Bez mnogo bure, bar prema onome što je dospelo do javnosti, izabran je za vodećeg čoveka VSS-a, da bi onda mandat započeo ni manje ni više nego neprimerenim izjavama.

Odmah je postalo jasno da Soro ima zadatak koji treba da ispuni. Uroša Stevanovića, doskorašnjeg selektora, doveo je pred svršen čin, pošto je istakao da niko u isto vreme neće moći da vodi srpski klub i reprezentaciju. Kako je Stevanović trener Radničkog iz Kragujevca, jasno je šta je Soro hteo da uradi ovim potezom.

Možda bi to bilo i donekle razumljivo da Srbija nije postala evropski šampion u januaru ove godine ili olimpijski prvak 2024. u Parizu, te da je u reprezentaciji zaista u poslednje vreme bilo sukoba interesa i da se neko žalio po tom ili sličnom pitanju.

Soro je ni iz čega odlučio da napravi problem i to mu baš nije trebalo.

Nije samo selektor problem, mada je sada veliko pitanje ko će biti Urošev naslednik, pošto se Stevanović povukao istakavši da ne želi da radi sa Sorom i njemu bliskim ljudima.

Još veći haos nastao je zbog toga što je Soro udario na zlatne "delfine" i omalovažavao njihove uspehe, nazivaju ih "trenutnom inspiracijom". Tako je razbesneo ne samo (bivšeg) selektora i vaterpoliste, već i ogroman deo javnosti. Ovakva kardinalna greška se ne zaboravlja.

Čak 11 vaterpolista Srbije je odlučilo da istupi iz reprezentacije baš zbog Sora i njegovih poteza. U pitanju su vaterpolisti koji nisu deo Novog Beograda, što jasno ukazuje na to da neki ljudi forsiraju podelu na tom klupskom planu i da su tako neki momci dovedeni u neprijatnu situaciju (što ih ne sprečava da izraze svoj stav).

O sramnom saopštenju VSS-a objavljenom u petak, iza kog se sakrio Soro, ne treba više trošiti reči, jer je u najmanju ruku besmisleno nazivati pojedince bivšim reprezentativcima samo zato što su propustili jedan manje bitan turnir, a to je samo mali deo celog teksta, od koga bi se postideli mnogi u Srbiji.

Umesto da Soro prizna greške i makar pokuša da ih ispravi, on tone sve dublje. Nekada se kao golman održavao na površini i branio šuteve najboljih vaterpolista sveta, ali kao predsednik Saveza izgleda neće biti veliki reformator, mada on sebe očigledno tako vidi.

Ko je uopšte Soro?

Bivši vaterpolo golman je sa reprezentacijom Srbije osvojio 16 medalja, od kojih je osam sa tri najveća takmičenja. Ima dve olimpijske bronze, zlato i srebro sa svetskih prvenstava i dva zlata, srebro i bronzu sa evropskih. Uz to je pet puta sa Srbijom bio šampion Svetske lige (uz jednu bronzu), a okitio se i zlatom sa Svetskog kupa i Mediteranskih igara.

Iako je Soro imao velikih uspeha sa reprezentacijom Srbije i bez sumnje je bio veoma dobar golman, jasno je da ne spada u "krem de la krem" srpskog vaterpola i da imamo mnogo većih i značajnijih imena od njega.

Što se tiče klupske karijere, branio je za španski Sabadelj, Vojvodinu, Bečej, Partizan, Savonu, Botafogo... Upravo je taj Brazil posebna priča u njegovoj karijeri, ali o tome nešto kasnije u tekstu.

Posle golmanske karijere pronašao se u Novom Beogradu, u kom već godinama glavnu reč vodi Aleksandar Šapić, još uvek aktuelni gradonačelnik Beograda. Soro je bio direktor i predsednik Novog Beograda, što ga svrstava u grupu ljudi bliskih Šapiću, koji se i sam u klubu pojavljivao u različitim ulogama.

Može se naslutiti da Šapić i Soro i dalje rade zajedno, samo ovog puta na malo višem nivou, ali srpski vaterpolo je mnogo veći od njih. Šuška se i o tome da će Šapić učestvovati u stvaranju nove lige, što ne bi moglo da prođe bez ljudi iz vrha VSS-a.

Inače, Soro je u organizacionom delu vodio F8 Lige šampiona 2023. u Beogradu. Ima menadžersko iskustvo i bogate kontatke u svetu sporta, samo ih očigledno ne koristi na najbolji mogući način.

Srbiju zamenio Brazilom

Poslednje medalje sa Srbijom osvojio je 2012. godine, kada su "delfini" bili treći na OI u Londonu i prvi na EP u Ajndhovenu.

Nedugo posle toga krenula je epizoda Sora u Brazilu. Nije bio u planovima selektora Dejana Udovičića i njegovog imenjaka Savića, pa je dobio pravnu dozvolu da promeni reprezentaciju, a kasnije je čak i igrao protiv Srbije na OI u Rio de Žaneiru 2016. godine.

Dugo je Soro bio u kontaktu sa Brazilcima, iskusio je i njihov klupski vaterpolo, pa se dobro snašao. Iako u pitanju nije klasična izdaja, jasno je da ovakav potez i promena reprezentacije ipak pokazuje neke karakterne osobine.

Jasno je da je Soro imao veliku želju da brani i osećao se spremnim da pomogne, tražio je i klupsku i reprezentativnu šansu, ali iz sadašnje perspektive deluje da je mogao i pametnije da odluči. Jeste sa njim Brazil igrao četvrtfinale OI, ali je i te godine Srbija uzela zlato.

Ko se to bavi politikom u srpskom vaterpolu?

Ipak moramo malo da se vratimo na saopštenje VSS-a, koje je razume se, moralo da prođe i Sorovu kontrolu.

"Želimo još da naglasimo da mi kao organizacija ni na jedan način ne želimo da učestvujemo u onome u šta se pretvorio jedan sasvim prirodan proces u sportskoj organizaciji poput vaterpolo saveza, a to je izbor rukovodstva koji se redovno odvija svake četiri godine i koji je protekao bez ikakvih trzavica, a pretvorio se u čist politički obračun i zloupotrebu sporta u političke svrhe.

Mi smo sportska, a ne politička organizacija i ko god od aktuelnih ili bivših vaterpolista, trenera ili članova Saveza, želi da se bavi politikom, ima na to potpuno pravo, ali ono na šta nema pravo jeste da koristi u te svrhe svoju sportsku, aktuelnu ili bivšu poziciju. Očigledna je želja i potpuno je jasno da neko pokušava da ostvaruje svoje političke ciljeve preko vaterpola i to potvrđuje način na koji je kao na dugme uključen jedan značajan deo političke javnosti. Vaterpolo savez u tome ne želi da učestvuje i osuđuje svaku zloupotrebu sporta u političke svrhe", piše između ostalog u spornom saopštenju.

Bilo bi lepo i korisno da Soro i njegovi ljudi malo otvorenije pričaju. Kao što u svojim nedavnim izjavama nije direktno otkrio da li je, kada i s kim bilo problema oko mešanja klupskih i reprezentativnih interesa, tako i u ovom saopštenju nije otkriveno na koga se tačno misli.

Ako se već VSS na ovakav način obraća javnosti, red je i da saznamo ko to pokušava da ostvaruje svoje političke ciljeve preko vaterpola ili obrnuto.

Svi znamo da je Šapić već dugo na političkoj sceni (mada je najavio povlačenje), ali očigledno da još uvek ima i ozbiljne vaterpolo ambicije, samo je ovog puta pored bazena. Teško je ipak poverovati da su u VSS-u mislili na njega. Ratovi se očigledno vode (i) protiv onih koji nikako ne bi smeli da budu protivnici bilo kome u Srbiji - na primer naši zlatni vaterpolisti.

Politika i sport se nesumnjivo prepliću, pa je tako i u vaterpolu, samo je pitanje u kojoj meri i ko ima kakve interese. Soro se kao glavni već nije dobro pokazao i nastavak njegovog mandata ne sluti na dobro.

Ostale informacije važne za Sora

Na funkciji predsednika VSS-a je nasledio Viktora Jelenića koji je od 2018. vodio trofejnu organizaciju. Novi predsednik Skupštine postao je Marko Avramović, a pre njega je na tom mestu bio Saša Vlaisavljević. Avramović sa svetskih prvenstava ima zlato i srebro, sa evropskih srebro i bronzu, tri zlata i jednu bronzu u Svetskoj ligi i jedno zlato na Svetskom kupu.

Na sednici u Beogradu bilo je prisutno 36 od 38 delegata klubova i sve se završilo za nepunih 40 minuta. Bili su prisutni visoki funkcioneri OKS-a, MOS-a i Sekretarijata za sport Beograda. Usvojeni su Izveštaji o radu 2025, Završni račun, kao i izveštaj Nadzornog odbora. Takođe, usvojen je finansijski plan VSS i plan aktivnosti za tekuću godinu.

Soro je imenovao deo Upravnog odbora, koji čine: Đorđe Pejčić, Dejan Jovović, Igor Žarković, Svetlana Grubor, Željana Dubaić, Goran Medaković i Radiša Ćeriman. U narednom periodu će biti predloženi i preostali članovi, ali njih treba da prihvati Skupština VSS.

U Nadzornom odboru su: Kristina Glišić, Marijana Maksimović i Silvija Milenković. Uskoro će biti imenovan generalni sekretar i povučeni prvi konkretni potezi, mada kakvi su bili ovi "nekonkretni" mnogo se "plašimo" tih "konkretnih".

Soro i Avramović su inače izabrani jednoglasno uz uzdržanost Vaterpolo kluba Crvena zvezda.