Premijerka Finske Sana Marin ponovo je pokrenula debatu o uvođenju skraćenog radnog vremena. Četvorodnevna radna nedelja ili radni dan od šest sati zvuče kao utopija, ali neke zemlje su već uspele da restruktuiraju radno vreme. Takođe, još je onih koje razmišljaju o uvođenju takvih sistema, naročito sada kada je pandemija u potpunosti preoblikovala pojam posla. Sa druge strane, mnogi su smetnuli s uma da je Švedska odavno testirala ovaj model i da postoji važan razlog zašto on nikada nije uspeo.
Izmena radnog vremena zasniva se na hipotezi da bi se tako mogla povećati produktivnost i Finska je sada definitvno jedna od zemalja koje vrlo ozbiljno razmatraju ovaj model.
Ipak, postoji jedna začkoljica: u nekim zemljama radna nedelja traje četiri dana, ali ona i dalje ima 40 sati – to znači da se umesto pet dana po osam sati radi četiri dana po deset.
O Danskoj i Holandiji se, recimo, često priča kao o zemljama sa skraćenim radnim vremenom, odnosno kraćom radnom nedeljom, ali podaci iz 2018. godine pokazuju da – kada je reč o poslu sa punim radnim vremenom – Danci u proseku nedeljno rade 37,2 sata.
Holandski prosek je 37,3 sati, a Nizozemci se računaju u one sa vrlo dobrom ravnotežom između posla i slobodnog vremena.
Ekonomisti veruju da će manje radnih sati izazvati veću potražnju radne snage i zaposlenost. Osim toga, teranje zaposlenih da rade previše dovodi ne samo do umora i stresa, već i do češćih grešaka i povreda, a produktivnost pada.
Istraživanja su pokazala da oni koje svakodnevno rade po 11 sati imaju dvostruko veći rizik od depresije i bolesti srca
Švedska je eksperimentisala sa radnim danom od šest sati dve godine; grupa zaposlenih je primala iste plate, a radili manji broj sati. Ipak, kada je eksperimentalni period istekao, vraćena je radna nedelja od osam sati.
Projekat je prevashodno bio usmeren na medicinsko osoblje koje je ionako deficitarno – i da, one medicinske sestre koje su radile skraćeno bile su produktivije, manje vremena su provodile na bolovanju i organizovale su čak 85 odsto više aktivnosti na poslu.
Pročitaj i:
Pritom, otvorena su nova radna mesta.
Ipak, projekat je brzo naišao na žestoke kritike koje su se prvenstveno zasnivale na tome da troškovi prevazilaze benefite kraće radne nedelje po ekonomiju u globalu.
Kraća radna nedelja je, najkraće rečeno – i Švedska je to pokazala – preskupa.
Tridesetpetočasovna radna nedelja u Francuskoj je kontroverzna otkada je uvedena još pre 20 godina. I male i velike kompanije neprestano su se žalile da je opala kompetitivnost, te da se dodatni troškovi broje u milijardama.
Eksperiment je pomno praćen na globalnom nivou, i aktivisti za radna prava su se pozivali upravo na naprednu Švedsku kao uzor za skraćenje radnog vremena. Ipak, Šveđani su i sami shvatili da se – ma koliko poražavajuće zvučalo – dodvoravanje prosečnom radniku skraćenjem radnog vremena ne isplati.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare