Nakon što je Vlada Mirka Cvetkovića 1. januara 2011. godine, u vreme kad je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac ukinula obavezni vojni rok, usledilo je pet godina zatišja, da bi potom bila pokrenuta priča o vraćanju obaveznog vojnog roka. Počevši od mandata Zorana Đorđevića, najava eventualnog ponovnog uvuđenja vojne obaveze postala je radna obaveza ministara odbrane, a najnoviju smo imali prilike da čujemo juče.
Umesto novogodišnje čestitke, tačno deset godina nakon ukidanja vojnog roka, juče smo od novopečenog ministra odbrane Nebojše Stefanovića imali priliku da čujemo kako „ozbiljno razmišlja o vraćanju služenja vojnog roka“.
Povezane vesti:
„Hoćemo da u jednoj širokoj javnoj raspravi, u razgovoru sa građanima i strukom donesemo odluku koja će garantovati da Vojska Srbije ima urednu popunu, da ima rezervu. Pažljivo osluškujemo sve argumente“, rekao je juče Stefanović, ministar u „jednopartijskoj“ Vladi stranke poznatoj po tome kako pažljivo razmatra mišljenje struke i građana.
Kako je Stefanović objasnio, redovnim služenjem vojnog roka smanjila bi se potreba za angažovanjem profesionalnih vojnika, a kao najveći problem naveo je to što se ne zna gde bi vojnici bili smešteni.
„Nažalost, do 2012. godine resursi, poput kasarni, regrutnih centara i centara za obuku su desetkovani, zato moramo da razmišljamo ozbiljno, gde će vojnici biti smešteni, kakvu će obuku i opremu da imaju“, rekao je Stefanović.
Dakle, za godinu dana, Šutanovac je vojne resurse desetkovao i to je sada najveća prepreka. Pitanje kakvu bi to političku poruku poslalo drugim zemljama i činjenica da je u Ustavu Srbije navedeno kako niko nije dužan da, protivno veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu obavezu koja uključuje upotrebu oružja, očigleno nisu od značaja.
Stefanovićev prethodnik Aleksandar Vulina ubrzo nakon što je u junu 2017. godine zauzeo ministarsko mesto počeo je da govori o vraćanju obaveznog vojnog roka kao „kompleksnoj temi“.
Ministar vojni, koji ni sam nije istinski služio vojsku (ako se ne računa 15 dana koliko je navodno proveo u kasarni), u toku 2019. godine više puta je govorio o tome kako Ministarstva odbrane i Generalštab rade analizu o eventualnom vraćanju vojnog roka.
Kao najveću prepreku na tom putu i on je video finansije.
„Ne, ne mogu da licitiram datumima, to je suviše ozbiljno da bih mogao da kažem biće u ovoj godini ili nekoj budućoj godini. Jednostavno mi na tome radimo, kada političko rukovodstvo odluči da se opredeli o tome, i opredeliće se“, rekao je Vulin.
U toku njegovog mandata, preciznije prognoze izneo je, i tadašnji „vrhovni“ komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić.
On nije govorio o analizama, već je u avgustu 2018. rekao da on razmišlja da li da od 2020. ili 2021. godine ponovo bude uvedeno obavezno tromesečno ili šestomesečno služenje vojnog roka za muškarce.
Prethodni ministar Aleksandar Đorđević otkrio je koliko je suma potrebna za takav poduhvat.
„Vojni rok je zamrznut, ali treba da znate da je našom analizom za vraćanje vojnog roka utvrđeno da je prve godine potrebno dodati 70 milijardi dinara iz budžeta Srbije, što je dovoljno velika cifra da razmislimo da li to možemo u ovom trenutku“, rekao je Đorđević u novembru 2016.
Od tad je priča o vraćanju obaveznog vojnog roka ponovo u opticaju. U toku mandata Bratislava Gašića, kako je sam 2014. godine izjavio, ponovno uvođenje vojnog roka nije ni razmatrano.
Gašić je bio i poslednji ministar odbrane koji je sa oduševljenjem pričao o ogromnom odzivu za dobrovoljno služenje vojnog roka.
Poslednje ispitivanje javnog menjenja pokazalo je, kao i prethodna, da je više od 70 odsto građana za vraćanje obavezne vojske. Eto mogućih razloga za uveđenje pomenute radne obaveze ministrima vojnim.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare