Zelenski pobesneo: Posvađao se sa svima, Orbanu zapretio, Trampa provocira

Poslednjih nedelja ukrajinski predsednik zaoštrio je retoriku i prema kritičarima i prema saveznicima. Prekorio je evropske lidere zbog sporog pružanja podrške, ušao u verbalni sukob sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, a otvoreno je doveo u pitanje i pristup Donalda Trampa ratu.

Ovakav oštriji ton odražava rastuće frustracije u Kijevu, dok mirovni pregovori stoje u mestu, a finansijska podrška Ukrajini postaje neizvesna. Ipak, čak i ljudi bliski Zelenskom upozoravaju da takva retorika može da udalji upravo one partnere od kojih Ukrajina zavisi kada je reč o novcu, oružju i diplomatskoj podršci.

Prema rečima bivšeg savetnika za spoljnu politiku Zelenskog, frustracija sve više oblikuje način na koji predsednik komunicira u javnosti.

„Ta frustracija pokreće sve oštriju retoriku“, rekao je bivši savetnik, koji je želeo da ostane anoniman jer i dalje ima dobre odnose sa ukrajinskim liderom.

„To postaje začarani krug koji može da bude kontraproduktivan“, dodao je.

Zastoj u pregovorima

Ukrajinski opozicioni poslanik Mikola Knjažicki smatra da je promena tona povezana i sa pritiskom na Kijev tokom zastoja u mirovnim pregovorima.

„Zelenski razume da ne može da žrtvuje nacionalne interese i da se odrekne“ istočnih regiona zemlje, što je zahtev Kremlja, rekao je Knjažicki. „Zato su njegove izjave u komunikaciji sa zapadnim liderima postale jasnije i direktnije.“

On dodaje da ukrajinski predsednik želi i da pokaže odlučnost domaćoj javnosti.

„U njegovim izjavama vidi se i želja da emocionalno utiče na partnere uključene u pregovore, ali i pokušaj da učvrsti sopstvenu političku poziciju u zemlji kao čvrstog branioca nacionalnih interesa Ukrajine.“

Ukor zbog Orbana

Napetost je postala očigledna prošle nedelje, kada je Evropska unija javno ukorila Zelenskog zbog izjava koje su shvaćene kao pretnja mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.

Zelenski je rekao da bi mogao ukrajinskim vojnicima da da adresu „jedne određene osobe“ kako bi s njom razgovarali „na svom jeziku“.

Iako nije imenovao Orbana, bilo je jasno da se misli na mađarskog lidera, koji blokira paket kredita EU vredan 90 milijardi evra koji je Kijevu očajnički potreban pre nego što mu na proleće ponestane novca. Orban je takođe razljutio Zelenskog optužbama da su Ukrajinci namerno zaustavili protok ruske nafte kroz sovjetski naftovod „Družba“.

Osim što je naljutio Evropsku komisiju, koja je u retkoj osudi poručila Zelenskom da ne sme da upućuje „pretnje državama članicama EU“, ta izjava nije se dopala ni opozicionim političarima i Orbanovim kritičarima u Budimpešti. Oni strahuju da Zelenski ulazi u retoričku eskalaciju koja bi Orbanu mogla da koristi pred predstojeće parlamentarne izbore.

„Komentar Zelenskog je bio glup“, rekao je Peter Kreko iz istraživačke organizacije Political Capital u Budimpešti. „Čak i ako smatrate, kao i ja, da mađarska vlada doprinosi eskalaciji situacije, na primer Orbanovim pretnjama da će silom uzeti naftu, izjava ukrajinskog predsednika bila je krajnje neodgovorna.“

Takva retorika, dodao je, daje Orbanovoj kampanji „dokaz za njihove tvrdnje da Ukrajina preti Mađarskoj“.

U intervjuu za POLITICO i nemački list WELT, Zelenski je odbacio optužbe da pomaže Orbanu politički i optužio mađarskog lidera da stoji na strani Moskve.

„On stoji na strani ruskog lidera“, rekao je Zelenski, tvrdeći da je Orban pokušavao da blokira sankcije Rusiji i spreči tranzit zapadnog oružja kroz Mađarsku.

Mađarska, dodao je, „nikada nam nije pomogla vojnom podrškom od samog početka ovog rata“, jer Orbanovi „prijatelji i strateški partneri“ dolaze iz Rusije. Ćutanje, smatra Zelenski, ne bi ništa promenilo.

Frustriran zbog EU

Ukrajinski predsednik je izrazio i frustraciju Evropskom unijom jer, po njegovom mišljenju, nije dovoljno odlučno reagovala na Orbana.

„Nisam video snažne poruke evropskih lidera“, rekao je Zelenski, naglašavajući da sukob nije ličan, već se tiče „ukrajinskih života, bezbednosti Ukrajine i bezbednosti Evrope“.

Međutim, oštriji ton Zelenski ne koristi samo prema protivnicima poput Orbana. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u februaru iznenadio je evropske lidere, posvetivši veliki deo govora kritikama da Evropa ne čini dovoljno ni za Ukrajinu ni za sopstvenu odbranu.

„Prečesto u Evropi uvek postoji nešto hitnije“, rekao je. „Evropa voli da raspravlja o budućnosti, ali izbegava da deluje danas.“

Pošto je govor održan dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp već oštro kritikovao evropske lidere, Primedbe Zelenskog dodatno su iznenadile publiku.

„Bilo je prilično iznenađujuće“, rekla je analitičarka londonskog instituta RUSI Natia Seskurija. „Zelenski je nezadovoljan načinom na koji Evropa organizuje podršku Ukrajini.“

Zelenski je i ranije kritikovao evropske lidere, ali ovog puta ton je bio gotovo podrugljiv dok je iznosio dugačak spisak zamerki, počevši od odluke EU da ne koristi zamrznutu rusku imovinu za finansiranje Ukrajine.

Provocira Trampa

On je takođe postao manje oprezan u komentarima o Donaldu Trampu — što predstavlja promenu u odnosu na prošlu godinu, kada je pokušavao da izbegne sukob sa američkim predsednikom posle napetog susreta u Beloj kući, tokom kojeg ga je potpredsednik Džej Di Vens optužio za nezahvalnost.

Posle tog incidenta Zelenski je uglavnom pokušavao da ne izaziva Trampovo nezadovoljstvo, nadajući se da će ruski predsednik Vladimir Putin prvi odbiti mirovni sporazum i tako frustrirati Vašington.

U diplomatskom nadmetanju između Zelenskog i Putina oko toga ko je prepreka miru, činilo se da ukrajinski predsednik neko vreme ima prednost. Nakon saradnje sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i drugim evropskim liderima, Kijev je verovao da je postigao pomak kada je Tramp signalizirao spremnost da učestvuje u bezbednosnim garancijama za posleratnu Ukrajinu.

Međutim, ton se ponovo promenio poslednjih nedelja. Zelenski je javno kritikovao Trampove pokušaje da izvrši pritisak na Kijev umesto na Moskvu, nazivajući takav pristup „nepravednim“. Takođe je rekao da Vašington još nije izvršio ozbiljan pritisak na Rusiju.

U intervjuu za POLITICO, Zelenski je sugerisao da Sjedinjene Države zanemaruju rusku odgovornost za rat.

„Sada predsednik Tramp ne postavlja pitanje odgovornosti i niko o tome ne govori“, rekao je, tvrdeći da je Ukrajina već napravila značajne ustupke u potrazi za mirom. „Ukrajina je već pokazala mnogo kompromisa.“

Zelenski povremeno upućuje i suptilne provokacije Trampu. Nakon što je američki predsednik zatražio pomoć Ukrajine u presretanju iranskih dronova, Zelenskog su novinari pitali da li sada Kijev „drži karte u rukama“.

„Vi mi recite“, odgovorio je uz osmeh.

Problem je, međutim, što dodatne kritike „ne donose opipljive rezultate“, smatra bivši savetnik za spoljnu politiku.

Prošle nedelje - uz ukor Evropske komisije - Tramp je ponovo optužio Zelenskog da je glavna prepreka sporazumu sa Rusijom, opisujući Putina kao kooperativnog i poručivši da ukrajinski lider „mora da se pokrene“ i prihvati kompromise.

Takve razmene pokazuju koliko brzo oštrija retorika Zelenskog može da odjekne van Ukrajine. U Vašingtonu i nekim evropskim prestonicama postoji bojazan da bi njegove izjave mogle da ojačaju narativ da upravo Ukrajina, a ne Rusija, koči mirovni sporazum.

„Mora da bude malo oprezniji kada kritikuje saveznike“, rekla je Seskurija. „Biće presudno da Zelenski zadrži sve evropske saveznike na svojoj strani kada je reč o odnosu prema Trampovoj administraciji.“