Može li da se obistini pretnja Rusije o ratištu na Arktiku

Najnovije pretnje

Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije saopštilo je kako bi se zbog odluke Finske i Švedske da pristupe NATO-u, područje Arktika moglo da se pretvori u međunarodno ratište.Ruski diplomata Nikolaj Korčunov izjavio je kako su Švedska i Finska ranije bile odgovorne za bezbednost na Arktiku. Međutim, smatra da njihov ulazak u NATO uopšte neće doprineti miru i bezbednosti u arktičkom regionu."Vidimo kako se međunarodna vojna aktivnost povećava na području Arktika. Dolazi do tzv. internacionalizacije vojnih aktivnosti", rekao je on.Dodao je da bi ovaj trend mogao da transformiše Arktik u međunarodno poprište vojnih operacija.Smatra kako je miru i stabilnosti na Arktiku doprinosila i činjenica da su Švedska i Finska neutralne države.

Mnogi se interesuju za Arktik

Ruska militarizacija Arktika jedna je od spornih tačaka u odnosima SAD i Rusije godinama unazad, a čini se i da će u narednim godinama tek biti. Ova tema našla se na stolu i prošle godine na samitu ruskog predsednika Vladimira Putina i amaričkog predsednika Džoa Bajdena, kada je ruski predsednik tvrdio da “nema razloga za brigu” iako je Arktik preplavljen ruskom vojskom.Od kako je počeo rat u Ukrajini, mnogi strahuju da bi sukob mogao da se prelije izvan granica Ukrajine i da preraste u svetski sukob. Kako je Arktik mesto gde mnoge moćne zemlje imaju svoje interese, oseća se zabrinutost da bi upravo ovo mesto moglo da postane poprište brutalnih sukoba. Ruska "pretnja" samo još dodatno doliva ulje na vatru.U artičkom prostoru baze imaju Danska, Kanada i Sjedninjene Države, ali je Rusija najdominatnija. Ključ te dominacije je jedna od strateški najbitnijih vojnih baza koja se nalazi na zemlji Franca Jozefa.SAD i njeni saveznici imaju iskustvo vođenja operacija na Arktiku, još od vremena Hladnog rata. Od Aljaske do Grenlanda i Norveške, postavljen je niz radara za rano upozoravanje. Poslednja, peta generacija borbenih aviona stacionirana je na Aljasci, a podmornice SAD-a i NATO-a redovno vrše operacije oko i ispod polarnog leda.

Rusija se budi

Rusija je shvatila da topljenje leda na Arktiku znači da će njena najduža granica, duga više od 24.000 kilometara, biti izložena. Zbog toga je počela da vojno razmišlja o tom području, pa je ponovo otvorila 50 starih vojnih baza na severu. Oko deset radarskih stanica je poboljšano, a postavljene su i stanice za potragu i spašavanje.Velika područja sada moraju biti nadgledana, a za to služe avio snage. Zbog toga su morale da budu proširene stare baze, a tu su stacionirani modernizovani MiG-31 borbeni avioni, ali i raketne baterije.Za arktički region je od 2021. godine zadužena severan komanda mornarice. Ona je postala jedna od pet vojnih distrikta, čime se naglašava koliko je ovo područje važno za Rusiju.Na ovom arhipelagu ostrva u Severnom ledenom okeanu Rusija je 2017. godine sagradila vazdušnu bazu Nagurskoj. Pista u ovoj bazi je proširena za 3.500 metara što omogućava sletanje i točenje goriva različitih aviona ruske vojske, uključujući i mlazne avione za patroliranje polarnim nebom.

Razlog za zabrinutost Zapada je i pozicija ove baze, koja ima najsavremeniju radarsku stanicu za nadgledanje kretanja NATO brodova i letelica. U najbližem komšiluku, 257 kilometara istočno, nalazi se najistočniji deo norveškog arhipelaga Svalbard – teritorije NATO-a.

Rusi bi da "prošire" teritoriju

Baza Nagurskoj nije jedini slučaj jačanja ruskog prisustva u ovom delu sveta. Ruski ronioci 2007. godine postavili su rusku zastavu na dno Severnog ledenog okeana. Ovaj potez naišao je na oštre reakcije, a najburnije je reagovao tadašnji kanadski ministar spoljnih poslova Peter MekKej.„Ovo nije 15. vek. Ne možete da idete po svetu i samo postavljate zastave i mislite da polažete pravo na tu teritoriju“, rekao je tada. Rusija je nakontoga počela dodatno da oprema svoje aerodrome i gradi nove baze na više lokacija na arktičkoj obali.Prema Zakonu o moru UN-a (UNCLOS), priobalne države sa teritorijom unutar Arktičkog kruga mogu da eksploatišu prirodne resurse u krugu od 200 nautičkih milja od svojih obala.Međutim, da bi dobile kontrolu nad većim delom morskog dna, države moraju Ujedinjenim nacijama da predaju naučne dokaze da su se njihove kontinentalne ploče proširile. U martu prošle godine, Moskva je to uradila.

Zašto Rusija toliko želi Arktik?

Razlog možda nije bezbednost, kao što je tvrdio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov već – nafta.Stručnjaci smatraju da se oko četvrtina neotkrivenih svetskih rezervi nafte i gasa nalazi u arktičkom regionu. Takođe, Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije.Globalno zagrevanje i porast temperatura doveo je do topljenja leda na polarnim ledenim kapama, što je veći deo Arktika učinilo dostupnim i za vojne operacije, ali i za moguću eksploataciju prirodnih bogastava.Arktičku naftu “vreba” još nekoliko zemlja – Norveška, SAD, Danska, Kanada i članice Evropske unije. Svoju šansu u ovom delu sveta traži i Kina, koja je sebe proglasila „bliskom arktičkom državom“, iako je udaljena 900 milja. Pored resurasa koje ovaj deo sveta čuva ispod leda, za Kinu je to i prilika da otvori Severni morski put. Ova ruta za upola bi skratila transport robe robe od Kine do Evrope.Međutim, problem i za transport i za eksploataciju prirodnih bogastva predstavlja led. Rusija je, ipak, u prednosti zbog velikog broja ledolomaca, brodova koji jedini mogu da pristupe ovom delu sveta. Poređenja radi, Rusija ih ima 54, a SAD samo četiri.

Da li su borbe na Arktiku izvodljive?

Zbog zabrinutosti oko rata u Ukrajini mnoge zapadne sile počele su da povećaju svoje vojno prisustvo na Arktiku. Međutim, borbe na ekstremno niskim temperaturama mogle bi da budu pravi izazov za sve strane.Za operacije na tako velikim hladnoćama potrebna je posebna oprema, a čak i mala ogrebotina u tim uslovima može postati po rana koja je opasna po život. Motori se često kvare i vozila se ne mogu upaliti, a putevi su prekrivene snegom i ledom, pa kretanje može da bude otežano.Da bi snašle i "preživele" u tako ekstremnim uslovima snage moraju biti specijalno istrenirane. Niko se ne može osloniti na kompase, a zbog magnetskih smetnji komunikacija može biti otežana.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News