Sudbina autoprevoznika Milomira Jaćimovića kojeg je režim SNS doveo da dna: "Da bi sačuvao vlast Vučić je spreman da pogazi sve"

Ponedeljak, 1. jul. Autoprevoznik Milomir Jaćimović, poznat po tome što je vozio studente na proteste, obratio se javnosti i saopštio da trpi ogromne pritiske, te da je prošao kroz pravi teror uoči vidovdanskog protesta u Beogradu.

“Celu noć 27. na 28. jun smo čuvali autobuse. U pet sati je trebalo da krenemo, vozači su stizali. Sin i ja smo u 9.55 ušli u kuću samo da se obučemo, da možemo da krenemo. Momak je naišao sa svećicama i na jednom autobusu mi je izlupao šoferšajbnu. Mi smo izleteli napolje, on je pobegao", ispričao je Jaćimović za N1.

Policija je došla i na brzinu uradila uviđaj.

"Krenuli smo u šest sati ispred Železničke stanice u Novom Sadu da vozimo za Beograd. Međutim, došla su dvojica iz BIA i jedan saobraćajni inspektor iz Beograda, koji je samo moje autobuse pregledao. Ove autobuse što su vozili na 'književno veče' nisu dirali, samo su moje autobuse dirali. Samo su mojim autobusima poskidali tablice. Moju firmu su uništili," ispričao je Milomir kroz suze.

Zatim je pozvao sve građane da se okupe u 18 sati ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu, gde će na osam meseci od pada nadstrešnice u tom gradu da “ispriča šta ima”.

Sledeća slika…

Prostorije SNS obezbeđuje kordon policije, a iza njih na kolovozu stoji parkiran auto sa srpskom zastavom u kom sedi Milomir Jaćimović.

On je bio sa sinom koji je počeo da lepi plakate na prostorije SNS, sa fotografijama policajaca koji su Jaćimovića ometali u radu i zaustavljali na putu dok je prevozio studente.

Milomirov sin je uhapšen, nakon čega je nesretni čovek pokušao sebi da naudi.

Ali ni tu nije kraj.

Policija je i prema Milomiru i prema njegovom sinu pokazala izuzetnu brutalnost. Tako je zabeležen trenutak kad inspektor u civilu kolenima drži glavu sina mladog Jaćimović.

Ali i momenat kad je njegovom ocu pozlilo ispred policijske stanice, gde sa lisicama na rukama leži na podu, a hitne pomoći dugo nema.

Gde smo kao društvo dospeli i kako smo došli do toga da ljudi pokušavaju da oduzmu sebi život jer su se usudili da protivureče vlasti, a da policija privodi građane koji mirno protestuju i na njih juriša maricama u punom gasu?

Aparat u rukama jednog čoveka

Psiholog Ana Mirković za Novu kaže da je posebno problematično to što sve te grubosti i agresija dolaze od onih koji bi trebalo da štite građane i čija je uloga da nam obezbede miran život, bez te vrste stresa…

“A oni su postali aparat u rukama jednog čoveka i sprovode sumanute, agresivne akcije da bi taj čovek opstao na vlasti”, kaže Mirković.

Odgovarajući na pitanje kako je brutalnost koju vidimo na ulicama širom Srbije postala tolika, odgovara:

“Zato što ni sam izvor brutalnosti, osoba koja te gadosti smišlja ne zna gde je prava mera, jer je on 13 godina vladao tako što je stalno određenim mehanizmima držao ljude potlačene. Tu su bile pretnje za gubitak posla, bezbednost porodice, kampanju u Informeru… i svaka od njih je imala svoj efekat. Ljudi su se pasivizirali, postali su letargični, apatični, nisu učestvovali ni u čemu… Svi smo bili u priči “ćuti, trpi”, jer on ima mehanizme da drži naciju pod kontrolom. A sada se sve otelo kontroli i on sam pojačava, odnosno dozira vrlo neprikladno količinu sile prema sopstvenom narodu, tražeći modalitet da ih vrati u potlačeno stanje”, kaže Mirkovič.

Međutim, za razliku od ranijih godina, kad je to davalo efekta sada se čini da svaka pojačana represivna mera vlasti raspiruje bunt građana desetostruko više.

“Rezultat je to da on sad nema kontralek za ovoliku odlučnost ljudi da žive u slobodnoj i pravednoj zemlji”.

Da li to znači da nas režim svojim represivnim merama vodi u neku vrstu građanskog rat? Mirković kaže da smo doslovno na ivici takvog scenarija.

“Pogazio bi sopstveni narod”

“On provocira time što je prvo podelio društvo, jer je ’zavadi pa vladaj’ dugo njegov moto, ali mi se nekako čini da je u tim svojim pokušajima doveo do toga da nas je sve pomirio. Više uopšte ne razmišljamo ko je desnica, a ko levica, ne razmišljamo o ideologijama. Ja sam juče bila na četiri barikade, ti ljudi su toliko povezani. S druge strane su ostali ti njegovi ćacijevci, lojalisti. Međutim, njih je malo i ne mogu sve da postignu. Oni pešače s Kosova, protestuju u Ćacilendu, oblače se u uniforme da tlače sopstveni narod i imaju granicu i umora i bola”, navodi Mirković i zaključuje:

“Iako ljudi ne očekuju od mene da ovo kažem, svaki njegov javni nastup je možda i najveća motivacija za naše ljude da izađu na ulicu i da se bore. On zapravo najviše inspiriše ljude da se još jače bore. Onaj policajac kad kaže dajte ličnu kartu i čovek koji mu odgovara ‘samo što ti nisam dao’. Studenti i građani kako su se ponašali u Zemunu, to je takvo ismevanje onog dela njegovog aparata represije, koji bi trebalo da nam uliva strah u kosti…. Ljudi se toliko ne boje. On želi da nam demonstrira moć, ali je obezmoćen. Njemu više niko ne veruje. Mi znamo da on krade, da laže i da je spreman na sve. Da ima moć on bi pogazio sopstveni narod, ali je nema.