Premijerka Finske Sana Marin - koja ujedno ne samo najmlađa predsednica vlade u svojoj zemlji, već i u svetu - ponovo je skrenula pažnju čitave planete na Finsku; Marin predlaže uvođenje šestočasovnog radnog vremena, ali potencijalno kraći radni dan nije jedina stvar koja Finsku izdvaja od ostatka sveta.
Sana Marin je već nekoliko godina politička zvezda u usponu na finskom nebu, a prošle godine postala je u svojoj 34. godini i najmlađa premijerka, kako u istoriji Finske, tako i na svetu. Trenutak nije bio baš bajan: Finsku su potresali štrajkovi i rast nacionalizma. Ipak, upravo se Finska godinama nalazi u čelu top liste najsrećnijih zemalja na svetu, uz svoje nordijske susede.
Razlozi zaslužni za to su najpre besplatno obrazovanje i zdravstvo, ali i ravnopravnost polova koja se ogleda i u vladi Sane Marin.
Sana Marin od decembra pokušava da uvede fleksibilno radno vreme od šest sati i radnu nedelju koja traje četiri dana.
Pročitaj i:
„Verujem da ljudi zaslužuju da više vremena provode sa svojim porodicama, ljudima koje vole, baveći se hobijima i drugim aspektima života poput kulture. Ovo bi bio sledeći korak za nas u poslovnom životu“, rekla je tada mlada premijerka.
Finska delimično već primenjuje klizne radne rasporede od kada je ta zemlja 1996. usvojila sporazum o radnom vremenu koji većini zaposlenih daje pravo da prilagode svoje uobičajeno radno vreme započinjući ili završavajući tri sata ranije ili kasnije od predviđenog.
Sana Marin je je oformila koaliciju od pet stranaka koje sve imaju ženske lidere – četiri žene koje su mlađe od 35 godina.
Dvanaest ministarki u njenom kabinetu su žene, a samo sedam muškaraca. Na čelu svih pet stranaka u finskoj vladi sada su žene.
My party is not in government, but I rejoice that the leaders of the five parties in government are female. Shows that #Finland is a modern and progressive country. The majority of my government was also female. One day gender will not matter in government. Meanwhile pioneers. ? pic.twitter.com/dW8OMEOiqb
— Alexander Stubb (@alexstubb) December 9, 2019
Finski obrazovni sistem spada u najbolje obrazovne sisteme na svetu. U finskim školama gotovo da nema domaćih zadataka i ispita dok deca ne stignu do srednje škole. Prvih šest godina ni na koji način se ne vrednuju i svi zajedno pohađaju nastavu, bez obzira na stepen inteligencije.
Pročitaj i:
Profesori koji se biraju od najboljih đaka sa učenicima rade u malim grupama, a deca u toku dana imaju u proseku 75 minuta pauze (kod nas je taj prosek 45).
Rezultati su takvi da 93 posto Finaca završi srednju školu, što je 17.5 posto više nego u SAD (u Srbiji, prema podacima iz 2014. godine 23 odsto građana nema završenu srednju školu). Finska, po ostvarenim uspesima učenika, ponovo ostavlja za sobom i SAD i Veliku Britaniju, koje primenjuju centralizovan model u obrazovnom sistemu.
Jedna od ključnih stvari je i da svaki građanin Finske ima jednak pristup obrazovanju i istu šansu da uči i unapređuje svoje znanje, bilo gde i u bilo kom životnom dobu, što je pravo koje im garantuje Ustav.
Roditelji u Finskoj dobijaju dečji dodatak u iznosu od 100 evra mesečno. Ta svota se povećava sa svakim sledećim detetom rođenim u jednoj porodici i isplaćuje se sve dok dete ne napuni 17 godina. Taj novac ljudi mogu da troše kako žele, ali uglavnom ga ne koriste, već štede kako bi svom detetu osigurali pristojan iznos za život u budućnosti.
„Nordijski model“ karakteriše relativno visok nivo oporezivanja, koji vladama omogućava pružanje visokokvalitetnog obrazovanja i zdravstvene zaštite za sve.
Finski zdravstveni sistem koji je star 130 godina mnogo radi na tome. Ne samo da je velika većina stanovništva – 88% – zadovoljna sistemom, nego njegova praktično besplatna njega za sve znači da nijedan Finac nikada nije bio u „minusu“ zbog samih medicinskih troškova.
U Finskoj se zdravstvena zaštita smatra pravom, a ne privilegijom.
Finska se drži „kružne ekonomije“ koja omogućava korišćenje svih sredstava dostupnih društvu, ali uz minimalnu količinu otpada. Čak 99 odsto komunalnog otpada se ili reciklira ili spaljuje na posebnim mestima, što kasnije stvara energiju. Takođe, devet od 10 plastičnih boca se reciklira, a isto važi i za staklene proizvode kod kojih je postotak reciklaže još veći.
Od 2010. godine Finska je postala prva država na svetu koja je ustanovila pravo građana na pristup internetu. Vlada je naredila internet provajderima da korisnicima interneta odmah obezbede velike brzine. Dok vlade drugih zemalja ne garantuju brzi internet zbog straha od piraterije, Finci su prepoznali da je internet nužan kako bi se bolje učilo i radilo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare