Amerika se ozbiljno sprema za rat tamo gde ga trenutno niko ne očekuje

Trupe za specijalne operacije se razlikuju od konvencionalnih vojnih snaga i zadužene su za tajne, osetljive, opasne zadatke kao što su misije hvatanja, ubijanja, spasavanja talaca i sabotaže.

Odmah je bilo jasno da bi svaki sukob ovde bio noćna mora za sve.

Kapetan Bil Galager, koji komanduje jedinicom SEAL koja je uključena u vežbu, okarakterisao je Arktik kao možda najteže i najekstremnije mesto za delovanje bilo koje vojske, rekavši da čak i rutinske operacije mogu biti egzistencijalna pretnja.

Vojnici koji su se iskrcali u zalivu Marmot nosili su suva odela ispod uniformi da ih izoluju od neizbežnih efekata potapanja u vodu. Bez takve opreme, osoba koja se susreće sa sličnim uslovima bila bi u trci sa smrću.

Ovde, rekao je Galager, „okruženje može da vas ubije brže od bilo kog neprijatelja".

Procena pretnje

Arktik, koji se zagreva četiri puta brže od ostatka sveta i otvara se za komercijalne i vojne aktivnosti kao nikada ranije, brzo se razvija i primorava Pentagon da drži korak, kažu zvaničnici, stvarajući potencijal za takmičenje i sukob između Vašingtona, Moskve i Pekinga.

Sjedinjene Države bi verovatno bile izazvane i jednim i drugim. Rusija, oslabljena, ali i dalje jaka u Ukrajini, stekla je korisno borbeno iskustvo protiv veštog neprijatelja i samo povećava svoju kompetenciju u oblastima poput elektronskog ratovanja, rekao je Mark Kancijan, viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije. Pentagon, koji izlazi iz ograničenijeg oblika borbe na Bliskom istoku, može samo da proučava ono što je Moskva naučila iz svog rata velikih razmera, rekao je Kancijan.

U međuvremenu, Kina nadmašuje Sjedinjene Države u tehnologiji poput hipersoničnih projektila, priznao je Pentagon. A sama veličina vojske Pekinga predstavlja ogromnu zabrinutost, rekao je Kancijan.

"Velika kineska prednost je u brojkama. Njihova flota je velika i postaje sve veća".

Dvostruki izazov primorao je Ministarstvo odbrane SAD da pogleda u svoje sopstvene nedostatke, od kojih su neki otkriveni na Arktiku.

Na primer, mnogi sateliti koji nadgledaju aktivnosti severno od arktičkog kruga imaju „slepe tačke“, ograničavajući koliko dobro američka vlada može da prati dolazeće pretnje, rekla je Iris Ferguson, zamenica pomoćnika sekretara Ministarstva odbrane za arktičku politiku.

Rusija je poslednjih godina ponovo upalila svetla na vojnim objektima iz sovjetske ere širom regiona, renovirajući plejadu baza koje brojčano nadmašuju kolektivno prisustvo NATO-a tamo.

„Povremeno brinemo o potencijalnoj ofanzivnoj prirodi nekih njihovih operacija. I zaista, invazija na Ukrajinu bila je poziv na buđenje za međunarodnu zajednicu u celini, ali svakako i za naše arktičke partnere", kaže Iris Ferguson.

U martu su dva ruska bombardera proletela kroz stratešku tačku između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva. Bio je to prvi put otkako je počeo rat u Ukrajini pre dve godine, što je potkopalo pretpostavke nekih u Pentagonu da će ratni napori Moskve oslabiti njeno prisustvo u drugim delovima sveta.

Značajan deo resursa za naftu i gas koji Rusiju čine energetskom silom nalazi se širom Arktika, okruženo nuklearnim podmornicama koje se nalaze na Belom moru. Kina je, takođe, tvrdila da njen status „bliske arktičke nacije“ daje Pekingu pravo glasa u upravljanju regionom, pošto azijske nacije takođe imaju udela u robi koja se transportuje preko Severnog morskog puta.

Produbljivanje veza dve sile, koje su istaknutije od invazije na Ukrajinu, takođe se manifestuje na krajnjem severu. Prošlog leta, na primer, poslali su zajedničku pomorsku patrolu pored Aleutskih ostrva na Aljasci, zaprepastivši neke posmatrače.

I Zapad je pojačao svoje aktivnosti u regionu. Otprilike 400 američkih i NATO komandosa poslato je na Aljasku u okviru veće godišnje vežbe, što je najveći broj trupa za specijalne operacije koje su ikada obučavane na Arktiku, rekli su zvaničnici. Druge američke trupe istovremeno su trenirale u norveškom arktičkom regionu kao deo najveće vežbe vojnog saveza od Hladnog rata.

Pukovnik Metju Taker, koji nadgleda snage za specijalne operacije u nadležnosti Severne Amerike, rekao je da bi nepredviđena situacija mogla da izazove aktiviranje planova za odbranu.

Prekretnica

U godinama nakon 11. septembra, Pentagon je svoje snage za specijalne operacije pretvorio u agilne jedinice koje bi mogle da izvršavaju američke antiterorističke operacije u velikoj meri lišene političkih rizika koji prate velika vojna raspoređivanja. Ovaj pristup je uveliko povećao broj osoblja, sa 38.000 u 2001. na 73.000 u 2020. godini.

Kako su zvaničnici nacionalne bezbednosti sve više zabrinuti zbog mogućnosti sukoba sa Rusijom ili Kinom, oni tvrde da, umesto da budu spremni da se bore sami, oslanjajući se na druge delove vojske da pomognu u tim misijama, pripadnici timova za specijalne operacije treba da budu brojniji.