Novi Orban u Evropi: Fico spreman da preuzme palicu od mađarskog lidera i napravi haos u EU

Upravo zato se danas pitanje više ne postavlja da li Fico koketira sa Orbanovim putem, već koliko je daleko spreman da ode. Kao što piše Euronews, slovački premijer je 9. marta otvoreno poručio da je Bratislava spremna da „preuzme palicu od Mađarske“ i blokira evropski paket zajma za Ukrajinu, ukoliko se ne obnovi snabdevanje naftom kroz naftovod Družba.

„Ukrajinski predsednik nedavno govori o obnavljanju isporuka za mesec dana, što znači posle mađarskih izbora, gde računa na pobedu opozicije. Najvažnija poruka biće da je Slovačka spremna da preuzme štafetu od Mađarske, ukoliko bude potrebno”, rekao je Fico.

On je takođe upozorio na, kako je rekao, davanje prioriteta interesima Ukrajine od strane Evropske komisije u odnosu na interese država članica EU, poput Slovačke i Mađarske.

Takva formulacija nije bila slučajna. Ona je imala dvostruku poruku: prema Briselu, da Slovačka više nije tek nezadovoljni član već potencijalni remetilački faktor; prema Budimpešti, da Fico sebe vidi kao prirodnog partnera Viktora Orbana u izgradnji novog bloka unutar Evropske unije. Dva dana kasnije, Euronews je objavio da Mađarska i Slovačka zajedno koče produženje individualnih sankcija Rusiji, uz dodatni pritisak zbog spora oko Družbe. U tom tekstu navodi se da su obe zemlje osporile dogovor u trenutku kada se približavao rok 15. marta, a tenzije sa Ukrajinom dodatno rasle. Time je Fico, praktično, stao rame uz rame s Orbanom u jednoj od najosetljivijih evropskih tema - sankcijama Moskvi zbog rata u Ukrajini.

Od retorike do političkog savezništva

Ako je Orban godinama gradio imidž evropskog buntovnika koji koristi svaku krizu da poveća sopstveni manevarski prostor, Fico sada deluje kao političar koji pokušava da nauči istu lekciju. Njegov ton prema Ukrajini postao je znatno oštriji nego ranije, a povremeno prelazi i u otvorenu solidarnost sa mađarskim premijerom protiv Kijeva. Kako piše Denik N, Fico je izjave Volodimira Zelenskog upućene Orbanu nazvao „grubom ucenom“ i poručio: „Izražavam punu solidarnost mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.“

Ništa manje simptomatična nije bila ni njegova poruka da će od državne firme SEPS zatražiti da zaustavi hitne isporuke električne energije Ukrajini. Bio je to jedan od najjasnijih primera kako se energetska međuzavisnost koristi kao političko sredstvo pritiska. U mađarskom slučaju Orban već godinama pokušava da kroz pitanje ruskog gasa i nafte obezbedi sebi poseban tretman unutar Evropske unije. Fico sada, po istom obrascu, energetiku pretvara u instrument spoljne politike, i to upravo prema zemlji koja se brani od ruske agresije.

U tome je i suština novog slovačkog zaokreta. Fico više ne nastupa samo kao političar koji povremeno koristi antiukrajinsku retoriku za domaću publiku. On sve otvorenije testira koliko daleko može ići u blokiranju evropskih odluka, računa na zasićenost jednog dela javnosti ratom i skupoćom i pokušava da od Slovačke napravi partnera Mađarske u svakoj tački u kojoj se može osporiti zajednička politika Brisela. Kako piše Euronews, i Budimpešta i Bratislava optuživale su Kijev da iz „političkih razloga“ ne obnavlja Družbu, dok Ukrajina tvrdi da je infrastruktura teško oštećena u ruskom napadu i da su popravke rizične i tehnički zahtevne. Drugim rečima, Fico je u ovom sporu gotovo doslovno preuzeo Orbanove argumente.

Ukrajina kao politički alat

Najupadljivija sličnost između dvojice lidera danas je u načinu na koji tretiraju rat u Ukrajini. Obojica ne govore o tom ratu primarno kao o pitanju evropske bezbednosti, već kao o sredstvu za unutrašnju političku mobilizaciju. Kod Orbana je to već odavno ustaljen obrazac: Brisel i Kijev predstavljaju se kao pretnja mađarskom interesu, dok se mađarski premijer nudi kao jedini branilac stabilnosti, jeftine energije i „mira“. Fico 2026. sve više radi isto. Kada preti prekidom isporuke struje, kada govori da bi Slovačka mogla preuzeti mađarsku ulogu blokatora, ili kada optužuje Zelenskog da politički manipuliše Družbom, on ne vodi samo spoljnu politiku - on biračima nudi narativ po kome je Slovačka žrtva tuđeg rata i tuđih interesa.

„Orbanizacija“ Slovačke

Fico insistira na priči o nacionalnom interesu, ali taj interes definiše suprotstavljanjem zajedničkoj evropskoj politici. On poziva na „mir“, ali bez jasnog odgovora šta taj mir znači za zemlju koja je napadnuta. On govori o suverenitetu, ali tako što evropsku solidarnost prikazuje kao nametanje spoljne volje. U tome je njegova logika gotovo identična Orbanovoj: građanima se nudi jednostavna šema u kojoj su domaća vlast i „narod“ s jedne strane, a EU, liberalne elite, kritički mediji i Ukrajina s druge. Takva podela nije usputna politička retorika; to je osnovni mehanizam iliberalne politike. Na to je još krajem 2024. upozorio i slovački portal Aktuality.sk u velikoj analizi „orbanizacije Slovačke“, naglašavajući da Fico u mnogim oblastima očigledno kopira mađarski model, samo što mu za sada uspeva manje nego Orbanu. Važno je, međutim, da je taj tekst objavljen 24. novembra 2024. i da je opisivao proces koji je tada tek bio u toku; ono što se vidi početkom 2026. pokazuje da su mnoga tadašnja upozorenja u međuvremenu dobila vrlo konkretan oblik.

U tekstu Aktuality.sk, koji je nastao u saradnji sa mađarskim portalom Telex, posebno je naglašeno da se „orbanizacija“ ne odnosi samo na medije, već na mnogo širi pokušaj preoblikovanja društva: od političke komunikacije i odnosa prema manjinama, preko centralizacije moći, do stalnog zazivanja suvereniteta u sukobu sa Briselom. U toj analizi stoji da su Robert Fico i Viktor Orban postali politički saveznici, kao i da su njihove ideologije vremenom počele da se preklapaju u nacionalističkom konzervativizmu sa autoritarnim tendencijama. Aktuality.sk posebno ističe antielitizam, oslanjanje na ruralno biračko telo, polarizaciju društva i predstavljanje lidera kao zaštitnika „naroda“ i tradicije od spoljnog uticaja.

Istovremeno, slovački portal naglasio je i jednu važnu razliku: Fico još nije Orban po dometu moći. Za razliku od mađarskog premijera, on nema ustavnu većinu i ne kontroliše sistem onoliko duboko koliko to čini Fides u Mađarskoj. Slovačka je i dalje pluralnija, institucionalno otpornija i sa snažnijim džepovima otpora. Ali upravo tu leži upozorenje. Orban nije postao Orban preko noći; njegov model građen je postepeno, kroz promene pravila, osvajanje institucija, pritisak na medije i stalnu proizvodnju spoljnog neprijatelja. Kada se danas pogledaju Ficovi potezi prema Ukrajini i EU, oni deluju kao nastavak istog procesa drugim sredstvima.

Zbog svega toga, Fico danas više nije samo „problematični partner“ u evropskoj porodici. On se profilisao kao političar spreman da, ukoliko okolnosti to dozvole, institucionalizuje savez sa Budimpeštom protiv glavnog toka Evropske unije. Kada kaže da je Slovačka spremna da „preuzme palicu od Mađarske“, on zapravo poručuje da ne vidi Orbana kao upozorenje, već kao model. A to je možda najvažnija promena u srednjoj Evropi ove godine. Nije više reč samo o jednoj izdvojenoj iliberalnoj državi, već o mogućnosti da se mađarski obrazac reprodukuje u susedstvu, u nešto blažoj, ali politički dovoljno agresivnoj formi.