Vraćanje vojnog roka: Još jedno zamajavanje naroda

Vlada Srbije donela je odluku o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka 1. januara 2011. godine. U vojsku su od tada upućivani samo oni koji to žele.Tačno 10 godina kasnije, od novopečenog ministra odbrane Nebojše Stefanovića imali smo priliku da čujemo kako ozbiljno razmišlja o vraćanju ove obaveze.

"Hoćemo da u jednoj širokoj javnoj raspravi, u razgovoru sa građanima i strukom donesemo odluku koja će garantovati da Vojska Srbije ima urednu popunu, da ima rezervu. Pažljivo osluškujemo sve argumente", rekao je Stefanović i objasnio da bi se redovnim služenjem vojnog roka smanjila potreba za angažovanjem profesionalnih vojnika, a kao najveći problem naveo je to što se ne zna gde bi vojnici bili smešteni.Ova tema sporadično se pojavljuje u javnosti i uglavnom ostaje samo na tome - na najavama.O ovome su govorili Stefanovićevi prethodnici Aleksandar Vulin i Zoran Đorđević, a na istu temu pričao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je još u u avgustu 2018. rekao da razmišlja da li da od 2020. ili 2021. godine ponovo bude uvedeno obavezno tromesečno ili šestomesečno služenje vojnog roka za muškarce.Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da su prilike u Evropi i svetu takve da o tome treba ozbiljno razmisliti, ali da nije siguran da je aktuelna vlast kadra to da sprovede, te da postoji čitav niz stvari koje moraju prethoditi ovakvoj odluci.

"Ja sam zadrti pristalica vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, ali da bi se to uradilo vojska mora da kaže svoj stav, da li se to može izvesti i finansijski, ali i da li imamo dovoljan broj ljudi. To su stručni poslovi, a mi nažalost imamo veliki politički upliv, ali i civila iz Ministarstva odbrane. Mi smo jedina država u kojoj je broj vojnika tajna. Vojska bi trebalo da proceni sama da li je realno i pomišljati na ovako nešto, a tek onda politika treba da obezbedi kvalitetnu javnu raspravu na tu temu, kako bi videli da li imamo podršku u javnosti, da vidimo da li su ljudi spremni da daju svoje vreme državi", kaže Radić za Nova.rs.Mišljenja je da je u ovom trenutku jako teško ovu ideju sprovesti u delo."Potrebno je mnogo više političke ozbiljnosti i odgovornosti prema naciji nego što pokazuje vlast. Pored toga vojni vrh je poltronski servis države. A kad pogledamo kako je država konfuzno vodila aktivnosti oko suzbijanja epidemije, kako očekivati da ubede građane da je za njih dobro da služe vojsku. Pravni problem je tu marginalan, dovoljno je samo promeniti jedan član zakona. Problemi su dublji od toga", objašnjava Radić.Vojni analitičar Vlade Radulović, takođe je, stava da je ovo na dugom štapu, te da istinskoj nameri o vraćanju obaveznog vojnog roka treba da prethode tri stvari.

"Prva je izmena zakona, odnosno morali bi se menjati neki strategijski i doktrinarni dokumenti. Zatim, tu je finansijsko pitanje. Treba obezbediti novac za uniforme, hranu, održavanje kasarni. Tu dolazimo i do treće stavke, a to je gde bi ti vojnici bili, jer je dobar deo kasarni zarastao u korov, napuštene su i zapuštene. To svakako nije nešto što može da se uradi preko noći", kaže Radulović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram