Naučnici razvili antitela za opasan virus koji pogađa 95% ljudi na planeti

Epstein-Bar virus (EBV) jedan je od najrasprostranjenijih virusa na svetu i smatra se da je prisutan kod 95 odsto odraslih. Kod većine ljudi ne izaziva očigledne simptome. Međutim, EBV je više od kratkotrajne infekcije.

Kada jednom uđe u organizam, EBV može ostati doživotno i povezan je sa nekoliko vrsta raka, multiplom sklerozom i drugim ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama. Sada su nova istraživanja donela obećavajući način da se protiv njega borimo.

Tim iz Fred Hutchinson Cancer Center i Univerziteta u Vašingtonu u SAD razvio je antitela koja ciljaju dva proteina na površini EBV čestica.

Ovi proteini pomažu virusu da otključa pristup našim B ćelijama, vrsti belih krvnih zrnaca koja ima centralnu ulogu u imunosistemu.

Blokiranje njihove aktivnosti sprečilo bi da se EBV uopšte primi u organizmu, a moglo bi biti dovoljno i da spreči njegovo ponovno aktiviranje kasnije u životu.

U eksperimentima na miševima sa imunosistemom sličnim ljudskom jedno od tih antitela zaštitilo je životinje od EBV infekcije, piše Science Alert.

Ovaj rad takođe zaobilazi dugogodišnji problem u razvoju antitela protiv EBV-a - virus je toliko rasprostranjen u načinu na koji napada organizam da je veoma teško pronaći specifične imunoćelije namenjene borbi protiv njega, na osnovu kojih bi se razvila antitela.

„Pronalaženje ljudskih antitela koja blokiraju Epstein-Bar virus da inficira naše imunoćelije bilo je posebno izazovno jer, za razliku od drugih virusa, EBV pronalazi način da se veže za gotovo svaku našu B ćeliju“, kaže biohemičar Endru MekGvajer.

„Odlučili smo da upotrebimo nove tehnologije kako bismo pokušali da popunimo ovaj jaz u znanju i na kraju smo napravili ključni korak ka blokiranju jednog od najčešćih virusa na svetu.“

Jedan od najpametnijih delova procesa bila je upotreba miševa uzgojenih da proizvode genetski ljudska antitela, što znači veću verovatnoću da će ih ljudski organizam prihvatiti prilikom primene, ukoliko i kada istraživanje dođe do te faze.

Kada su životinje bile izložene EBV proteinima, gp350 i gp42, ćelije miševa pokrenule su tačno onaj imuni odgovor koji su istraživači tražili, čime su omogućena precizno ciljana antitela.

Na kraju su istraživači u laboratoriji izolovali 10 novih antitela – dva koja ciljaju gp350 i osam koja ciljaju gp42 – i, kada su testirana na živim miševima, jedno od tih antitela pokazalo je naročito obećavajuću zaštitu od EBV-a.

„Ne samo da smo identifikovali važna antitela protiv Epstein-Barovog virusa već smo i potvrdili inovativan novi pristup za otkrivanje zaštitnih antitela protiv drugih patogena“, kaže patobiolog Kristal Čan.

„Kao naučnicima na početku karijere, ovo je bilo uzbudljivo otkriće i pomoglo mi je da shvatim kako nauka često vodi do neočekivanih otkrića.“

Kada EBV izazove primetnu bolest kod ljudi, ona se obično prvo ispoljava kao infektivna mononukleoza, poznata i kao „bolest poljupca“. Nakon toga, virus ostaje u organizmu u uspavanom, neinfektivnom stanju i može postati mnogo opasniji – posebno kod osoba sa oslabljenim imunosistemom.

Jedna od nada za ova antitela jeste da bi mogla da se koriste u stotinama hiljada transplantacija organa i koštane srži koje se obavljaju svake godine. Ove transplantacije zahtevaju imunosupresiju, što može učiniti ljude podložnim EBV infekciji.

Poseban problem predstavljaju posttransplantacioni limfoproliferativni poremećaji (PTLD) koje pokreće EBV. U tim slučajevima limfociti (ponovo te B ćelije) mogu izmaći kontroli, što dovodi do opasnih karcinoma.

Uz dozu novootkrivenih antitela, taj nekontrolisani rast mogao bi da se obuzda.

„Sprečavanje EBV viremije ima veliki potencijal da smanji učestalost PTLD-a i ograniči potrebu za smanjenjem imunosupresije“, kaže lekarka za zarazne bolesti Rejčel Bender Ignasio.

Blokiranje infekcije moglo bi biti posebno korisno u transplantacijama kod dece, koja možda još nisu bila izložena EBV-u.

Iako ima još mnogo posla do faze primene terapije, ohrabrujuće je to što su pronađeni novi načini da se spreči da EBV inficira ljudske imunoćelije. Sledeći korak je rad na testiranju bezbednosti kod ljudi i sprovođenje kliničkih ispitivanja.

Drugi naučnici rade i na vakcini protiv EBV-a.

„Posle mnogo godina potrage za održivim načinom zaštite od Epstein-Bar virusa, ovo predstavlja značajan napredak za naučnu zajednicu i ljude koji su pod najvećim rizikom od komplikacija izazvanih ovim virusom“, kaže MekGvajer.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Cell Reports Medicine.