Kako je došlo do ukidanja sankcija Miloradu Dodiku: Ko je sve i zašto lobirao za njega u SAD

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD saopštio je da su sa „crne liste“ uklonjeni Dodik, članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, više od dvadeset bivših i sadašnjih zvaničnika Republike Srpske, kao i brojne firme povezane sa njima. Te kompanije su ranije bile optužene da čine deo mreže korupcije koja omogućava Dodiku da održava političku moć i lično se bogati.

OFAC nije ponudio konkretno objašnjenje razloga za ukidanje sankcija, koje su do sada podrazumevale zabranu putovanja u SAD i zamrzavanje imovine na američkoj teritoriji. Naknadno je Stejt department poručio da je reč o „redovnoj godišnjoj reviziji sankcija“ i da je odluka povezana sa Dodikovim povlačenjem sa funkcije predsednika Republike Srpske i poništavanjem spornih zakona koje je ranije usvajao entitetski parlament.

„Konstruktivne akcije koje je preduzela Narodna skupština RS mogu doprineti stabilnosti Bosne i Hercegovine i otvoriti prostor za partnerstvo sa SAD zasnovano na zajedničkim interesima, ekonomskom potencijalu i prosperitetu“, navedeno je u saopštenju Stejt departmenta.

Lobiranje Trampovih saveznika i političke pozadine odluke

Prema američkim medijima, ukidanje sankcija rezultat je višemesečnog lobiranja u kojem su učestvovali brojni Trampovi saveznici — među njima Rudolf Džulijani, Majkl Flin, Rod Blagojević, Lora Lumer i lobist Mark Zel. Njihove firme imale su unosne ugovore sa Vladom Republike Srpske, vredne od 100.000 do 300.000 dolara mesečno.

Oni su Dodika prikazivali kao žrtvu političkih progona i nepravde koju su, kako tvrde, sprovodile prethodne američke administracije pod Obamom i Bajdenom. Dodik je, zahvaljujući se Trampu na društvenim mrežama, napisao da je „pravda pobedila“ i da je sve što je o njemu govoreno bila „propaganda i laž“.

Ipak, deo javnosti u BiH ovu odluku vidi drugačije. Opozicija u Republici Srpskoj ocenila je da je Dodik „prodao sve zarad lične koristi“, dok bošnjačke stranke ukazuju da je ovo rezultat američkog pritiska kojim je Dodik politički oslabio. Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković izjavio je da će „račun za ove ustupke tek stići“.

S druge strane, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković ocenio je da je Dodik „detronizovan“ i da je njegov politički pad „veliki dobitak za Bosnu i Hercegovinu“. „Njegovo povlačenje sa političke scene važnije je od toga da li lično ima sankcije ili ne“, rekao je Konaković.

Pol Manafort i političke pripreme u Srpskoj

Bivši Trampov savetnik Pol Manafort, poznat po radu sa proruskim političarima u istočnoj Evropi, u poslednjim mesecima savetovao je Dodikovu stranku SNSD oko izbornih kampanja i unutrašnje politike. Iako je Manafort negirao bilo kakav pokušaj uticaja na američku politiku, njegovo angažovanje dodatno je pojačalo sumnje da je Republika Srpska pokušala da kroz lične i političke veze u Vašingtonu obezbedi povoljniji tretman.

Dodik se, u trenutku kada su sankcije ukinute, formalno povukao sa mesta predsednika RS, ali ostaje lider SNSD-a i i dalje blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina. Kao svog naslednika na izborima najavio je Sinišu Karana, bivšeg ministra unutrašnjih poslova RS, koji je i sam pod sankcijama SAD zbog rada na zakonima koji su ciljali odvajanje entiteta od BiH.

Šira politička slika i posledice

Ukidanje sankcija došlo je u trenutku kada BiH pokušava da ispuni uslove za otvaranje pregovora sa Evropskom unijom. Američki pritisak sada je, prema nekim analitičarima, usmeren na stvaranje stabilnijeg okvira u kojem će RS učestvovati u donošenju državnog budžeta i reformskih zakona, ali bez separatističkih poteza.

Ključni test za novi američki pristup biće ponašanje Dodikovog SNSD-a u narednim mesecima, posebno u vezi sa usvajanjem zakona važnih za evropske integracije BiH i imenovanjem glavnog pregovarača sa EU. Kao najverovatniji kandidat pominje se Dodikova savetnica Ana Trišić Babić, sadašnja privremena predsednica RS, što izaziva oštre reakcije u bošnjačko-građanskom političkom bloku.