0
Američki predsednik Džo Bajden predstavio je u sredu sveobuhvatni novi program koji će transformirati ulogu nacionalne vlade u životima Amerikanaca, tvrdeći u svom prvom predsedničkom govoru u Kongresu da je u pitanju ni manje ni više nego budućnost zemlje. Bajden je govor održao kasnije nego što je to uobičajeno, uoči 100. dana na dužnosti, usred uzburkane zdravstvene i ekonomske krize sa kojom je do sada morao da se nosi, piše CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
No njegova je poruka nadišla puko oslobađanje zemlje od koronavirusa ili vraćanje Amerikanaca na radna mesta. Prema Bajdenovim rečima, rezultati ovih napora mogli bi odrediti hoće li američka demokratija uopšte preživeti. Reč je o fatalističkom predlogu i pozivima za bilionima novih troškova koji eskaliraju u egzistencijalno pitanje za kongresmene kojima se obraćao.
Njegov je govor bio prepun simbolike, od manjeg broja poslanika u klupama do činjenice da su iza njega sedele dve žene (predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi i predsednica Senata Kamala Haris). Bio je to govor koji je nastajao decenijama, a predsednik je čekao duže od većine drugih da začuje poznati poziv: „Gospođo predsednice, predsednik Sjedinjenih Američkih Država“.
CNN donosi pet ključnih tačaka iz Bajdenovog govora.
Dugo čekanje je završilo, Bajden želi brze odluke
Više od 40 godina i nakon dve neuspešne predsedničkih kandidatura Bajden je gledao kako zvaničnik protokola u Predstavničkom domu poziva druge predsednike da održe govor u Kongresu. Osam je godina poslušno sedeo iza predsednika Baraka Obame, zezajući se sa nizom predsednika Predstavničkog doma s mesta rezervisanog za broj dva. U sredu je došao red i na njega, što je izvanredan stepen političke strpljivosti koju je malo koji političar pokazao.
„Dobro je vratiti se ovde“, izjavio je na početku. Pa ipak, Bajdenog govor odražavao je izrazito nestrpljenje da pogura svoje ideje. Nije se izvinio što je u prvim nedeljama svog mandata odobrio podsticaje od 1.9 biliona dolara bez podrške republikanaca, inzistirao je da je to bilo hitno potrebno. I pozvao je zakonodavce da brzo prihvate sledeće zakone, proglasivši to pitanjem s neposrednim nacionalnim posledicama.
„Amerika se kreće, ide napred. I ne možemo sada stati. Nalazimo se na velikoj istorijskoj prekretnici. Moramo učiniti više od puke izgradnje. Moramo izgraditi bolje nego što je bilo. Voleo bih da se sastanem sa onima koji imaju drugačije ideje. Pozdravljamo ideje“, rekao je Bajden izražavajući svoju spremnost na saradnju sa republikancima: „Ali ostatak sveta nas ne čeka. Samo želim biti jasan, iz moje perspektive ne preduzimati ništa nije opcija.“
Bajden i njegovi savetnici shvataju da je prilika za ostvarivanje velikih stvari vrlo tanka. Zapravo, on je pozvao Kongres da donese Zakon o policijskoj službi Džordža Flojda do prve godišnjice Flojda smrti u maju. Bajden je pozvao Kongres da se okupi, ukazujući na tekuće razgovore između demokrata i republikanskog senatora Tima Skota, kojeg je njegova stranka odredila da odgovori na Bajdenov istup.
Pandemija je povećala želju Amerikanaca za vladinom pomoći. I poput većine predsednika, Bajden uživa u medenom mesecu u anketama, koji obično dolazi nakon inauguracije. Pandemija jenjava uglavnom zbog sveobuhvatne vakinacije koje je vodeo Bajden. Bilo koji letni problem – neprestani porast broja migranata, nemiri zbog policijskog nasilja, visoke cene plina – mogao bi dovesti do pada njegove popularnosti. I to pre nego što započne kongresni izborni ciklus, kad će republikanci verovatno biti još manje voljni da sarađuju. Istorijski obrasci nisu naklonjeni predsednicima na izborima za Kongres tokom prvog mandata. Biden, koji je decenijama čekao da održi ovaj govor, jasno je rekao da ne može više da čeka.
Bajden tvrdi da je velika vlada bolja vlada
Ako je postojao jedan argument koji je istaknut u Bajdenovom govoru, kao i u njegovom dosadašnjem mandatu, onda je to da veća vlada, ako radi ispravno, može poboljšati život Amerikanaca. Radi se o jednostavnom predlogu koji ruši dugogodišnji trend u obe vodeće stranke prema manjem i manje intervencionistički orijentisanom Vašingtonu.
„Moramo dokazati da demokracija još uvek deluje. Da naša vlada još uvek deluje i može raditi za ljude“, rekao je Bajden u svom govoru, osvrćući se na dokaze da vlada dobro funkcioniše: kampanju vakcinacije i inicijative za otvaranje novih radnih mesta.
Predsjednik Bil Klinton rekao je 1996. godine u govoru o stanju nacije da je „vreme velikih vlada završeno“. Govoreći sa istog mesta 25 godina kasnije, Bajden kao da tvrdi upravo suprotno. Vreme je da se vrati snažna vlada, a sa njom i šansa da dokaže kako još uvek deluje, ističe CNN.
Osvrćući se na naučna ulaganja poput razvoja vakcine za kovid-19, Bajden je rekao: „To su ulaganja u koja ulazimo zajednički, kao jedna zemlja, i koja može preduzeti samo vlada.“ Ova tema nije nova za Bajdena. Ali nikada pre nije to bilo jasnije nego kad je izložio svoja dosadašnja zakonodavna dostignuća i planove za koje se još uvek nada da će ih ostvariti. Ukupno uzevši, Bajden traži novu potrošnju od gotovo šest biliona dolara, uključujući plan od 1.8 biliona dolara koji je predložio u sredu, za obrazovanje, brigu o deci i plaćeno porodiljsko odsustvo. Reč je o ogromnoj okladi na sposobnost vlade da reši dugotrajne probleme.
Bajden na svojoj strani ima generacijsku zdravstvenu krizu i trenutni ekonomski slom zdravstvenog sistema koji je promenio stavove Amerikanaca o tome što njihova vlada može učiniti za njih. No takođe mu je koristilo menjanje stavova o dugoročnim pitanjima poput klimatskih promena i reformi krivičnog pravosuđa, što će zahtevati vladinu intervenciju kako bi se postigli očekivani rezultati.
Ankete, uključujući CNN-ovo istraživanje koje je proveo SSRS, pokazuju kako većina Amerikanaca odobrava Bajdenov rad u dosadašnjem mandatu. Ali pokazuju i određeno odobravanje za Bajdenov ekspanzivan pogled na nacionalnu vladu. Anketa NBC Njuza otkrila je da 55 odsto Amerikanaca smatra kako je vlada „trebala učiniti više da bi rešila probleme“, u poređenju sa 41 odsto ispitanika koji su rekli da vlada čini previše.
Kovid je nemoguće ignorisati
Bilo je jasno da će pandemija koronavirusa biti glavna tema Bajdenovog govora. To je najveći izazov sa kojim se suočava i pitanje oko kojeg će se vrednovati uspešnost njegovog mandata. No čak i da Bajden nije rekao ništa o pandemiji, u sredu je sve neprestano podsećalo na krizu. Nestala je uobičajena gomila predstavnika. U loži prve dame nije bilo gostiju. A dve žene koje su sedele iza Bajdena nosile su maske.
Kontrast sa prošlim godinama bio je neobičan. Zbog mnoštva praznih mesta uobičajeni gromki aplauz više je podsećao na pristojno pljeskanje u malom pozorištu, uz žamor pojedinih poslanika. Bajdenova poruka izražavala je optimizam u pogledu kretanja pandemije uz nadu da će pružiti snažan podsticaj nacionalnom duhu nakon godinu dana zaključavanja i tragedije.
„Naš napredak u prošlih 100 dana u borbi protiv jedne od najgorih pandemija u istoriji jedno je od najvećih logističkih dostignuća koje je naša zemlja ikad ostvarila,“ rekao je Bajden.
Međutim, njegove su primedbe takođe razotkrile trajnu zabrinutost administracije zbog Amerikanaca koji ne žure sa vakcinacijom. U najgorem slučaju, zdravstveni zvaničnici strahuju da zemlja neće moći postići široko rasprostranjeni imunitet ako se dovoljno ljudi ne vakciniše. Hoće li Bajdenove molbe od srede učiniti bilo kakvu razliku, tek će se videti. Već mesecima podstiče populaciju na vakcinisanje. Čak je priznao da ga kolebljive grupe vjerojatno neće slušati.
„Idite da se vakcinišete, vakcine su sada dostupne“, preklinjao je sa govornice.
Simbolika predsednikovog govora
Obraćanje predsednika Kongresu više je od samog govora. Obično najgledaniji televizijski govor godine takođe je opterećen vizualnim simbolima, ove godine više nego ikad. Ako je najeklatantniji simbol bila dvorana u kojoj je zbog pandemije bio manji broj poslanika, najistaknutiji je bio sto iza Bajdena. Prvi put na mestima rezervisanim za potpredsednika SAD-a (ujedno i predsednika Senata) i predsednika Predstavničkog doma sedile su dve žene.
„Gospođo predsednice. Gospođo potpredsednice. Nijedan predsednik nikad nije izgovorio ove reči, a bilo je vreme“, rekao je Bajden na početku govora.
Kasnije je Bajden Kamali Haris dao novi zadatak, nadgledanje predložene ekspanzije širokopojasnog interneta. Kamala Haris i Nensi Pelosi, obe iz područja San Franciska u Kaliforniji, dobro se poznaju. I bilo je jasno da obe prepoznaju istorijsku težinu trenutka.
„Imati dve žene iza sebe za vreme govora razlog je za puno uzbuđenja. Primam puno poziva iz celog sveta, ljudi jedva čekaju to da vide“, rekla je Pelosi uoči Bajdenovog govora.
Manji broj poslanika u dvorani takođe je poslužio kao ilustracija svežeg sećanja na nerede 6. januara kad su pobunjenici pokušali sprečiti da Bajden postane predsednik. Taj trenutak i dalje se oseća kroz pojačanu bezbednost oko Kapitola. U svom se govoru Bajden osvrnuo na taj događaj.
„Dok se večeras okupljamo ovde, slike nasilne rulje koja napada Kapitol, skrnaveći našu demokratiju, ostaju živopisne u našim mislima. Životi su bili izloženi riziku. Životi su izgubljeni. Bila je potrebna izvanredna hrabrost. Pobuna je bila egzistencijalna kriza, test može li naša demokratija opstati. I opstala je“, rekao je Bajden.
Obraćanje svetu
Bajdenov primarni fokus u ranim danima mandata i njegova primarna publika kojoj se u sredu obraćao bili su Amerikanci. No nije krio da su i njegovi domaći napori usmereni da signaliziraju svetu, a posebno Kini, kako su percepcije o propadanju Sjedinjenih Američkih Država pogrešne. U sredu je Kina bila stalno u podtekstu njegova govora, na trenutke i ne tako suptilno. Triput je imenovao predsednika Si Đinpinga. Govoreći o svom kineskom kolegi, Bajden je rekao: „On je smrtno ozbiljan u tome da Kina postane najznačajnija nacija sveta.“
Bajden je čitav svoj govor oblikovao kao bitku između demokratije i autokratije. I veruje da je donošenje glavnih zakona signal svetu da će demokratija pobediti.
„Autokrate neće pobediti u budućnosti. Amerika će pobediti“, rekao je Bajden završavajući svoj govor.
Spoljna politika obično je sekundarna tema u bilo kojem govoru o stanju nacije.
„Spoljne politike nikad nema toliko koliko bi želeli spoljnopolitički savetnici“, rekla je Bajdenova portparolka Džen Psaki ove nedelje, a sreda nije bila izuzetak.
Biden se osvrnuo na svoju odluku o povlačenju američkih trupa iz Avganistana, takmičenja ss Kinom, nuklearni program u Iranu i Severnoj Koreji i odnose sa Rusijom. No čak i da nacionalna bezbednost nije u središtu govora, Bajden bi verovatno tvrdio da je ona prisutna u egzistencijalnijem obliku.
„U svojim razgovorima sa svetskim zvaničnicima, a razgovarao sam dosad sa njih 40, dao sam im do znanja da se Amerika vratila. I znate što kažu? Komentar koji najčešće čujem je: ‘Vidimo da se Amerika vratila, ali na koliko dugo?’ Dragi moji Amerikanci, moramo pokazati ne samo da smo se vratili već da smo se vratili da bismo ostali“, rekao je Bajden.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
