"Kamere snimaju i na groblju, plašimo se hapšenja": Ljudi koji su odali počast Navaljnog očekuju Putinov teror

Novaja Gazeta Evropa razgovarala je sa onima koji su stajali u redu dugom više od dva kilometra kako bi posetili grob najvećeg Putinovog kritičara. 

Nema više straha

"Za mene je bilo mnogo važnije da budem na njegovoj sahrani nego da budem bezbedna kod kuće. Sa sobom sam ponela punjač ta telefon i vodu. Uvek nosim pasoš. Internet je odjednom nestao, iako su pozivi i dalje prolazili. Mislim da je većina onih koji su došli shvatila da čak i ako tog dana ne bude pritvaranja, nema garancija da se ti neće desiti u bliskoj budućnosti", rekla je Jekaterina, misleći na tehnologiju prepoznavanja lica koju koristi ruska policija, prenosi Novaja Gazeta Evropa.

"Mogli bi da vas zadrže u metrou ili da vam kasnije dođu u kuću", dodala je ona i priseća se da je na groblju postavljena CCTV kamera.

Takođe je rekla da je imala osećaj da čak i ako se neko u početku uplašio, taj strah je nestao na putu do groblja.

"Videli smo da nas ima mnogo. Ljudi su počeli da skandiraju: 'Ne ratu', 'Putin je ubica', 'Rusija će biti slobodna'".

Cveće u vazduhu

"Nisam ni razmišljala da ne idem. Pravo pitanje je bilo zašto ranije nismo izašli na ulice i blokirali put policijskim kombijima na ulazima u zatvor. Sada je prekasno da se bilo šta od toga uradi", rekla je Natalija i dodala da ona nije ponela telefon, jer se pribojavala da bi policija mogla da proverava poruke.

"Rekla sam mami gde treba da se javi ako budem privedena. Ne plašim ih se. Šta mogu da mi urade? Da me odvedu u policijsku stanicu? Da me kazne? Ok, platiću kaznu, ali ću i dalje ići gde budem htela i kad god budem želela", rekla je ona.

Natalija kaže da se uplašila samo kad je stigla na groblje.

"Kada vidite te ogromne figure u punoj ratnoj opremi i marice... Shvatite koliko ste zapravo krhki i koliko brzo bi mogli da vas uklone ako to žele. Međutim kada smo zajedno šetali i skandirali parole, podižući cveće, nešto se u meni probudilo. Ne znam kako da opišem taj osećaj, jako te boli, ali više se ne plašiš", priseća se Natalija.

Čarape i krekeri

"Nosila sam torbu nalik na onu koji imaju poštari u kojoj su mi bile najvažnije stvari poput mog pasoša i kopije krštenice mog deteta", priseća se Olga.

Ponela je i nešto hrane - pakovanje orašastih plodova, vodu i malo krekera, u slučaju da završi u marici.

"Imala sam i rezervni par čarapa, koji mi je dobro došao posle osam sati čekanja. Ponela sam i punjač i proverila da sam stavila lozinku za otključavanje telefona, iako to i ne bi mnogo pomoglo ukoliko bi me uhapsili", kaže Olga i dodaje da je ponela i kesu sa lekovima i ostalim potrepštinama.

Takođe je ponela i masku koju na kraju nije ni koristila, iako bi njenim nošenjem umanjila rizik da je kamere identifikuju.

"Ali nije bilo u redu da ja jedina nosim masku. Posle sahrane, nabavila sam sebi torbu za prvu pomoć, za svaki slučaj. Nikad ne znaš šta bi moglo da se dogodi", kaže ona.

Sjaj i parfem

Pre odlaska na sahranu Alekseja Navaljnog, Ana je spakovala torbu sa svim onim što bi moglo da joj zatreba u slučaju da je privedu.

"Čak sam ponela i knjigu Florijana Ilisa 'Ljubav u vreme mržnje'. Prilično je obimna, ali mislila sam da ću imati vremena za čitanje ako me pritvore na jedan dan. Takođe sam ponela i četkicu za zube, tople čarape i donji veš", kaže ona.

Kao i mnogi drugi, Ana je spakovala hranu i vodu.

"Ponekad je teško primiti pakete u zatvoru", smatra ona i dodaje da je sa sobom imala i laptop kako bi završila neki posao, jer je ceo petak provela stojeći u redu.

"Ponela sam i šljokice! Sjaj i parfem. Mislila sam da bi mi to pomoglo da ne poludim u zatvorenom prostoru (ako je uhapse). Srećom, nisam imala potebe da koristim bila šta od tih stvari, ali ne žalim što sam ih ponela. Kada sam išla na sahranu, osećala sam veliku napetost. Imala sam osećaj da ću biti uhapšena. Hvala Bogu, to se nije dogodilo, ali sam i dalje veći deo dana osećala opasnost", rekla je Ana.

BONUS VIDEO U Moskvi sahranjen Aleksej Navaljni