Evroliga ima problem i to mora da se menja ako želi da napreduje

„Zagriženi navijač“ koji je želeo da isprati početak plej-ofa suočio se sa apsurdnom situacijom: umesto praznika sporta, dobili smo logistički košmar u kojem su ključne utakmice četvrtfinala direktno „kanibalizovale“ jedna drugu.

Recept za katastrofu: Tri utakmice u isto vreme

Glavni problem sa kojim se Evroliga suočava je strateška paraliza pri zakazivanju termina. Tokom prve runde doigravanja svedočili smo rasporedu koji kao da je pravljen da spreči ljubitelje košarke da vide sve što ih zanima. Naime, 28. aprila su tri od četiri meča počela u razmaku od svega sat vremena. Primera radi, Fenerbahče je protiv Žalgirisa počeo u 19:45, Olimpijakos protiv Monaka u 20:00, dok je Valensija protiv Panatinaikosa startovala u 20:45.

Za prosečnog gledaoca, ovo je značilo da mora da bira jednu utakmicu, dok su ostale svedene na proveru rezultata na mobilnom telefonu. Navijači na forumima su sa pravom ovakvo vođstvo nazvali „dijaboličnim“, kritikujući akcionare (klubove) koji misle isključivo na sopstvenu publiku u dvorani, zaboravljajući na milione potencijalnih TV gledalaca širom kontinenta. Dodatni udarac zadat je direktnom kolizijom sa UEFA Ligom šampiona. Prve utakmice četvrtfinala Evrolige zakazane su tačno u terminima polufinala najpopularnijeg fudbalskog takmičenja, što je košarku potpuno marginalizovalo u opštim medijima i na društvenim mrežama

Zašto je NBA decenijama ispred?

Korisnici često porede ovaj haos sa NBA plej-ofom, gde je sistem utakmica za utakmicom decenijama standard. NBA koristi centralizovani sistem nacionalnih TV prozora koji diktiraju termine bez obzira na lokalno vreme u dvorani. To omogućava fanu da odgleda deset sati košarke bez preklapanja.

U Evroligi to „ne može“ zbog fragmentacije tržišta TV prava. Za razliku od NBA, koja ima jedinstvene globalne ugovore, Evroliga zavisi od lokalnih emitera u Grčkoj, Španiji ili Turskoj. Ovi emiteri plaćaju milione da bi utakmice njihovih klubova išle u „udarnom“ terminu (obično između 20:00 i 21:00 po lokalnom vremenu).

Evroliga se povlači pred njihovim zahtevima umesto da nametne centralizovani raspored koji bi bio bolji za ligu kao celinu. Sistem je postavljen tako da klubovi sa licencom zadržavaju čak 65% prihoda od emitovanja generisanih na njihovim specifičnim tržištima. Ovaj ekonomski model direktno podstiče lokalizam – klubovima je bitnije da zadovolje lokalnu TV kuću nego da povećaju gledanost takmičenja u Srbiji, Litvaniji ili Izraelu.

Problem integriteta: „Slučaj Valensija“

Osim gledanosti, trpi i sportski integritet. Poslednje kolo regularne sezone 2025/26 bilo je podeljeno u dva dana, što je nedopustivo u ozbiljnim ligama. To je omogućilo ekipi Valensije da pre svoje utakmice protiv Dubaija zna tačne rezultate rivala.

Ovakva rupa omogućava timovima da kalkulišu, pa čak i strateški gube utakmice kako bi izabrali „lakšeg“ protivnika u plej-ofu. U NBA ligi ili vrhunskom fudbalu, sve utakmice koje utiču na poredak u poslednjem kolu igraju se u istu sekundu.

Pretnja koja se zove NBA Evropa

Dok se Evroliga bori sa unutrašnjim trvenjima, na pomolu je egzistencijalna pretnja. NBA komesar Adam Silver otvoreno planira projekat „NBA Evropa“ za 2027. godinu. Plan uključuje ligu od 16 timova sa stalnim licencama u gradovima kao što su London, Pariz, Madrid i Berlin. Ono što NBA donosi je ono što Evroligi hronično nedostaje: centralizovano upravljanje, vrhunsku digitalnu strategiju i raspored podređen gledaocu, a ne lokalnim klupskim deoničarima.

Čak i bivši CEO Evrolige, Paulius Motiejunas, priznaje da je pretnja realna, iako sumnja u brzinu realizacije projekta.

Put ka spasu: Šta mora da se menja?

Promene su neophodne ako Evroliga želi da preživi. Novi CEO Čus Bueno već razmatra promenu formata za sezonu 2027/28. Jedna od opcija je proširenje na 24 tima i podela na dve konferencije, što bi smanjilo broj utakmica u regularnoj sezoni i otvorilo prostor u kalendaru za sukcesivne termine utakmica (jedna za drugom)

Međutim, tehničke promene nisu dovoljne.

Evroliga mora da centralizuje TV prava, prestane d azavisi od lokalnih emitera i kreiranje panevropskog ugovora.

Uvesti sukcesivne termine: Plej-of mečevi moraju biti razdvojeni (npr. 18:30 i 21:00) kako bi se maksimizovao digitalni angažman. To je donekle urađeno za treće mečeve koji su podelili u po dva u dva dana, ali ipak ima delimičnih poklapanja.

Izbegavati koliziju sa fudbalom: Košarka ne sme sebi dozvoliti da bude nevidljiva zbog Lige šampiona.

Ako treba, plej-of se mora igrati ponedeljkom ili drugim danima kada se ne igra elita pa se u večeri u kojoj imamo tri evroligaška meča oni poklope sa spektaklom PSŽ-Bajern.

Navijač više ne želi da žrtvuje pola plej-ofa jer neko u kancelariji u Barseloni nije znao da uskladi satnicu sa zdravim razumom.