U Bukureštu je u toku NATO samit koji je sazvan kako bi se države članice dogovorile jačanje vojne podrške istočnom krilu Alijanse i stalnu podršku Ukrajini na koju je Rusija izvršila invaziju pre nešto više od devet meseci. Međutim, na samitu se neće raspravljati o pitanju koji bi mogao da reši mnoge probleme Kijeva - ulasku u NATO. Takvo stanje stvari ponovo otvara živu ranu Ukrajine koju je zadobila upravo u glavnom gradu Rumunije pre 16 godina, kada se bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nije složila sa tim da Kijev uđe u sastav Alijanse.
Samit je počeo u utorak, na poziv rumunskog ministra spoljnih poslova Bogdana Aureskua. Za cilj ima da demonstrira podršku istočnom krilu NATO i regionu na Crnom moru, koji je postao novo težište NATO nakon ruskog napada na Ukrajinu.
Da je jačanje podrške Kijevu glavni cilj samita potvrdio je i sekretar Alijanse Jens Stoltenberg koji je izjavio da je ulaganje u odbranu od suštinskog značaja jer se svet suočava sa najvećom bezbednosnom krizom u ovoj generaciji.
„Kao odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu NATO pojačava svoje prisustvo od Baltika do regiona Crnog mora. Formirane su nove borbene grupe, uključujući onu koju predvodi Francuska u Rumuniji. Borbeni avioni iz Kanade pomažu da se „očuva naše nebo“, dok američke rakete Patriot jačaju odbranu NATO“, rekao je Stoltenberg.
Stoltenberg je rekao da Rusija zimu pretvara u oružje tako što pogađa kritičnu elektroenergetsku infrastrukturu Ukrajine i ostavlja civile bez struje, grejanja ili vode na niskim temperaturama.
„Ne možemo da dozvolimo Putinu da pobedi. Ovo bi pokazalo autoritarnim liderima širom sveta da mogu da ostvare svoje ciljeve upotrebom vojne sile – i učinilo bi svet opasnijim mestom za sve nas. Dakle, u našem je bezbednosnom interesu da podržimo Ukrajinu. Moramo biti spremni za još napada“, rekao je generalni sekretar NATO-a i dodao da Zbog toga je NATO pojačao svoju podršku Ukrajini dodatnim sistemima protivvazdušne odbrane, uključujući dronove, krstareće i balističke rakete.
Iako izjave Stoltenberga zvuče ohrabrujuće, Ukrajina nikako ne može u celosti biti zadovoljna ovakvim razvojem stvari.
Naime, ukrajinski predsednik Vladimir Zelelnski, kao i drugi zvaničnici su se u najmanju ruku nadali da će se na samitu u Bukureštu raspravljati o ulasku Ukrajine u sastav NATO-a. Međutim, to se ne dešava i čini se da se u skorijem periodu neće ni desiti.
Trebalo bi napomenuti i da je Ukrajina 30. septembra zvanično podnela „ubrzani zahtev“ za pridruživanje NATO-u. Međutim, i tada, kao i sada NATO je ostao pri stavu da nije deo rata između Rusije i Ukrajine, ali da pruža podršku Kijevu.
Inače, Ukrajina je želela da postane članica Alijanse mnogo pre početka rata sa Ukrajinom. Na korak do cilja našla se 2008. godine upravo u Bukureštu. Međutim od ulaska u NATO nije bilo ništa. Za to Zelenski sada okrivljuje Angelu Merkel.
Naime, na tadašnjem samitu NATO zemlje odbile su prijem Ukrajine zbog „apsurdnog straha nekih političara od Rusije“, smatra Zelenski, koji je kao odgovorne označio bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i nekadašnjeg predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija.
Kako je više puta isticao Zelenski, njihova pogrešna procena dovela je do rata u Donbasu 2014. godine, a zatim i „najgoreg rata u Evropi od Drugog svetskog rata“, ocenio je ukrajinski predsednik.
To se na neki način ispostavlja tačnim jer je NATO bio spreman na primi Ukrajinu u sastav, ali je to odbila nemačka kancelarka Angela Merkel.
Severnoatlantska alijansa još u tom periodu najavljivala je širenje na istok, što je podrazumevalo Gruziju i Ukrajinu. Ukrajinske vlasti podnele su zahtev za članstvo, a Putin je na samit otišao sa jasnom namerom da zaustavi širenje Alijanse do granica Ruske Federacije.
Pročitajte još:
Uz podršku Francuske i Velike Britanije, Angela Merkel uspela je da ubedi ostale članice Alijanse da bi prijem Ukrajine u tom trenutku doveo do destabilizacije na istoku, ali i potencijalnog rata sa Rusijom na koji Evropa ne bi mogla da ostane nema.
Događaj iz Bukurešta označio je prekretnicu evropske politike – odluka o širenju NATO saveza je pauzirana i nikome ne bi palo napamet da je poništi dok je Merkelova na vlasti, a toga je bio svestan i Putin.
Međutim, nešto više od dva meseca nakon što je Merkelova i zvanično otišla u penziju, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu.
BONUS VIDEO Miloš B. Tomaš: Rat u Ukrajini ne sme da se romantizuje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare