Kako je propala Vučićeva priča o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto

Aleksandar Vučić je krajem marta izjavio da će nova mera u oblasti energetike već tog istog dana biti dodatno smanjenje akciza za još 40 odsto, što je, kako je rekao, kumulativno smanjenje akciza od oko 61 odsto. Tu je naglasio da se država gotovo u potpunosti odriče svih svojih prihoda, te da će ta nova cena biti na snazi u nedeljema pred nama.

Međutim, umesto obećanog, Vlada Srbije je uoči uskršnjih praznika donela odluku da akcize smanji za 25 odsto, odnosno za pet odsto više od prvobitne odluke. Više nije bilo ni reči o Vučićevom obećanju, nastao je muk. Postavlja se pitanje šta je zakočilo ovu odluku i zašto je više niko iz vlasti ne spominje. Sagovornici Nova.rs ističu da su vlasti verovatno procenile da bi gubitak bio izuzetno veliki, te da im to ne ide u prilog. Veruju da je obećanje dato u trenutku, a da je onda procenjeno da ne bilo održivo.

Ekonomista Goran Radosavljević ističe da jeste bila čudna najava da će akcize biti smanjene 60 odsto, pošto Zakon o akcizama to ne dozvoljava.

"On dozvoljava koliko - samo 20 odsto, za toliko je i smanjeno. Smanjenje akciza automatski povlači i smanjenje ukupne cene PDV-a i tako dalje. Međutim, mislim da su oni procenili u nekom trenutku da to nije potrebno. Ne vidim šta je mogao da bude drugi razlog. Dakle, cena nafte je ispod 100 dolara već neko vreme, ili ode do 120. Znači nije otišla na 150-200 kao što smo jednog trenutka očekivali ili se govorilo o tome. Tako da, sa ovim nekim usklađivanjima koje imaju po dinar-dva, mislim da se oni drže tu solidno i da prosto to smanjivanje akciza nije više bilo tema. Oni su se možda spremali u slučaju da cena ode na 150, šta će da rade. Neke druge države poput Hrvatske su promenile zakon o PDV-u i usvojile da vlada može da menja PDV, što je onako prilično interesantna neka solucija", rekao je on.

Ipak dodaje, da je nije nemoguće i da je ova poseta MMF-a imala uticaj na tu odluku da se više ne priča o smanjivanju akciza za 60 odsto.

"Znate kako, MMF daje neke predloge, a vi, ako imate druge argumente koji su drugačiji, sa njima pregovarate. Mislim da su svi zajedno sigurno izračunali da bi to bio veliki gubitak u budžetu. Procenili su verovatno da u ovom trenutku nije toliko veliki pritisak na tržište i da ova cena kolika je održiva. Tako da mislim da su pre te dve stvari, da je došlo do procene da bi to bio veliki gubitak, a da nije cena otišla toliko da bi bilo potrebno da se sad i to aktivira kao mera. Ono što će se verovatno dešavati u narednom periodu je da je ovaj nivo cena goriva sada neka nova realnost. Jer i kada cena bude krenula dole, država će opet da povećava akcize", istakao je Radosavljević.

Naveo je da će cena biti manje-više slična kao što je sada. Dao je i primer kako su cene skočile 2022. godine, pa se više nikada nisu vratile na staro.

"Tu se uvek postavlja pitanje kako je moguće da kad cena nafte ode sa 60 na 120 dolara, to utiče direktno na cenu goriva, a kad sa 120 ode na 60, ne utiče nimalo na cenu. Znači, znači 2022. je cena otišla na blizu 200. A onda kad se cena nafte vratila na nivo pre početka rata u Ukrajini, ostala je na tu 190. Nije se nikad vratila nazad. Šta je radila država? Povećavala je akcize i to drastično, sa 40 i nešto na 70 i nešto. Sad je država smanjila akcize, pa će ih ponovo vratiti. I kad se bude stabilizovalo tržište još dugo vremena će nafta biti preko, odnosno dizel će biti preko 200 dinara. Tako da će država da nadoknadi te gubitke. Mislim da su oni ovo smanjenje akciza od 60 odsto olako najavili kao neku mogućnost, a onda su videli da je to verovatno i malo komplikovano i da možda nije potrebno, da bi onda gubici bili stvarno veliki", zaključio je sagovornik Nova.rs.

Ekonomista Milan Kovačević navodi da troškovi koji su stvoreni i koji se i dalje stvaraju, da ne omogućavaju smanjivanje akcize, jer to je jedna od važnih stavki prihoda, te to ističe kao glavni razlog.

"Što se tiče zakonskog okvira, vidite, kod nas inače pravo baš i ne funkcioniše. Bilo bi normalno da, ako se menja neka stavka budžeta, bilo prihodska ili rashodska, bez obzira koliko se ona menja, da se onda radi rebalans budžeta. Osim ako se postavi dovoljna rezerva u budžetu koja nije namenjena, pa da se uzme iz tog iznosa. Međutim, ovde, da bi se u tolikoj meri smanjila akciza, to je dosta krupna stavka smanjenja prihoda budžetu. Sigurno bi se ustručavali da toliko daleko idu sa tim", rekao je on.

Dodaje da kod nas nažalost, ne postoji dovoljno dobro planiranje, kao ni dovoljno transparentnosti da znamo šta se predviđa.

"To prosto kako neko kaže da se uradi, tako se uradi, bilo to u skladu sa propisima ili koliko je korisno za nas. Pa se daju obećanja, jer ovo je verovatno bilo u nekom trenutku samo, pa su onda videli da im verovatno baš ne bi išlo u korist. Pitanje je inače sad kako će biti. Da li će nam se skratiti te isplate koje bi trebali da dobijemo od Evropske unije, pa možda i tu malo da se pričeka i vidi kako će se stvari dalje odvijati", zaključio je Kovačević.