Foto: BETAPHOTO/European Council/Mario Salerno/DS

Sudbina dijaloga Beograda i Prištine ne zavisi od Srbije ili Kosova već isključivo od medjunarodnih posrednika - SAD i EU a rešenje tog pitanja može da bude samo nametnuto, jer su obe strane daleko od postizanja dogovora, ocenio je dugogodišnji novinar i publicista iz Prizrena Fahri Musliu.

„Već deset godina se ne vodi dijalog o sporazumu i o rešavanju problema, već se vodi dijalog za nepostizanje sporazuma. Sve što je postignuto nije ostvareno u celosti. Sudbina dijaloga ne zavisi ni od Kosova niti od Srbije, zavisi od medjunarodnih posrednika, od SAD i EU“, rekao je Musliu agenciji Beta.

Fahri Musliu Foto: TANJUG/ ZORAN MIRKOVIC/ nr

Musliu je ocenio da bi ove ili sledeće godine moglo doći do nekog rešenje, ali ono će u tom slučaju biti nametnuto, jer su obe strane daleko od postizanja dogovora.

„Tu je problem i to je gubljenje vremena. Vlastodršci Balkana, posebno albanski i srpski, faktor vreme uopšte ne računaju i dogadja se ono što je trebalo da se dogodi pre 20 godina“, dodao je on.

Predsednica Evropskog pokreta Jelica Minić rekla je Beti da se u Srbiji najavljuju parlamentarni i predsednički izbori za narednu godinu a da se na Kosovu očekuju lokalni, zbog čega se postavlja pitanje dokle obe strane mogu ići sa ustupcima, s obzirom da obe strane čvrsto stoje na svojim stavovima.

Ona je ocenila da, iako i jedna i druga strana imaju čvrste stavove – da nema nezavisnosti za Kosovo i da nema formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), da će to na kraju, zapravo, biti jedino rešenje.

Jelica Minić Foto:Aleksandar Barda/Fonet

Govoreći o mogućnosti nastavka evropskih integracija u sadašnjim okolnostima, Musliu je rekao da su zemlje Balkana daleko od učlanjenja u EU, jer imaju velike unutrašnje probleme.

„Crna Gora, Makedonija, donekle i Srbija, su značajno napredovale u odnosu na druge zemlje Balkana, kao što su Rumunija i Bugarska i one su danas ispred njih, u odnosu na vreme kada su te države postale članice EU… Imam potencijalno strahovanje da se prema Kosovu, Bosni a možda i Albaniji bude rezerve zbog ekspanzije političkog islama. Ono o čemu su mi govorili evropske diplomate i novinari je zašto su na Kosovu uništeni svi simboli antifašizma“, naveo je on.

Musliu je rekao da na Kosovu i u Albaniji zaboravljaju da je antifašizam uzvišena evropska i svetska vrednost.

„Ako ti uništavaš vrednosti antifašizma i rehabilituješ neke ličnosti, saradnike Hitlera i Nemačke onda stvaraš sebi probleme i vezuješ sebi noge i teško je da postaneš član EU sa takvim stavovima“, rekao je on.

Minić je podsetila da prošle godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, a da je konkretno u Poglavlju 35 jedno od ključnih pitanja dijalog, odnosno napredak u razgovorima.

„Naravno i Kosovo ima svojih problema i svojih barijera i za Kosovo se i dalje odobravanje liberalizacije viznog režima čuva kao neka poluga za pritisak. I Srbija i Kosovo imaju ogromne probleme sa organizovanim kriminalom i korupcijom, ali to nije stavljeno veoma visoko. Za Kosovo donekle da, za Srbiju ne toliko koliko zaslužuje“, navela je ona.

Foto: BETAPHOTO/European Council/Mario Salerno/DS

Odgovarajući na pitanje da li postoji način da se trenutne polazne pozicije Beograda i Prištine približe i da li medjunarodna zajednica ima kapaciteta da utiče na to, Minić je rekla da oni imaju mogućnosti za tako nešto ali da to zavisi i od šireg konteksta.

„Čini se da je sadašnja američka administracija mnogo odlučnija i da će ta borba za kontrolu prostora biti mnogo intenzivnija i onda i pritisak raste. Sa druge strane, u medjunarodnoj zajednici imamo izuzetno kreativnih i inovativnih rešenja preko kojih se vrši pritisak na domaće aktere“, rekla je ona.

Musliu je rekao da je tako nešto teško predvideti, posebno kada pregovori traju devet godina a nemaju rezultate.

„Ja bih najviše želeo da se nametne rešenje, da nijedna strana ne bude zadovoljna i da u tom obliku obe strane imaju neku vrstu opravdanja pred svojom javnošću da je nametnuto rešenje i da nije bilo drugog rešenja“, rekao je on.

On je ocenio da treba ići na Medjunarodnu konferenciju na kojoj bi se odlučilo o daljoj sudbini Kosova i Srbije.

Govoreći o mogućnosti da ZSO bude formirana uz primenu takozvanog principa dvostruke dvotrećinske većine, koji bi omogućio da Priština zadrži izvesnu kontrolu nad tim telom, Musliu je rekao da će ZSO biti obavezna u nekom kontekstu, ako se u medjuvremenu ne dogodi nešto drugo.

„Da bi Srbija pokrila svoj gubitak traži zauzvrat nešto. To su omogućili medjunarodni predstavnici koji su favorizovali Srbiju poslednjih godina i to govori o jednoj vrsti kajanja, kompenzacije za bombardovanje. Kako u investicijama ili drugim uslugama i prednostima, kao što su recimo velike američke i nemačke investicije u Srbiji“, rekao je on.

On je dodao da Srbi na Kosovu nisu integrisani, odnosno jesu samo na političkom nivou, ali ne i u gradjanskom i društvenom aspektu.

„ZSO može stvoriti još veći animozitet i produbljivanje podela. Asocijacija nikako ne treba da bude Republika srpska, u to sam duboko ubedjen. Kakvi će biti drugi modeli ZSO ne znam, ali znam da medjunarodni predstavnici neće dozvoliti da ona bude van ustavnih i zakonskih okvira Kosova“, ocenio je on.

Komentarišući sve češću pojavo takozvanih non pejper dokumenata koji predlažu da rešenje kosovskog pitanja bude postignuto formiranjem nacionalnih država i podelom teritorija, Musliu je rekao da su ti dokumenti opipivanje pulsa, odnosno sagledavanje reakcija jedne i druge strane.

„Treba imati u vidu gde su se pojavili prvi put, u kom su se obliku pojavili. Bez dubokih analiza i bez dovoljno znanja, ljudi govore prema njihovom interesu, njihovoj želji ili želji grupe kojoj pripadaju… Radi se o dokumentima koji su uglavnom izraz partikularnih ili drugih interesa odredjenih političkih grupa“, ocenio je on.

Jelica Minić je rekla da non pejper dokumenti postoje i u normalnom institucionalnom procesu i da je ta praksa prisutna i u Evropskoj uniji.

„Mi sada imamo jednu veliku ponudu i to onda navodi i javnost na razmišljanje. Navodi i političare da odbijaju, prihvataju, ne izjašnjavaju se. Za tu razmenu teritorija bilo je i raspoloženja i u SAD za vreme Trampove administracije. Pridobijalo se na raznim stranama odobravanje, ali mislim da to sada nije slučaj“, navela je ona.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)