Ključa u Pridnjestrovlju: Da li Moldaviju čeka repriza scenarija iz Donbasa

Razlog za strah da bi rat sa ukrajinske teritorije mogao da se proširi na moldavsku teritoriju podgreva činjenica da se je u Pridnjestrovlju već godinama raspoređeno oko 1.500 ruskih vojnika, a sama Rusija pre nekoliko dana jasno je rekla da je cilj ruske vojske da uspostavi potpunu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, što bi omogućilo pristup Pridnjestrovlju.„Kontrola nad jugom Ukrajine je još jedan izlaz u Pridnjestrovlje, gde takođe postoje dokazi o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski jezik“, rekao je Rustam Minekajev, vršilac dužnosti komandanta Centralnog vojnog okruga Rusije (CFD).

Tvrdnje da postoje dokazi o ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski jezik Rusija je koristila kao povod za vojnu intervenciju u Donbasu 2022. godine i ranije u Gruziji 2008. godine.

Serija eksplozija i napada

Nekoliko dana nakon ove izjave iz otcepljenog moldavskog regiona koji sebe naziva Pridnjestrovska Moldavska Republika (PMR) počele su da stižu vesti o napadima.Vlasti PMR danas su saopštile da je selo koje se graniči sa Ukrajinom i u kojem se nalazi veliko rusko skladište municije bilo na meti napada. Ministarstvo unutrašnjih poslova PMR navelo je da je nekoliko dronova primećeno iznad sela Kolbasna, a prema istom izvoru jutros je „paljba bila usmerena u pravcu Kolbasne iz Ukrajine“.Prethodno, 26. aprila dva radio tornja u selu Majak oštećena su u eksplozijama. Preko oba tornja reemitovane su ruske radio stanice. Niko od zaposlenih niti lokalnog stanovništva nije povređen.Za ovaj napad Ukrajina nije optužena, ali jeste za napad na zgradu Ministarstva državne bezbednosti PMR u Tiraspolju koji se dogodio u ponedeljak.Neimenovini zvaničnik PMR čije su reči prenele ruske agencije naveo je da su "trojica neidentifikovanih infiltratora iz Ukrajine" ušla u Pridnjestrovlje i granatama gađali zgradu pre nego što su pobegli nazad u Ukrajinu. Dodao je da je reč o „terorističkom činu” i optužio Ukrajinu da je „provocirala širenje sukoba na teritoriji Pridnjestrovlja“.

Ukrajina i Moldavija: Ruske provokacije

Sa druge strane, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da ruske specijalne službe stoje iza serije eksplozija u proruskom otcepljenom regionu Moldavije.„Ovo je samo jedan od koraka Ruske Federacije. Ovo se dešava da se destabilizuje taj region i ugrozi Moldavija. Ovo pokazuje šta će se dogoditi ako Moldavija podrži Ukrajinu“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu.Vlada Moldavije saopštila je u utorak da su eksplozije bile ruska provokacija čiji je cilj stvaranje tenzija između enklave i ostatka Moldavije.“Naša analiza pokazuje da postoji napetost između različitih snaga unutar Pridnjestrovlja koje su zainteresovane za destabilizaciju situacije“, rekla je predsednika Maja Sandu novinarima nakon sastanka Saveta bezbednosti.

Repriza iz Donbasa?

Pridnjestrovlje, poznato i kao Transnistrija ili PMR (Pridnjestrovska Moldavska Republika), je teritorija koja izgleda kao tampon zona između Ukrajine sa kojom se graniči i ostatka Moldavije čiji je deo. Nad njom Kišinjev nema nikakvu vlast ni kontrolu od devedesetih godina.Pridnjestrovlje je proglasilo nezavisnost 2. septembra 1990. godine uoči raspada SSSR, ali nijedna članica UN, uključujući i Rusiju, nije je priznala kao nezavisnu državu.

Iako Moskva nije zvanično priznala PMR, vlada u Tiraspolju ima bliske odnose sa Kremljom. U Pridnjestrovlju se gledaju ruski televizijski kanali, čitaju ruski mediji, piše ćirilicom i većinski govori ruskim jezikom.Etnička struktura Pridnjestrovlja je mešovita. Od pola miliona stanovnika većinu čine Rusi i Moldavci, uz veću grupu onih koji se izjašnjavaju kao Ukrajinci. Građani ove nepriznate države u nekim slučajevima imaju čak i četiri pasoša - ukrajinski, ruski, moldavski i rumunski, s tim da se procenjuje da polovina stanovnika ima rusko državljanstvo.

Pridnjestrovlje u mnogo čemu podseća na Donjecku Narodnu Republiku (DNR) i Lugansku Narodnu Republiku (LNR), dve samoproglašene države u istočnom ukrajinskom regionu Donbas.Na ovoj teritoriji, na kojoj se sada vode najozbiljnije borbe u Ukrajini i na kojoj se ratovalo i 2014. godine, takođe se većinski govorilo ruskim jezikom, a do 2014. godine oko 30 odsto stanovnika se izjašnjavalo kao Rusi.Kao ni PMR, Moskva nije priznavala DNR i LNR kao nezavisne države, iako su to proruski separatisti tražili još početkom prvog rata u Ukrajini 2014. godine. Tek nekoliko dana uoči početka invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine Vladmir Putin priznao je nezavisnost te dve teritorije.Ulazak ruskih tenkova u Ukrajinu Putin je pravdao tvrdnjom da je Ukrajina od 2014. godine ugrožavala stanovništvo DNR i LNR koje ima ruske pasoše ili govori ruskim jezikom i naglašavao da je jedan od ciljeva specijalne vojne operacije (kako u Kremlju zovu rat u Ukrajini) bio da se spreči genocid nad stanovnicima tih oblasti.Strahuje se da izjave o “ugnjetavanju stanovništva koje govori ruski jezik“ u Pridnjestrovlju mogu biti uvod u sličan scenario koji bi podrazumevao eventualno priznanje PMR kao nezavisne države i potom vojnu intervenciju u cilju zaštite ruskog stanvništva ili možda oba.Ideje o priznavanju nezavisnosti PMR nisu nove. Čak, o tome se razmišljalo i u Ukrajini i u Rusiji u jednom trenutku, ali se od toga odustalo.Takođe, ruska vojska je već prisutna na ovoj teritoriji u cilju “održavanja primirja” koji je uspostavljeno 1992. godine nakon kratkog rata između moldavskih i pridnjestrovskih snaga kada je stradalo najmanje 1.000 ljudi. Iako se Rusija obavezala na sastanku OEBS-a u Istanbulu 1999. godine da će povući svoje snage sa tog područja, to se nije dogodilo.Sva najnovija dešavanja iz Ukrajine pratite na našem blogu UŽIVO.BONUS VIDEO: Rusija zaplenila oružije i balističku raketu Ukrajini

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aprusijazaplenjenooruzijeukrajincimads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3423079"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News