Ko su pobednici a ko gubitnici Ursulinog plana za EU: Više novca za Ukrajinu i odbranu, manje za farmere i prirodu

Dok se očekuju dve godine političkog nadmudrivanja, već se zna ko su prvi dobitnici i gubitnici predloženog budžetskog paketa, piše Politiko.

Gubitnici: Poljoprivrednici i priroda

Najveće nezadovoljstvo stiže sa sela. Iako je u prethodnom budžetu za Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) bilo predviđeno 386,6 milijardi evra, sada je izdvojeno tek 300 milijardi, i to u okviru šire budžetske linije za „Nacionalne i regionalne partnerske planove“. Države članice će imati fleksibilnost da ulože više, ali minimalni prag ostaje 300 milijardi – što poljoprivrednici, koji protestuju ispred evropskih institucija, vide kao jasan rez.

Slična sudbina zadesila je i biodiverzitet: ranije odvojeni deo budžeta, sada je uklopljen u širi „klimatsko-ekološki“ cilj, koji pokriva 35% ukupnog budžeta. Organizacije za zaštitu životne sredine upozoravaju da bi time moglo doći do daljeg smanjenja izdvajanja za očuvanje prirode, uprkos postojećem finansijskom jazu od 37 milijardi evra godišnje.

Gubitnici: Duvanska industrija

Evropska komisija predložila je tri nova izvora prihoda, uključujući poreze na elektronski otpad, velika preduzeća i duvanske proizvode – što znači da će deo sredstava koji su do sada države članice zadržavale, sada ići direktno u budžet EU, kako bi se otplaćivao post-COVID zajednički dug. Cene cigareta će dodatno porasti za 1 do 2 evra po paklici, dok se po prvi put uvodi minimalna taksa i za e-cigarete i zagrevani duvan.

Pobednici: Digitalne tehnologije i energetski potrošači

U pogledu digitalne transformacije, Komisija planira da u narednom budžetu petostruko poveća izdvajanja – na 54,8 milijardi evra. Poseban akcenat stavljen je na veštačku inteligenciju, u kontekstu sve žešće globalne trke sa SAD i Kinom.

Za elektroenergetsku infrastrukturu, budžet je znatno uvećan: sredstva iz Fonda za povezivanje Evrope (CEF) za energetiku skaču sa 6 na 30 milijardi evra, dok će celokupna energetska mreža imati pristup proširenom fondu konkurentnosti od 410 milijardi. Cilj je: niže cene struje, manji gubici i modernizacija koja može podstaći privredni rast i olakšati borbu sa globalnim konkurentima.

Pobednici: Ukrajina i odbrana

Posebnu satisfakciju osetile su istočne zemlje EU i Ukrajina. Regioni na granicama sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom dobiće veća sredstva za bezbednost i ekonomski razvoj. Takođe, EU planira da izdvoji dodatnih 100 milijardi evra za obnovu Ukrajine i podršku njenom pristupanju Uniji.

Budžet za odbranu i svemirske kapacitete biće uvećan na 131 milijardu evra – što je pet puta više nego sada. Prema rečima predsednice Komisije, ovo predstavlja „istinski pomak“ ka jačanju strateške autonomije Unije.

Značajno raste i budžet za istraživanje: program Horizont Evropa gotovo se udvostručuje na 175 milijardi evra. Studentski program Erasmus+ biće pojačan za 50%, na preko 40 milijardi, a najavljen je i novi kulturni fond „AgoraEU“, vredan 8,6 milijardi evra, namenjen podršci medijima, civilnom društvu i umetnosti.

Neizvesni: Vojska u pokretu i regionalni razvoj

Predlog od 17,7 milijardi evra za vojnu mobilnost na prvi pogled deluje impresivno – naspram sadašnjih 1,7 milijardi. Ali Transportni komesar Apostolos Tzitzikostas ranije je tvrdio da su potrebni budžeti od čak 75 ili 100 milijardi kako bi EU efikasno unapredila vojnu logistiku i interoperabilnost. Tako da, uprkos rastu, kritičari smatraju da predloženi iznos „jedva grebe površinu“ potreba.

Slične sumnje postoje i u vezi sa regionalnim fondovima. Koheziona politika, nekada čvrsto definisana budžetska stavka, sada se uklapa u Nacionalne i regionalne planove. Iako je za najsiromašnije regione zagarantovano 218 milijardi evra, nema takvih garancija za druge oblasti. Lokalne vlasti strahuju da bi centralne vlade mogle politički zloupotrebljavati raspodelu sredstava, što bi dodatno ugrozilo gradove i ruralna područja zavisna od evropske pomoći.