Državljani Crne Gore kupuju neveste iz Albanije? Policija tvrdi da nema saznanja o nezakonitostima

Prema podacima većine opština, u protekle dve godine zabeleženo je 16 brakova između crnogorskih i albanskih državljana, ali nije poznato da li je tim zajednicama prethodila prinuda ili eksploatacija.

Redakciji „Vijesti“ nedavno je dostavljen snimak ekrana iz jedne grupe na društvenoj mreži Fejsbuk, u kojoj se promoviše sklapanje brakova sa državljankama Albanije. U grupi namenjenoj kupovini i razmeni raznih usluga i proizvoda – od automobila do poslovnih prostora – pojavio se oglas u kojem jedan od korisnika „nudi“ Albanku za brak.

„Žene iz Albanije za brak. Prave za kuću. Možete se ovde javiti i sve se dogovaramo za upoznavanje…“, pisalo je u objavi.

Novinar „Vijesti“ je, nakon što mu je dostavljen snimak ekrana, pokušao da pronađe objavu, ali je ona u međuvremenu uklonjena, kao i profil koji je objavio sporni sadržaj.

Iz Centra za ženska prava (CŽP) naveli su da javni oglasi u kojima se žene nude kao roba „predstavljaju ozbiljan alarm za pravni poredak i ljudska prava“.

„Iako je u medijima bilo pokušaja da se ‘kupovina’ žena iz Albanije romantizuje, želim da naglasim da smo imali slučajeve teške eksploatacije i nasilja nad ovim ženama. Reč je o potencijalnom obliku trgovine ljudima, prinudnih i ugovorenih brakova, koji su zabranjeni i domaćim krivičnim zakonodavstvom i međunarodnim obavezama koje je Crna Gora preuzela“, rekla je Maja Raičević, izvršna direktorka ove nevladine organizacije.

Policija: Nije sve trgovina ljudima

Uprava policije Crne Gore navela je u odgovoru redakciji da im u prethodnih pet godina nisu prijavljeni slučajevi posredovanja u ovakvim brakovima.

Takođe su saopštili da nemaju podatke da je „bilo ko ostvario protivpravnu imovinsku korist po tom osnovu“.

Kako su objasnili, član 444 Krivičnog zakonika Crne Gore trgovinu ljudima definiše „isključivo na osnovu konkretnih činjenica i okolnosti svakog pojedinačnog slučaja“.

„To podrazumeva postojanje elemenata kao što su prinuda, pretnja, obmana, zloupotreba položaja ili teškog stanja, kao i namera eksploatacije. Samo sklapanje braka, bez navedenih elemenata i bez eksploatacije, ne može se automatski smatrati trgovinom ljudima. Ukoliko u budućnosti dobijemo konkretne prijave ili saznanja koja ukazuju na moguće nezakonite radnje u ovoj oblasti, one će, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, biti detaljno proverene i procesuirane u skladu sa zakonom“, poručili su iz policije.

„Žene nisu objekti“

Izvršna direktorka Centra za ženska prava Maja Raičević ističe da „javni oglasi u kojima se žene, uglavnom iz Albanije, nude kao roba predstavljaju ozbiljan alarm za zaštitu žena od nasilja i eksploatacije“.

„Prema Krivičnom zakoniku Crne Gore, krivična dela trgovine ljudima, vrbovanja radi eksploatacije, kao i omogućavanja ili posredovanja u prinudnim odnosima, obuhvataju i situacije u kojima se brak koristi kao sredstvo kontrole, eksploatacije ili lišavanja slobode žene. Istanbulska konvencija, koju je Crna Gora ratifikovala, izričito obavezuje državu da sprečava i sankcioniše prisilne brakove i sve oblike nasilja nad ženama koji proizilaze iz neravnopravnih odnosa moći“, kazala je Raičević.

Ona je podsetila da konvencija jasno prepoznaje da brak „može biti instrument nasilja, kontrole i eksploatacije“, naročito kada postoji ekonomska, jezička ili migraciona zavisnost jedne strane.

„Žene nisu objekti, već nosioci prava, i nedopustivo je da se ovakve pojave tolerišu. Državni organi, pre svega policija i tužilaštvo, imaju obavezu da reaguju, ispitaju pozadinu ovakvih oglasa i procesuiraju sve koji su uključeni u nezakonite aktivnosti“, poručila je.

Najviše brakova u Ulcinju

Prema podacima 15 opština, u poslednje dve godine sklopljeno je ukupno 16 brakova između državljana Crne Gore i državljanki Albanije. Od deset opština odgovor nije stigao.

Najveći broj takvih brakova zabeležen je u Ulcinju – ukupno devet. Iz te opštine navode da su tokom 2024. godine sklopljena dva braka između crnogorskih državljana i državljanki Albanije, kao i jedan brak između crnogorske državljanke i državljanina Albanije. Tokom prethodne godine zabeležena su tri braka crnogorskih državljana sa državljankama Albanije, kao i tri braka između crnogorskih državljanki i albanskih državljana.

Iz opština Kolašin, Žabljak, Rožaje i Andrijevica saopšteno je da tokom 2024. i 2025. godine nije bilo brakova sa albanskim državljanima. Isto važi i za Plav, Plužine, Berane, Herceg Novi i Cetinje.

U Danilovgradu u poslednje dve godine nije bilo brakova između crnogorskih i albanskih državljana, ali je primećen rast ukupnog broja brakova sa strancima. Iz gradske uprave navode da je tokom 2024. sklopljeno osam takvih brakova, dok ih je prošle godine bilo 11.

U Podgorici tokom prošle godine nije bilo brakova sa albanskim državljanima, dok su 2024. godine zabeležena dva – jedan između crnogorskog državljanina i državljanke Albanije, i drugi između dvoje albanskih državljana.

U Nikšiću prošle godine nije bilo novih brakova ove vrste, dok je u novembru 2024. godine zabeležen jedan slučaj. U Baru je u maju 2024. sklopljen jedan brak između državljanke Albanije i crnogorskog državljanina, pri čemu ta žena ima boravak u Crnoj Gori još od 1995. godine. U Tivtu je zabeležen jedan takav brak, a u Zeti dva – jedan pre dve godine i jedan prošle godine.

Prevarene mladoženje

„Vijesti“ su još 2017. godine pisale o više muškaraca sa severa Crne Gore koji tvrde da su prevareni. Naveden je i slučaj muškarca iz sela kod Rožaja koji je platio 2.500 evra za devojku iz okoline Skadra, ali navodnu mladu nikada nije video.

Govori se o više oštećenih muškaraca koji su preko posrednika ušli u „proceduru“, ali su ostali i bez novca i bez obećane neveste.

Jedan muškarac iz okoline Andrijevice tvrdi da je dao čak 10.000 evra, ali da se do danas nije oženio.

„Prevarili su me ljudi. Najmanje osam puta sam putovao u Albaniju. Sada mi se čini da je to uhodan lanac prevare u kojem učestvuju i naši ljudi i Albanci. Zarađuju na tuđoj nevolji, Bog ih kaznio“, rekao je on.