BIRN: Republika Srpska planira izgradnju data centra po uzoru na Srbiju

Službeni glasnik Republike Srpske izabrao je konzorcijum predvođen firmom u vlasništvu Vlade Republike Srbije da izradi studiju izvodljivosti za izgradnju data centra u ovom entitetu po uzoru na sličan koji već postoji u Kragujevcu, zaobilazeći jedinu specijalizovanu informatičku instituciju u RS zaduženu za prebacivanje enitetskih sistema na kineske programe.

Objavljena tenderska dokumentacija pokazuje da kapaciteti daleko prelaze potrebe agencije poput Službenog glasnika i mogu se porediti s centrom u Kragujevcu koji pokriva celu Srbiju.

U odeljku tenderske dokumentacije koji se odnosi na tehničku i profesionalnu sposobnost, navedeno je da ponuđači moraju imati iskustvo u upravljanju data centrom minimalne snage deset megavata (MW), te iskustvo upravljanja data centrom koji je „sertifikovan prema standardu EN 50600, klasa četiri ili ekvivalentnom standardu“. To je specifikacija neznatno manja od onoga u Kragujevcu.

Tender napisan za jednu firmu

Lukić navodi da su partneru postavili najkompleksnije zadatke kako bi dobili sveobuhvatnu sliku potreba, piše BIRN.

„Vodili smo se idejom da postavimo najzahtevnije uslove kako bismo dobili potpunu sliku stanja i potreba naše zajednice. Danas su data centri tržišna potreba, ali i osnova digitalne suverenosti. Kao samofinansirajuća institucija, ali i nosilac pravne sigurnosti, želimo da se pozicioniramo u jačanju digitalne suverenosti Republike Srpske“, rekao je. 

Zbog uvođenja novih elektronskih servisa i digitalne transformacije imaju problem, kako navodi Lukić, sa skladištenjem postojećih baza podataka.

Prema Lukićevim riječima, kragujevačka kompanija – čiji je osnivač i vlasnik Vlada Republike Srbije – dobila je ugovor na osnovu postupka javne nabavke koji je u skladu sa zakonom. 

„Nismo mogli znati da će oni ili bilo ko drugi ispuniti uslove. Kao što sam vam rekao, cilj nam je bio da dobijemo najkompleksniji, najkvalitetniji i najsveobuhvatniji dokument. Studija će pokazati na koji način i u kojem kapacitetu je nama potreban data centar“, zaključio je Lukić. 

Srđan Traljić iz Transparency Internationala BiH navodi da, prema iskustvu dosadašnjeg monitoringa javnih nabavki, restriktivne tehničke specifikacije su najčešći način na koji se kroz tenderske procedure pogoduje određenim proizvođačima.  

„Indikativno je i insistiranje na nebitnim detaljima koji nemaju nikakvu upotrebnu vrednost za svrhu nabavke. Favoriziranje se prepoznaje i kroz zahtevanje usko specifičnih sertifikata i standarda koje poseduje samo jedan ponuđač na tržištu, uz otežavanje dokazivanja ekvivalentnosti drugim standardima“, kazao je Traljić.

Ugovorni organi, navodi on, ponekad koriste i nejasne definicije ekvivalentnosti kako bi zadržali diskreciono pravo da odbiju svakog ko ne nudi nacrtani model.   

„Na kraju, svako sužavanje tržišta bez jasnog tehničkog ili tehnološkog obrazloženja predstavlja direktno kršenje osnovnih principa transparentnosti javnih nabavki i pravične borbe“, navodi on. 

Jedini data centar u regionu koji ima instalisanu snagu veću od 10 MW jeste Državni data centar u Kragujevcu i on trenutno ima 14 MW instalisane snage. 

„Srbija je izuzetak kao zemlja u regionu koja ima data centar tog kapaciteta i klase, a da je u vlasništvu države. Za zemlju te veličine, dva do pet megavata bi trebalo da bude dovoljno za osnovne državne usluge. Ta snaga bi mogla da podmiri potrebe e-uprave, nacionalne registre, poreski sistem, zdravstvo, sudstvo, vojne i bezbednosne sisteme, interni državni klaud (skladište podataka) i slično“, navodi stručnjak za digitalnu sigurnost Filip Milošević iz Share fondacije.

Podaci iz RS već pohranjeni u Srbiji

Data centar u Kragujevcu u augustu 2023. sertifikovan je prema standardu EN 50600 kao klasa 4, što je takođe jedan od uslova naznačenih u tenderskoj dokumentaciji. 

„To su standardi koji klasifikuju otpornost data centara, tj. njihovu mogućnost da održe svoje servise operativnim čak i tokom različitih vrsta incidenata. Podrazumevaju zahteve u vezi sa samom infrastrukturom, energetskim sistemom, sistemima hlađenja, bezbednošću etc. Klasa 4 je najviši nivo klasifikacije“, objašnjava Milošević. 

Neke kompanije iz Republike Srpske se već oslanjaju na kragujevačke informacione kapacitete. Poštanska štedionica Banja Luka je pohranila podatke u Kragujevcu među prvim regionalnim korisnicima. Agencija za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske je u martu 2025. potpisala Memorandum o razumevanju sa Kancelarijom za IT i eUpravu Srbije, kojim se Republici Srpskoj omogućava korišćenje kapaciteta Državnog data centra. 

Memorandum je predvideo čuvanje podataka Republike Srpske u Kragujevcu, kao i besplatan pristup Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju i superkompjuteru. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije Mihailo Jovanović je tada kazao da ovo predstavlja novi korak u jačanju bratskih odnosa i saradnje u oblasti digitalizacije i inovacija. 

Iz Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o kapacitetima planiranog data centra i detaljima tedera koji raspisuje Glasnik iako je direktor Dražen Višnjić kazao da su dobili pitanja i da stručne službe rade na odgovorima.

Ni iz Kancelarije premijera Republike Srpske Save Minića nisu stigli odgovori o kapacitetu planiranog data centra. 

Stručnjaci upozoravaju da ovakav pristup nosi rizike po sigurnost i zaštitu podataka građana, posebno jer bi se ključni podaci mogli skladištiti van teritorije Republike Srpske, u data centru pod kontrolom druge države.

Filip Milošević iz Share fondacije naglašava da postoje rizici na mnogo različitih nivoa. 

„Podaci su jedan od najvrednijih i najosjetljivijih resursa koje svaka nacija ima, te nijedna država koja svoje podatke ne drži u svom posedu nema ni potpuni suverenitet. Ta tema je poslednjih godina sve dominantnija, pa vidimo i ogromne napore Evrope da postane nezavisna i digitalno suverena u odnosu na Sjedinjene Američke Države“, navodi Milošević.

Ceo tekst pročitajte na portalu BIRN-a.