Vučić svesno ide u "ruski zagrljaj" i gura prst u oko EU: Šta nam govori ponašanje predsednika Srbije

Evropski put Srbije odavno je krivudan, prepun rupa, truckav i neizvestan. Pregovori između Beograda i EU postali su dugogodišnja agonija, u kojoj se više ne zna koliko je Srbija poglavlja otvorila, niti kada će ih zatvoriti, ali sigurno se zna da nove klastere odavno ne otvaramo što analitičari tumače kao prećutne sankcije Brisela zbog politike koju sprovodi Beograd.

Ono što je novo jeste da su poslednji potezi državnog vrha možda i pokazatelj da Srbija intenzivno skreće sa evropskog puta i da je okreće putu za istok, odnosno ka Moskvi.

Sve su česći brifinzi predsednika države i ambasadora Rusije Aleksandar Bocan Harčenka, koji se redovno sastaju nakon velikih unutrašnjih i političkih događaja od značaja za Beograd.

Već smo pomenuli da se pregovaračka poglavlja ne otvaraju, dok je predsednik države nedavno zapretio da će Srbija napustiti Savet Evrope ukoliko se obezbedi stolica za Prištinu. Takva najava mogla bi da ima dugoročne posledice jer izuzev Belorusije i Rusije ne postoji nijedna zemlja u Evropi koja nije deo ove organizacije.

Sa druge strane, postala je praksa da se na stranačkim mitinzima SNS, najmoćniji član Aleksandar Vučić obraća i vređa evropske zvaničnike i političare.

Za njega je evroposlanik Andreas Šider "belosvetska lopuža", poslanica Viola fon Kramon "mrziteljka Srbije", dok je jedna "jaka evropska zemlja" direktno umešena u izbore u Srbiji.

"Ja njega (Šidera) molim da izađe sa svim što imaju o meni. Ne dao im Bog da ja pričam sve što znam o njima. Godinama govore da sam ubica, o nekom bogatstvu. Prezirem ubice. Ne samo da nisam ubio, već nikad nisam bio ni u kakvom kriminalu. Ja nemam račun van ove zemlje. Možete da tražite na Marsu. Sve što imam je u ovoj zemlji. Jasno mu je da mene ne može da uplaši", rekao je Vučić o austrijskom evroposlaniku.

Kada je reč o poslanici Violi fon Kramon, Vučić je rekao da ona mrzi Srbiju i da je trebalo da je izbaci napolje.

"Toliko voli i obožava našu zemlju da je to neverovatno. Zamislite, odavde u Srbiji šta god da uradite, iako ste svi vi svesni da sam uradio najbolji posao za Srbiju, sa koje god strane da dolazite. Lažno-građanske strane, lažno-nacionalističke strane, koji želite da živimo dobro, ali da budemo posvađani sa svima dokle god pijemo u kafani… Svi ste vi zadovoljni načinom na koji se Srbija ponašala, samo vam je to teško da priznate. Onda vam dođe Viola fon Kramon posle čijih reči vam sve postane jasno", rekao je Vučić.

Predsednik je najavio pismeno, za koje se sumnja da predstavlja odgovor Srbije Nemačkoj. Do tada, Beograd klizi u zagrljaj Moskve, koja prema rečima analitičara koristi svaki geopolitički trenutak kako bi izašla iz svoje nelagodne pozicije.

Taktika je jasna: Ako nas EU neće, ima ko hoće

Nekadašnja ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak objašnjava da ovakvi potezi Beograda odgovaraju Rusiji, koja je dosta udaljena od Evrope i “velikih igrača”.

"Jednima i drugima odgovara da prikažu svom stanovništvu kako imaju odane i verne prijatelje. Iako za Rusiju nismo velika i najznačajnija država, Srbija se nalazi na pragu Evrope, čime bismo odigrali važnu ulogu za Moskvu. Očigledno se pojačava intenzitet odnosa dve strane, što je za našu stranu naročito značajno”, objašnjava Kurjak za Novu.

Prema njenim rečima, nekoliko događaja je važno za našu stranu zbog čega se i dešava približavanje sa Moskvom.

“Onomad se desilo ubistvo policajca na Kosovu, gde još uvek nismo čuli konačnu reč međunarodne zajednice. Ne znamo kakvi će biti zahtevi. Druga bitna stvar je krađa izbora. Niko nije očekivao da će EU tako strogo i zahtevno posmatrati izbore u Srbiji. Naša vlast sada nastoji da pokaže da je na liniji EU, da je visoko kooperativna, a sa druge strane želi da pokaže Evropi da ako nas ne žele, imamo prijetelje sa kojima možemo da sarađujemo”, poručuje bivša ambasadorka.

Kurjak nema dilemu vlast u Beogradu ima problema sa EU, posebno Nemačkom, zbog čega prema njenim rečima žele da pokaže da im podršku jedne svetske sile koja je stalna članica SB UN.

“To je obostrana korist jednima i drugima. Evropljanima još uvek treba ova vlast, počev od Berlina do Ohrida, to se obećalo i mora da se završi”, zaključuje Kurjak.

Piksi i "orlovi" prva reprezentacija ugošćena u Moskvi od početka rata u Ukrajini

Da postoje mali znakovi pored puta koji govore o velikim spoljnopolitičkim igricama potvrđuju i sportske manifestacije.

Pod sloganom "Bratski duel" fudbalska reprezentacije Rusije ugostila je srpsku prethodne sedmice, koja je prva evropska reprezentacija koja je igrala u glavnom gradu Rusije od početka agresije na Ukrajinu.

Dok druge evropske reprezentacije, poput Engleske ili Poljske, bojkotuju ruski fudbalski tim, FSS nije bio “gadljiv” na ovu utakmicu. Dok jedan deo javnosti nije ni svario ovu informaciju, fudbalski klub Zenit odigrao je prijateljsku utakmicu u Beogradu protiv Crvene zvezde.

Od agresije, odnosno napada na Ukrajinu, ruski klubovi izbačeni su iz svih takmičenja, pa je odlazak u Beograd bio prvi veliki sportski izlet za klub iz Sankt Peterburg.

Ovo je još jedan signal iz Beograda da Rusija nije neprihvatljiv partner i da se postupa mimo onoga što je uobičajena evropska praksa od 24. februara 2022. godine.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam podvlači da politika Beograda deluje veoma zbunjujuće za javnost i da smo od državnog vrha Srbije čuli da postoji alternativa EU.

“Na osnovu izjava zvaničnika formirana je slika kao da je Srbija na izlasku sa evropskog puta i pregovara sa EU. Sa druge strane, čuli smo i od zvaničnika da nije tačno da nemamo alternativu. Za sada zapadni partneri tolerišu ovu politiku, nema preteških reči, ali glavni kec u rukavu i dalje je Kosovo. Kao da je Zapad zadovoljan šta se postiglo u pregovorima sa Kosovom, iako vlast često kaže da nema ustupaka”, objašnjava Popov za Novu.

Prema njegovim rečima, ukoliko Beograd krene da primenjuje drastične korake poput izlaska iz Saveta Evrope reakcije će biti i oštrije, ali Popov kaže da ne očekuje da će se to desiti.

BONUS VIDEO: Nemanja Todorović Štiplija - Izbori u Srbiji moraju da se održe pre nego što Kosovo na proleće uđe u Savet Evrope