Kremlj pokrenuo tajnu kampanju: Misija je - spasiti Orbana

Prema tim navodima, administracija ruskog predsednika Vladimira Putina podržala je plan agencije Social Design Agency, konsultantske kuće povezane sa Kremljom koja je pod zapadnim sankcijama. Plan predviđa jačanje Orbanove stranke Fides tako što će društvene mreže biti preplavljene porukama osmišljenim u Rusiji, koje bi objavljivali uticajni Mađari.

Dokument koji je ta agencija prošle godine dostavila Kremlju, a u koji je imao uvid Financial Times, navodi da kampanja ima za cilj da Orbana predstavi kao jedinog političara koji može da očuva suverenitet Mađarske i da sa svetskim liderima razgovara kao ravnopravan partner.

Napadi na glavnog rivala

U planu se Orban opisuje kao „snažan lider sa globalnim prijateljima“, dok se njegov glavni rival Peter Mađar predstavlja kao „lutka Brisela bez međunarodne podrške“.

Mađar se uoči izbora 12. aprila pojavio kao najozbiljniji izazivač dugogodišnje vlasti Orbana, koji se često opisuje kao saveznik Kremlja i političar u sukobu sa Briselom.

Strategija predviđa i „informacione napade“ na Mađara i njegovu stranku Tisa, koja prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja vodi u anketama. Plan je da se stranka prikaže kao podeljena i nekompetentna, sa skrivenim političkim agendama, dok bi se njen lider predstavljao kao političar pod uticajem Evropske unije, piše Financial Times.

Ruski obaveštajci u Budimpešti

Nezavisni portal VSquare objavio je prošlog vikenda da su tri oficira ruske vojne obaveštajne službe GRU raspoređena u ruskoj ambasadi u Budimpešti.

Mađar je reagovao pozivom da se oni proteraju iz zemlje, poručivši: „Rusi, idite kući“, čime je aludirao na antikomunistički ustanak u Mađarskoj 1956. godine.

Prema izvorima, ruski operativci verovatno rade za Sergeja Kirijenka, uticajnog zamenika šefa kabineta Vladimira Putina, koji je ranije nadgledao slične informacione kampanje u drugim državama.

Sukob sa Ukrajinom

Sve se dešava u trenutku kada je Orban zaoštrio spor sa Ukrajinom. Kijev je odbio da popravi naftovod kojim ruska nafta stiže u centralnu Evropu, a koji je oštećen u ruskom vazdušnom napadu.

Kao odgovor, Orban je blokirao kredit Evropske unije od 90 milijardi evra za Ukrajinu i zapretio vetom na svaku novu evropsku pomoć Kijevu.

Istovremeno, mađarska vlada pojačala je kampanju protiv ukrajinskih i evropskih lidera, optužujući ih za rasipanje novca poreskih obveznika. Na bilbordima širom Mađarske pojavile su se poruke u kojima se novac „ispira niz zlatni toalet“, dok su na društvenim mrežama kružili i AI snimci koji prikazuju navodne mađarske vojnike poginule na ukrajinskom frontu.

Kampanja prikrivena kao domaća

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i još nekoliko zapadnih zemalja uvele su 2024. godine sankcije agenciji Social Design Agency zbog vođenja velike internet operacije poznate kao „Doppelgänger“, u okviru koje su objavljivane lažne vesti i deepfake snimci sa ciljem širenja antiukrajinskog raspoloženja.

Prema navodima izvora, kako bi se izbegle optužbe za direktno rusko mešanje u izbore, agencija nije direktno sarađivala sa mađarskom vladom, već je planirala da sadržaj plasira preko lokalnih influensera i posrednika.

U dokumentu se navodi i da bi otvorena podrška Moskve mogla da nanese štetu Orbanu.

„Prilikom uticaja na izborne narative treba imati u vidu da bi direktna podrška Rusije mogla da proizvede suprotan efekat“, stoji u planu.

Zbog toga kampanja nastoji da Orbana prikaže kao bliskog partnera američkog predsednika Donalda Trampa, naglašavajući njihove lične odnose i predstavljajući SAD kao ključnog saveznika Mađarske u oblasti bezbednosti i ekonomije.

Demanti Moskve i Budimpešte

Ruski ambasador u Budimpešti Jevgenij Stanislavov odbacio je optužbe o mešanju u izbore, navodeći da Moskva želi samo „normalne bilateralne odnose i obostrano korisnu saradnju“.

I mađarska vlada negirala je rusku umešanost, ocenjujući optužbe kao „levičarsku izmišljotinu“ i pokušaj skretanja pažnje sa, kako tvrde, pritisaka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na Viktora Orbana.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su takve tvrdnje verovatno zasnovane na „lažnim informacijama“, dodajući da se „takve greške, nažalost, dešavaju čak i u ozbiljnim publikacijama“.