Da li Dodik okreće leđa Vučiću i skreće ka Zapadu? Povlači poteze kojima se upadljivo dodvorava Americi, a pominje se i ulazak u NATO

U danima nakon burnih sednica u Banjaluci, stara teza o pukotinama na relaciji Aleksandar Vučić – Milorad Dodik ponovo je isplivala u vrh regionalne politike. Ovoga puta varnice je raspalila kombinacija formalnih poteza u Narodnoj skupštini RS, tvrde navodi o žustroj raspravi Dodika i Miloša Vučevića, ali i iznenadna, upadljiva tišina vrha Srbije. Iz opozicionog ugla u RS, sve to izgleda kao – zaokret ka Zapadu.

Poništavanje spornih zakona i ukidanje sankcija Dodikovim saradnicima

Narodna skupština RS imenovala je v. d. predsednicu entiteta Anu Trišić Babić i poništila paket „vanustavnih“ akata usvojenih od 2023. – među njima i zakone zbog kojih je Milorad Dodik osuđen pred Sudom BiH i zbog kojih mu je zabranjeno obavljanje javne funkcije šest godina. Time je, faktički, prestala Dodikova formalna vlast na mestu predsednika, ali ne i politička kontrola: kako ocenjuju sagovornici Nove, on i dalje „vuče konce“.

Zanimljivo, odluke su usledile neposredno nakon vesti o ukidanju američkih sankcija za četvoro njegovih saradnika – niz koji je dodatno pojačao utisak da se otvara „novi kanal“ sa Zapadom.

Podsetimo, Dodiku su uvedene sankcije Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije zbog opstrukcije Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni 1990-ih, kao i pod sankcijama više evropskih zemalja koje smatraju da njegove separatističke politike ugrožavaju mir i stabilnost u Bosni.
U avgustu mu je oduzet predsednički mandat, nakon što ga je državni sud osudio na godinu dana zatvora ili novčanu kaznu. Sud mu je takođe zabranio političko delovanje u trajanju od šest godina zbog nepoštovanja odluka međunarodnog mirovnog izaslanika, čiji je zadatak sprečavanje povratka zemlje u etničke sukobe.
Jelena Pajić Baštinac, Danijel Dragičević, Goran Raković i Dijana Milanković stavljeni su pod sankcije u januaru, jer su pomogli u organizovanju nezakonitih javnih proslava povodom takozvanog „Dana Republike Srpske“, koji su bosanski Srbi obeležili 9. januara, uprkos zabrani Ustavnog suda i upozorenjima zapadnih mirovnih predstavnika.

17. oktobra je ovih četvoro Dodikovih saradnika uklonjeno sa liste sankcija.

Ipak, iz Beograda dugo – ništa. Prvi oštriji ton došao je od potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina: sednica NSRS je, kaže, bila poraz. „Ukidanje ličnih sankcija funkcionerima Republike Srpske nije dovoljan dobitak za odricanje od pozicija dosledne odbrane Republike Srpske“, poručio je Vulin.

Sukob Dodika i Vučevića

Lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović tvrdi da je u Banskom dvoru došlo do otvorenog sukoba Dodika i Miloša Vučevića: „Dodik se povišenim tonom obraćao Vučeviću… Vučević je jasno stavio do znanja šta Vučić i Beograd misle o potezima režima.“ Dodatnu eksplozivnost donela je objava Ratka Dmitrovića, bliskog Vučiću, da je „Dodik pristao da BiH uđe u NATO, te da se sva imovina registruje u Centralni registar i katastar BiH“.

Iako zvanične potvrde nema, politički kontekst ide u prilog tezi o zaokretu: imenovanje Ane Trišić Babić – u opozicionoj naraciji „NATO lobistkinje“ – i povlačenje „odbrambenih“ zakona koje je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim, čitaju se kao signal popuštanja pred međunarodnim pritiskom.
U gotovo programskom istupu, Dodik se iznova pozicionira naspram Vašingtona – ali ne kao ranije. „Ovo je sad druga Amerika,“ kaže, objašnjavajući da je „kada je Tramp došao sasvim normalno razgovarati s njegovim ljudima“.

Dodikovo dodvoravanje Amerikancima se isplatilo?

U sredu 29. oktobra stigla je vest o tome da su i samom Dodiku, kao i Željki Cvijanović i njihovim najbližim saradnicima ukinute sankcije u SAD.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), koja deluje u okviru američkog Ministarstva finansija, objavila je ažuriranu listu Specijalno označenih državljana i blokiranih osoba (SDN listu). Sa nje su uklonjeni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, članovi njegove porodice Igor i Gorica Dodik, kao i niz kompanija povezanih s njima — među kojima su Alternativna televizija (ATV), Infinity Media, Prointer ITSS, Agape restoran, Fruit Eco, Agro Voće, Global Liberty, Sirius 2010, Nimbus Innovations, Best Service i druge.

Pored Dodika i njegove porodice, sa liste su izbrisani i brojni funkcioneri Republike Srpske: Željka Cvijanović, Radovan Višković, Nenad Stevandić, Siniša Karan, Srebrenka Golić, Petar Đokić, Staša Košarac, Džerard Selman, Rajko Kuzmanović, Alen Šeranić, Dragan Stanković, Duško Perović i drugi.

Ova odluka predstavlja veliku promenu u američkoj politici sankcija prema Bosni i Hercegovini, imajući u vidu da je Dodik bio pod američkim sankcijama još od 2017. godine zbog, kako je tada navedeno, opstrukcije Dejtonskog mirovnog sporazuma i korupcionih aktivnosti.

„Gradimo sasvim nove odnose s Amerikom“, rekao je Dodik nedavno a izgleda da mu se to isplatilo.

Deo tih odnosa mogle bi da čine i njegove najave da će ponuditi Americi rudna bogatstva Republike Srpske, među kojima su i rude litijuma. Dok govori o „novim odnosima sa Amerikom“, Milorad Dodik je, prema pisanju portala Nova.rs i Radar, u poslednjih nekoliko meseci lobirao kod Donalda Trampa i njegovog tima, nudeći im rudna nalazišta u Republici Srpskoj, uključujući rezerve litijuma i drugih minerala, čija se vrednost procenjuje na oko 100 milijardi dolara.
„Ponudiću Trampu litijum i druge rude vredne 100 milijardi dolara“, izjavio je Dodik ranije, dodajući da „želi o tim resursima razgovarati isključivo sa Trampom i njegovim ljudima“.

Dodik je „aktivno tražio načine da rudna bogatstva RS predstavi američkim investitorima bliskim Trampu“, koristeći pritom kanale konzervativnih lobista u SAD.
Isti izvori navode da je američki advokat Mark Zel, nekadašnji saradnik Republikanske partije, registrovao lobističku aktivnost u ime Republike Srpske, s ciljem „uspostavljanja komunikacije sa Trampovim krugom i privlačenja privatnog kapitala za istraživanje ruda“.

Međutim, on tvrdi da „Republika Srpska neće biti u NATO. … Neće niko uzeti našu imovinu.“ Ali, opozicija u to ne veruje. Predsednica Narodnog fronta Jelena Trivić tvrdi suprotno: „Poslednji potezi Dodika i SNSD-a… govore da će očigledno RS i BiH uskoro ‘skliznuti’ u NATO savez.“ Poziva se na „istorijski sastanak“ u sedištu NATO u Briselu, gde je, kako navodi, BiH potpisala Individualni prilagođeni program partnerstva (ITPP), a delegaciju je predvodio SNSD-ov zamenik ministra odbrane Aleksandar Goganović.

Ipak, Dodik za sada bar ne odustaje od pokušaja da zadrži i rusku podršku. Treba istaći da je Dodik nedavno ponovo imao sastanke sa zvaničnicima Rusije i Belorusije.