Deo pravnika tvrdi da bi u situaciji treće kandidature Mila Đukanovića za predsednika trebalo primeniti presudu Ustavnog suda (US) kojom je Filipu Vujanoviću ona potvrđena, dok pojedine njihove kolege ocenjuju da je ta odluka pogrešna i da ovi slučajevi ne mogu biti uporedivi.
Iako je Ustavom propisano da isto lice može biti šef države najviše dva puta, Demokratska partija socijalista (DPS) kandidovala je Vujanovića početkom 2013. godine treći put, da bi sud nedugo potom odbio žalbu Socijaldemokratske partije (SDP). Taj sud je zaključio da Vujanović ima pravo na novi mandat jer je prvi put na predsedničku funkciju izabran kad je Crna Gora bila u zajednici sa Srbijom.
Doktorand na Centralnoevropskom univerzitetu u Beču i istraživač na Univerzitet u Bolonji Mirko Đuković, navodi da je državni kontinuitet Crne Gore postojao i pre referenduma o nezavisnosti, i da je zato Vujanovićev mandat od 2003. do 2008. bio njegov prvi.
Za “Vijesti” objašnjava da je Skupština 2002. usvojila odluku kojom je, kako je rekao, izvršena suspenzija odredbi o promeni Ustava iz 1992, i da je time napravljena osnova za preuređenje državnog uređenja i odnosa Srbije i Crne Gore. Podseća da su Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom dve republike postale države sa jednakim statusom u novom konfederalnom obliku, što, kaže, znači da je Crna Gora konstituisana kao država i pre 2006.
”Dakle, državni identitet, odnosno kontinuitet nastavljen je i posle referenduma, jer osim priznanja Crne Gore kao nezavisne države i njenog učlanjenja u međunarodne instituticije, nije se desilo ništa vanredno što teorija međunarodnog i ustavnog prava prepoznaje kao potrebno da bi se tvrdilo da se radi o nekoj novoj državi”, istakao je Đuković za “Vijesti”.
Stoga tvrdi da je odluka Ustavnog suda pogrešna jer se sud pitanjem treće Vujanovićeve kandidature bavio kroz prizmu državne sukcesije, a ne kontinuiteta. Ta dva pojma su, kaže, međusobno isključivi jer sukcesija znači zamenu jedne države drugom u vezi sa međunarodnopravom odgovornošću u odnosu na teritorijalnu celinu, dok kontinuitet pretpostavlja da ista država i dalje postoji.
”Pojam kontinuiteta, koji se najčešće koristi kao sinonim za pojam ‘identiteta država’, bavi se pitanjem da li država koja menja unutrašnju ustavnu strukturu ili prolazi kroz promene na teritoriji ili u stanovništvu (ili je okupirana od treće države) gubi karakter subjekta međunarodnog prava. Sa druge strane, ako država zadrži prethodni pravni identitet, odnosno ako postoji državni kontinuitet, takva država zadržava, barem načelno, sva ranija prava i obaveze prema međunarodnom pravu”, navodi Đuković.
Naglašava da je pojam kontinuiteta fundamentalan, i da ne treba olako pretpostaviti da je neka država prestala da postoji čak i kad su se desile značajne promene u pogledu jednog od njenih elemenata kao što su stanovništvo, teritorija ili struktura vlasti.
”Ustavni sud je pogrešno ocenio da usvajanjem Odluke o proglašenju nezavisne Republike Crne Gore i Deklaracije nezavisne Republike Crne Gore konstatovana promena državnog statusa Republike, odnosno njen državni diskontinuitet. To je na određeni način učinjeno 2002”, kaže Đuković.
Za odbijanje žalbe SDP-a, tada koalicionog partnera DPS-a, glasalo je šest sudija Ustavnog suda, dok je protiv bio (odnosno izdvojio mišljenje) Miodrag Iličković, koji je penzionisan u septembru.
Upitani o ustavnosti potencijalne nove Đukanovićeve kandidature, neki pravnici “Vijestima” su juče nezvanično kazali da je odluka Ustavnog suda pravno obavezujuća i da treba da se primenjuje.
Govoreći o eventualnoj trećoj predsedničkog trci za šefa države i DPS-a, Đuković kaže da Đukanovićev slučaj nije uporediv s Vujanovićevim, i da stoga “pogrešna odluka Ustavnog suda” ne treba da bude primenjena.
Đukanović je prvi mandat vršio od 1998. do 2002, kad je izmenjeno državno uređenje. Objašnjava da je tada važećim Ustavom, državni status Crne Gore određen kao republičke članice federalne države, suverene u pitanjima koja nije prenela na savezne organe vlasti.
POGLEDAJTE JOŠ:
”U principu, opet se nije menjala teritorija Crne Gore, niti ustavni identitet, niti stanovništvo. To su osnovni preduslovi da se govori o državnom diskontinuitetu. Međutim, u ustavno-procesnom smislu, Republika Crna Gora je već od 2002. konstituisana kao država članica zajednice, bez teriotorijalne promene, stanovništva ili uređenja vlasti”, podvlači Đuković, podsećajući da je Đukanoviću mandat prekinut te godine podnošenjem ostavke, ali ne zbog promene statusa u državnoj zajednici, već zbog nespojivosti funkcije jer je bio mandatar za sastav vlade nakon što su DPS i SDP osvojili apsolutnu vlast na izborima.
Đukanović je na sadašnju funkciju izabran 2018. godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar