1
Predsednik Francuske Emanuel Makron po svemu sudeći se trenutno se suočava sa najtežim izazovima u svojoj političkoj karijeri. Sa jedne strane, na ulicama njegove zemlje bukte protesti građana nezadovoljnih penzionom reformom, koji prete da postanu masovniji od protesta Žutih prsluka. Sa druge, na spoljnopolitičkom planu, suočava se sa ogromnim pritiskom čitavog sveta - svi željno iščekuju odluku o tome da li će na kraju u Ukrajinu poslati preko potrebne borbene avione.
Naime, na ulice Francuske izašlo je više od milion ljudi. Ovo su prve velike demonstracije protiv penzione reforme od 19. januara.
Reforma se sastoji od predloga Makrona da se starosna granica za penziju pomeri sa 62 na 64 godine od 2030. godine.
Mass strikes across France today, after unions called another day of action in response to the attempt to raise the retirement age from 62 to 64.
— Read Jackson Rising by @CooperationJXN (@JoshuaPHilll) January 31, 2023
The country’s transportation network halted, schools closed, and 250 strike actions took place.
pic.twitter.com/WXjSUADzaD
Odlazak u penziju sa 62 godine biće i dalje moguć za invalide i onima sa narušenim zdravljem, među kojima je najviše radnika. Vojska, policija i vatrogasci, kao i medicinske sestre u državnim bolnicama i dalje će imati pravo da se ranije penzionišu. Iz ove reforme izuzeti su i radnici koji rade od svoje 14. ili 16. godine, koji će moći da odu u penziju sa 58 odnosno 60 godina. Starosna granica za odlazak u penziju ostaje 67 godina. Puna penzija se ostvaruje pod uslovom da se doprinos plaća dovoljno dugo. Druga važna mera u reformi penzionog sistema odnosi se upravo na dužinu plaćanja doprinosa – sa 42 na 43 godine – koja treba da stupi na snagu 2027, a ne 2035. kako je ranije predviđeno.
Iako se možda čini da su promene zakona minimalne, duboko su uzburkale francuski narod koji je „naučen“ da se glasno izbori sa svakom nepravdom.
Zbog toga će francuski predsednik morati da smisli ekspresno rešenje za ovaj problem, jer protesti već utiču na proizvodnju struje, javni prevoz i nastavu u školama.
Mass strikes across France today, after unions called another day of action in response to the attempt to raise the retirement age from 62 to 64.
— Read Jackson Rising by @CooperationJXN (@JoshuaPHilll) January 31, 2023
The country’s transportation network halted, schools closed, and 250 strike actions took place.
pic.twitter.com/WXjSUADzaD
Pored toga, popularnost Makrona je doživela strmoglavi pad. Prema poslednjim izveštajima, spornoj reformi otvoreno se protivi čak 70 odsto stanovništva Francuske.
Ono što predstavlja posebnu muku po Makrona, jeste to što se protesti događaju u najnepovoljnijem mogućem trenutku. Čini se da francuski predsednik i nema dovoljno vremena da razmišlja o tome kako da smiri građane, jer sada više nego ikada pre čitav svet gleda u pravcu Pariza i čeka odluku koja bi mogla da promeni tok rusko-ukrajinskog rata.
Naime, nakon što su Nemačka i Sjedinjene Države odlučile da u Kijev pošalju najsofisticiranije tenkove „Leopard 2“ i „Abmars“, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski apelovao je na ostale zemlje i njihove lidere da slede njihov primer i pošalju nove pakete pomoći – koji bi ovoga puta sadržao i vojne avione.
Slanje borbenih aviona na područje fronta nije odluka koju je jednostavno doneti, pre svega zbog toga što u ovo trenutku svi strahuju od dodatne eskalacije i proširenja sukoba.
Predsednik Francuske pokušao je da nađe diplomatsko rešenje. Izjavio je da Francuska ne isključuje mogućnost da će poslati borbene avione Ukrajini, ali je izneo pojedine uslove pod kojima taj korak može da se desi.
„Uslovi su da ta oprema neće dovesti do eskalacije tenzije ili da će se koristiti na ruskom tlu, a podrazumeva se i da slanje ne ugrozi kapacitete francuske vojske“, istakao je Makron.
Ove tri stavke praktično je nemoguće ispuniti, jer niko ne može da garantuje niti da sa sigurnošću zna u kom smeru sukob može da ode.
Uz to, Francuska je dosad slala Kijevu protivvazdušne sisteme, raketne bacače, topove i ostalu vojnu opremu, i obećala je da će poslati specijalna vojna nadzorna i borbena vozila, ali je uvek oprezno odbijala slanje tenkova i teškog naoružanja.
Upitan na konferenciji za novinare u Hagu, gde se susreo sa holandskim premijerom Markom Ruteom, da li Francuska razmatra slanje aviona, Makron je odgovorio da „ništa nije isključeno“, ukoliko se stvore određeni uslovi.
Makronov pristup se zasniva na balansiranju pre svega zbog toga što bi odbijanjem da pošalje vojnu pomoć mogao ozbiljno da ugrozi svoj položaj u svetu.
Pročitajte još:
Njegove moćne kolege nemački kancelar Olaf Šolc i američki predsednik Džozef Bajden pre oko nedelju dana konačno prelomili i odlučili da pošalju moćne tenkove na ukrajinski front.
Iako se sada dvoume oko slanja aviona, prethodni „podvig“ im niko ne može osporiti. Dakle, Makron ne bi imao čime da opravda odbijanje Zelenskog. Time bi se srozala njegova reputacija jednog od najmoćnijih lidera u Evropi i samim tim bilo kakva šansa da postane neformalni naslednik bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i uživa uticaj koji je ona imala u spoljnoj politici.
BONUS VIDEO Leopard tenkovi
