Piše Marinika Tepić: Nacionalni fond za povratak opljačkanog novca - kako Srbija da vrati pravdu i državu građanima

Piše Marinika Tepić

Nisu. Taj novac postoji. Samo više nije u rukama građana Srbije. On je opran i pretvoren u vile, stanove, račune u inostranstvu, firme-paravane, privatne avione, medijske imperije, ofšor kompanije, luksuz i političku moć kartela braće Vučić, Aleksandra i Andreja, koji je oteo državu.

Zato Planom Srbija 2030 predviđamo formiranje Nacionalnog fonda za povratak opljačkanog novca. Posebnog, namenskog zaštićenog državnog fonda u koji bi se slivala sva oduzeta nelegalno stečena imovina i novac korumpiranih političara, javnih funkcionera u svim oblastima, organizovanih kriminalnih grupa, kartela i njihovih pomagača. To nije osveta, već pravda. Država koja ne vrati ukradeno svojim građanima, nije država prava i pravde, nego servis organizovane pljačke.

Godinama gledamo isti obrazac: građani slušaju kako „nema para“ za bolnice, škole, vrtiće, socijalnu zaštitu, policiju, kulturu, nauku, plate medicinskih sestara, poljoprivrednike ili protivpožarnu zaštitu. A onda se ispostavi da para ima, ali samo za tajne ugovore, preplaćene projekte, nameštene tendere, klijentelističke sheme, partijske firme, korupcionaške poslove radi izvlačenja milijardi kroz nameštene poslove sa državom. To nije obična korupcija, već planska i sistemska preraspodela novca od građana ka političko-kriminalnom kartelu.

Zato Nacionalni fond ne bi bio samo finansijski mehanizam. On bi bio moralni i politički simbol nove Srbije. Srbije u kojoj se više ne isplati krasti državu.

Kako bi funkcionisao Nacionalni fond?

Fond bi bio poseban budžetski fond sa strogo definisanom namenom i javnom kontrolom.

U njega bi ulazili:

- novac oduzet u postupcima za visoku korupciju javnih funkcionera i organizovani kriminal

- zaplenjena imovina funkcionera i povezanih lica

- sredstva iz međunarodne pravne pomoći i povraćaja novca iz inostranstva

- novac dobijen prodajom oduzete imovine

- sredstva oduzeta po osnovu neobjašnjivog bogaćenja.

Svaki dinar morao bi da bude javno evidentiran.

Građani moraju znati kome je imovina oduzeta, koliko je vraćeno državi, gde je

novac usmeren, ko kontroliše trošenje. Jer, transparentnost je najveći neprijatelj

korupcije.

Gde bi odlazio vraćeni novac?

Tamo odakle je ukraden. To i jeste suština. Bio bi strogo namenski usmeren na sektore koje je korupcija najviše razorila: zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu, bezbednost, nauku, kulturu, zaštitu dece, borbu protiv siromaštva, podršku mladima.

Ako je neko krao iz zdravstva, novac se vraća zdravstvu. Ako je neko pljačkao infrastrukturne projekte, novac ide u škole, bolnice, lokalne zajednice i regionalni razvoj.

Građani Srbije će videti nešto što nikada nisu: da se korupcija ne završava samo naslovom u novinama, već konkretnim povratkom novca građanima.

Specijalni antikorupcijski tužilac po uzoru na rumunski model

Bez ozbiljnih institucija, nijedan fond ne znači ništa. Zato moramo da uspostavimo specijalnog antikorupcijskog tužioca za visoku korupciju, po uzoru na model koji je u Rumuniji razvila Laura Kövesi.

Rumunija je pokazala da čak i duboko korumpirani sistemi mogu da budu uzdrmani kada postoji prava samostalnost tužilaštva, temeljna finansijska istraga, timska odvažnost, međunarodna saradnja i spremnost da se zakoni primene i nad najmoćnijima.

Takav specijalni tužilac u Srbiji mora imati punu institucionalnu samostalnost, sopstvenu istražnu infrastrukturu, povezane regionalne jedinice, međunarodnu saradnju sa evropskim i svetskim institucijama, posebnu zaštitu tužilaca od pritiska i uticaja naročito političkog, odnosno izvršne grane vlasti. I najvažnije - morao bi da ima sopstvenu Tužilačku policiju.

Tužilačka policija

Korupcija danas ne funkcioniše kao pre 30 godina. Novac se više ne nosi u koferima, nego se skriva kroz mreže povezanih firmi, ofšor zone, konsultantske fantomske ugovore, lažne podizvođače, medijske kompanije, digitalne transakcije, kripto-imovinu, fiktivne zajmove, rodbinske i kumovske veze. Zato klasična policijska istraga nije dovoljna.

Specijalni antikorupcijski tužilac mora da ima profesionalnu Tužilačku policiju, podređenu glavnom antikorupcijskom tužiocu za visoku korupciju, sastavljenu od finansijskih forenzičara, poreskih eksperata, pravnih analitičara, IT stručnjaka, eksperata za javne nabavke, istražitelja za međunarodne tokove novca.

Njihov zadatak bio bi jednostavan - da prate trag novca.

Svaki korupcionaški sistem na kraju ostavlja trag, u računima, nekretninama, ugovorima, provizijama, transferima i lažnim firmama. A država koja ne prati trag novca zapravo štiti korupciju.

Ovo nije populizam, ovako rade ozbiljne države

Najveći strah svakog korumpiranog režima i kartela nije čak ni zatvor, već oduzimanje imovine.

Korupcija i postoji zbog profita, ali na prevaran način. Međutim, korupcijom nije samo neko profitirao, već je i oštetio sve one kojima je taj novac ukraden. Dakle svaki dinar kroz korupciju nekom nameštenom ortaku, dinar je manje za decu, penzionere, radnike, mlade, bolesne. A u pitanju su milijarde i milarde tokom 14 godina vladavine organizovane kriminalne grupe koja se zove Srpska napredna stranka.

Kada država pokaže da može da pronađe novac, da ga oduzme, da ga vrati građanima i da političku moć više nije moguće kupiti opljačkanim milijardama, onda se menja čitav sistem. Zato Nacionalni fond za povratak opljačkanog novca nije samo ekonomska mera. On će biti početak obnove poverenja između države i građana. I odlučna poruka da Srbija više neće biti zemlja u kojoj se kriminal isplati više od rada, znanja i poštenja.

Srbija nije siromašna zemlja, Srbija je opljačkana zemlja

Zato je Nacionalni fond za povratak opljačkanog novca mnogo više od finansijskog instrumenta. To je mehanizam vraćanja države građanima. I dokaz da niko ne sme biti iznad zakona.

Srbija mora da postane država u kojoj funkcija ne znači zaštitu od odgovornosti, nego naprotiv, još veću odgovornost pred građanima, u kojoj će PRAVDA postati sila koja će vrati državu narodu.