AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje

U prilog tome govori podatak da tri četvrtine svih ispitanika ima neki oblik štednje, bilo da je reč o formalnoj štednji u bankama ili o nekom drugom načinu čuvanja novca, a najveći broj ispitanika (60%) štedi tako što redovno, svakog meseca, odvaja manje iznose. Trećina štediša već na početku meseca odvoji novac za štednju, dok 23% ispitanika ide obrnutom logikom – na štednju stavlja iznos koji im preostane na kraju meseca.

Najviše štediša je u starosnoj grupi 30 – 39 godina i najviše se štedi u Beogradu i Šumadiji, dok je odnos muškaraca i žena koji štede ujednačen i sa blagom prednošću u korist žena. Kada se posmatra dužina perioda u kome štede, 33% ispitanika štedi kraće od 3 godine, a 30% ispitanika duže od 10 godina.

Najveći broj ispitanika (33%) odlučio je da počne da štedi u prethodne 3 godine, a glavni razlozi za štednju su navika koja se stiče u porodici (45% ispitanika) i nesigurnost zbog spoljašnjih faktora, kao što su tržište rada ili inflacija (44%). Pored stvaranja osećaja sigurnosti kroz štednju, građani štede i za konkretne ciljeve. Najčešće pominjani razlozi su: kupovina stana i automobila među populacijom 18 – 29 godina, roditeljstvo za one 30 – 39 godina, i zdravstvena situacija kod ispitanika starijih od 65 godina.

Finansijska sigurnost

AikBank Puls štednje je ispitivao i šta građani vide kao najsigurniji način za čuvanje i uvećavanje vrednosti novca. Na prvom mestu se našlo ulaganje u nekretnine (22%), a slede čuvanje novca kod kuće (21%) i štednja u banci (20%). Na pitanje šta im daje osećaj finansijske sigurnosti, svaki četvrti ispitanik je istakao predvidive mesečne troškove, a odmah zatim se na listi našla štednja (22%). Građani se u kreiranju sigurne budućnosti oslanjaju i na pozajmice, bilo od prijatelja (18%) ili u banci (10%), a 12% ispitanika je izjavilo da se sigurno oseća zbog dodatnih prihoda koje ostvaruju kroz dodatni posao ili iznajmljivanje nekretnina.

Zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da je sigurnost čuvanja novca primarni razlog za štednju u banci, dok visina kamate dolazi nakon toga – 29, odnosno 22 posto. Ujedno, sigurnost je i najčešća asocijacija na štednju u banci što je izjavilo 38% ispitanika, za 17% njih je to poverenje, dok je po 10% ispitanika istaklo kontrolu nad finansijama, odnosno odricanje.

AikBank Puls štednje je ispitao i koji su to iznosi štednje sa kojima bi se građani osećali komforno i spremno za budućnost. Svaki četvrti ispitanik je označio iznos od preko 20.000 evra, dok je sličan procenat (23%) onih kojima je dovoljna ušteđevina između 5.000 i 10.000 evra.

Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank, istakao je: „Kao banka broj 1 po visini oročene štednje građana u Srbiji i najveća domaća privatna banka, mi se štednjom bavimo strateški i dugoročno. Klijente edukujemo o prednostima koje im čuvanje novca donosi, a istovremeno svoju ponudu štednih proizvoda širimo kako bi građani zaista mogli da pronađu načine za štednju koji su prilagođeni njihovim navikama i mogućnostima“.

Šta kažu neštediše?

Jedna četvrtina ispitanika istraživanja AikBank Index štednje još uvek nije počela sa štednjom, a 71% njih kaže da bi osnovni motiv za početak štednje bili veća plata ili penzija. S druge strane, kao najveći izazov zbog koga još uvek nisu počeli da štede, većina (37% ispitanika) kaže da nemaju motivaciju da počnu sa štednjom, 33% smatra za sebe da nemaju disciplinu da ne diraju štednju, dok 18% kaže da nema novca za štednju. Za štednju u banci bi ih opredelila sigurnost novca (39% ispitanika), kao i fleksibilnost u pristupu novcu (20%).

O istraživanju AikBank Puls štednje

Istraživanje AikBank Puls štednje je prvo godišnje istraživanje AikBanke koje ispituje navike građana Srbije o štednji, čuvanju novca i psihologiji štednje. Istraživanje je sprovedeno u martu i aprilu 2026. godine na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika iz Srbije koji su korisnici bankarskih usluga, uključujući štediše i građane koji to još uvek nisu.

PwC studija poređenja komercijalnih performansi banaka, sprovedena na osnovu analize zvaničnih finansijskih izveštaja banaka, javno dostupnih podataka Narodne banke Srbije i podataka dostavljenih od strane banaka. Rezultati na dan 31.12.2025. godine.