Erdogan nikad jači: Zatvara protivnike, a Zapad ga želi kao ključnog partnera

Porodice više od 400 optuženih, od kojih su neki već skoro godinu dana u pritvoru, pokušavale su da uspostave kontakt sa svojim najbližima. Emotivni prizori obeležili su početak jednog od najvažnijih suđenja u Turskoj poslednjih godina.

Imamoglu je uhapšen pre godinu dana, neposredno pre nego što ga je Republikanska narodna partija (CHP) nominovala za predsedničkog kandidata. Ubrzo je smenjen sa mesta gradonačelnika Istanbula i optužen za niz krivičnih dela povezanih sa korupcijom. Optužnica ima više od 3.700 stranica, a preti mu kazna od čak 2.532 godine zatvora.

Proces bi mogao trajati godinama, a mnogi smatraju da je cilj da Imamoglu ne učestvuje na predsedničkim izborima 2028. godine.

„Vatreni prsten“ i geopolitika kao štit

Predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji tvrdi da je pravosuđe nezavisno, imenovao je tužioca iz ovog slučaja za ministra pravde. Na početku suđenja optužio je opoziciju da podriva državu u trenutku velikih globalnih izazova.

„Turska je okružena vatrenim prstenom“, poručio je Erdogan, upozoravajući da je kritika vlasti u takvim okolnostima neodgovorna.

Sve više se oslanja na spoljnopolitičke teme kako bi skrenuo pažnju sa unutrašnjih problema, poput visoke inflacije i pada demokratskih standarda. Turska, zahvaljujući svom položaju, ponovo dobija na značaju na međunarodnoj sceni.

Rat između SAD i Irana dodatno je ojačao poziciju Ankare. Iako se Turska protivi sukobu, jer bi mogao izazvati novu migrantsku krizu i poremetiti trgovinu, istovremeno joj daje prostor za diplomatsko manevrisanje.

Turska ponovo u centru zbivanja

Evropska unija Tursku vidi kao ključnu tampon-zonu prema Bliskom istoku, posebno kada je reč o migracijama. Brisel je već izdvojio milijarde evra kako bi Ankara zadržala izbeglice, a sličan scenario moguć je i u slučaju novog talasa iz Irana.

Turska razmatra i sopstvene krizne planove, uključujući formiranje izbegličkih kampova na iranskoj teritoriji. Istovremeno, kao druga najveća vojna sila u NATO-u, ima potencijal da se uključi u širi sukob, iako Erdogan to pokušava da izbegne.

Ključni igrač u pregovorima

Turska bi mogla imati i važnu ulogu u eventualnim pregovorima, jer Erdogan održava odnose i sa Zapadom i sa Iranom. Njegov uticaj dodatno je ojačan i u Siriji, gde Ankara ima značajnu političku i bezbednosnu ulogu.

Bliski odnosi sa Donaldom Trampom već su doneli konkretne rezultate – turska banka Halkbank izbegla je teške sankcije u SAD, dok je Vašington odustao od pojedinih planova koji su mogli destabilizovati region.

Analitičari ocenjuju da Zapad, zbog aktuelnih kriza, sve manje obraća pažnju na stanje demokratije u Turskoj, što Erdoganu daje dodatni prostor za delovanje.

Sudbina opozicije pod znakom pitanja

U takvim okolnostima, sudbina Ekrema Imamoglua ostaje neizvesna. Što je Turska važniji partner Zapadu, to je veća verovatnoća da će njen najjači opozicioni lider ostati iza rešetaka.

Za mnoge, ovaj slučaj postao je simbol šire borbe za političku budućnost Turske.