Top diplomate evropskih nacija i Sjedinjenih Država okupljaju se danas na samitu NATO saveza u Bukureštu kako bi dogovorili učinkovitiju pomoć ukrajinskim snagama u zimskim uslovima ratovanja sa Rusijom. Međutim, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, taj sastanak možda sa sobom donosi novu dimenziju globalnih geopolitičkih odnosa jer visoki zvaničnici Sjedinjenih Država insistiraju na zauzimanju puno čvršće politike prema Kini.
Fajnenšel tajms piše kako su zadnjih nekoliko nedelja predstavnici Vašingtona lobirali kod drugih evropskih članica NATO saveza za zaoštravanje retorike prema Kini i konkretne akcije obuzdavanja kineskih vlasti. Suprotstavljanje Kini američki predsednik Džo Bajden je ranije postavio kao glavni cilj svoje spoljne politike, ali se Americi silom prilika fokus prebacio na rat u Ukrajini.
To što sada Sjedinjene Države insistiraju na stavljanje konfrontacije s Kinom u agendu NATO saveza dolazi u ekstremno osetljivom trenutku za kineske vlasti jer traju masovni protesti protiv lokdaun politike, ali i Komunističke partije, kao i predsednika Sija. Otvara se pitanje kakva bi mogla biti reakcija Kine u slučaju drastičnog zaoštravanja politike NATO-a.
Na primer, pre invazije na Ukrajinu, koketiranje s primanjem Ukrajine u članstvo NATO saveza činilo se kao logični korak, ali je danas verovatnije da bi veći deo članica odustao od te ideje, ako bi taj potez zaustavio ruski napad. Je li sada dizanje pritiska na Kinu, na kojem insistiraju Sjedinjene Države, korak prema vraćanju neke vrste hladnoratovskih odnosa u globalnu međunarodnu politiku, kad su političke tenzije ionako ekstremne?
Prema pisanju FT-a, visoki zvaničnici Sjedinjenih Država ističu pred sastanak u Bukureštu kako se NATO još letos dogovorio oko novog „strateškog koncepta“ kako bi „adresirali sistemske izazove“ koje postavlja Kina. Amerika nudi evropskim saveznicima u NATO savezu da na sastanku u Bukureštu dogovore „jačanje naše otpornosti prema izazovima koje postavlja Narodna Republika Kina“, prenosi Jutarnji list.
Koordinisanje NATO članica protiv Kine, tvrdi FT, visoko je na listi prioriteta Sjedinjenih Država. Ambasadorka SAD-a pri NATO savezu, Džulijen Smit, tvrdila je kako NATO mora početi da odgovara kineskim izazovima na konkretne načine.
Ministri bi na sastanku u Bukureštu trebalo da rapsrave novi izveštaj o Kini, pa bi Kina po prvi put jasno mogla jasno da bude identifikovana kao izazov u pitanjima „interesa, bezbednosti i vrednosti“. Taj izveštaj navodno obrađuje pitanja kineskog vojnog razvoja, napora da utiče na članice NATO saveza te treće zemlje, a obrađuje i kinesko-ruske odnose.
Uporedo, u EU se procenjuje u kojoj meri zaoštriti ekonomske odnose s Kinom. Većina članica EU, a posebno Nemačka i Francuska, ne vide se na istoj liniji prema Kini kao i Sjedinjene Države.
Prošlog meseca Bajdenova administracija objavila je nacionalnu strategiju sigurnosti u kojoj je jasno da je Kina sigurnosno pitanje ispred Rusije, bez obzira na trenutne pretnje.
Generalni sekretar NATO saveza, Jens Stoltenberg, izjavio je kako NATO mora odgovoriti na kinesku vojnu modernizaciju, kolaboraciju s Rusijom, kao i „pokušaje da kontroliše kritičnu infrastrukturu u Evropi“. Sve to, najavljuje Stoltenberg, biće teme razgovora u Bukureštu.“
PROČITAJTE JOŠ:
Zanimljiv je i pristup britanskog premijera Rišija Sunaka odnosima s Kinom. Komentarišući napad kineske policije na BBC-jevog novinara, Sunak je tvrdio kako se „Kina svesno takmiči za globalni uticaj koristeći sve nivoe državne moći… Budimo jasni; takozvana zlatna era je gotova, kao i naivna ideja da će trgovina voditi u socijalne i političke reforme… Mi prepoznajemo kako Kina predstavlja sistemski izazov za naše vrednosti i interese, što je izazov koji postaje sve više akutan, kako se približavaju sve većem autoritarizmu“, upozorio je Sunak, ali i naglasio:
„Lice u lice s tim izazovima trebamo znati da kratkoročni pristup i zanošenje željama neće biti dovoljni. Mi ne možemo zavisiti od argumenata ili pristupa hladnog rata, ili da budemo sentimentalni oko prošlosti“.
Mejnstrim mediji ovu zadnju izjavu britanskog premijera tumače kao značajno omekšavanje pristupa Kini.
BONUS VIDEO: Da li se Kina bavi tajnim policijskim poslovima i u Srbiji?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar