Šta je zapravo rekla Marta Kos o situaciji u Srbiji? "Rizik od gubitka 1,5 milijardi i dalje postoji"

Kako objašnjava, očekivanja su bila podignuta zbog najava koje su se pojavile u medijima i poruka koje su iz Brisela stizale prethodnih nedelja, ali sama sednica AFET-a nije bila događaj na kojem bi takva odluka formalno mogla da bude doneta.

"To je bio redovan mehanizam komunikacije između Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Nije bila nikakva posebna prilika na kojoj je ona trebalo da objavi neku konkretnu odluku o Srbiji. Činjenica je da su očekivanja za današnji dan bila podignuta na osnovu pisanja medija, ali i na osnovu poruka koje smo prethodnih nedelja dobijali od same Marte Kos i drugih ljudi iz Komisije. Ipak, sam mehanizam je složen i ne može se očekivati da Komisija takvu odluku donese tek tako", kaže Selaković za Nova.rs.

Očekivanja su podignuta, ali odluka nije bila na dnevnom redu

Ona ističe da se čitava priča ne može svesti samo na jedan događaj, niti samo na pravosudne zakone, već da Evropska komisija Srbiju posmatra u širem političkom i institucionalnom kontekstu.

Prema njenim rečima, procena zavisi od više faktora, ne samo od spornih zakonskih rešenja, već i od ukupnog stanja u zemlji, uključujući medijske slobode, vladavinu prava i političku klimu u kojoj se reformski proces odvija.

"Evropska komisija, kada procenjuje stanje u bilo kojoj oblasti, uglavnom se ne bavi pojedinačnim primerima, osim kada su oni baš drastični. Ti primeri se uvek posmatraju u kontekstu šire slike i jednog trenda koji traje neko vreme. Zato nije suština samo u tome šta se desilo sa jednim zakonom ili u jednom danu, nego kakav se kontinuitet vidi u postupanju države. Marta Kos je danas pomenula i medijske slobode, što pokazuje da nije govorila samo o pravosudnim zakonima, već o opštem smeru u kojem se Srbija kreće", navodi Selaković.

Nisu sankcije, već mehanizam procene

Sagovornica Nova.rs kaže da se u domaćoj javnosti često mešaju različiti mehanizmi Evropske unije, pa se stvara utisak da je reč o klasičnim političkim sankcijama, iako to ovde nije slučaj.

"Ovo nije pitanje sankcija koje zahtevaju konsenzus država članica i koje se donose na nivou Evropskog saveta. Takva vrsta odluke je praktično nemoguća u ovom trenutku. Ovde je reč o nečemu sasvim drugom, o mehanizmu koji je u nadležnosti same Komisije i koji se odnosi na sredstva koja Srbiji još nisu ni dodeljena. To je veoma važna razlika, jer ne govorimo o novcu koji je već stigao, pa se sada nekome oduzima, već o novcu koji Evropska unija može da odluči da ne isplati ako proceni da uslovi nisu ispunjeni", objašnjava ona.

Kako dodaje, upravo zato poruke iz Brisela treba tumačiti kao upozorenje da Evropska komisija može da zaključi da Srbija ne ispunjava ono što je obećala u okviru reformskih obaveza.

"Evropska unija ima pravo da proceni da li neko ispunjava uslove ili ne. I može da kaže, niste dovoljno dobro radili, nismo zadovoljni, ne ulivate nam dovoljno poverenja i nećemo vam dati pare. To je suština ovog mehanizma. Zato je važno da se razume da ovo nije spektakularna kazna koja se donosi političkom odlukom preko noći, nego instrument procene da li država ispunjava ono što je preuzela kao obavezu", kaže Selaković.

Ključni meseci tek dolaze

Na pitanje da li je današnjim nastupom Marte Kos otklonjena mogućnost da Srbija ostane bez dela evropskih sredstava, Selaković odgovara odrično i navodi da će ključni meseci tek doći.

"Apsolutno nije otklonjena ta sumnja. Komisija najmanje dva puta godišnje vrši procene i ova potencijalna odluka ne bi se ni donosila sada, nego verovatno krajem juna ili početkom jula. To je povezano sa zahtevima za finansijske tranše koje podnosi Vlada Srbije. U tom mehanizmu postoje tačno određeni rokovi kada država dostavlja izveštaj o tome šta je uradila, koliko vremena Komisija ima da to proceni i kada se onda donosi finalna odluka o novcu iz svake tranše", navodi ona.

Selaković podseća da je Srbija već imala kašnjenja i umanjenja u isplatama, što, kako kaže, pokazuje da Brisel i ranije nije automatski prihvatao ono što je vlast formalno prikazivala kao ispunjene obaveze.

"Kasnila je takozvana nulta tranša, odnosno predfinansiranje, iako ona nije bila uslovljena svim obavezama iz reformske agende. Iz prve tranše Srbija je dobila samo 50 odsto sredstava, i to nakon znatno dužeg perioda procene nego što je to bio slučaj sa drugim zemljama. To pokazuje da se ne gledaju samo rokovi, nego i kvalitet onoga što je urađeno. Država ne može samo da kaže, evo uradili smo to i to, pa da se to automatski prizna", objašnjava ona.

REM kao test reformi

Kao jedan od najboljih primera za to navodi pitanje izbora članova REM-a, koje je postalo simbol spora između formalnog ispunjavanja obaveza i suštinske reforme.

"Zato i imamo celu frku oko REM-a. Vlast bi mogla u svakom trenutku da izabere devet ljudi i da kaže, evo, imamo novi REM, ispunili smo obavezu. Ali to ne znači da će Evropska komisija to priznati kao ispunjenu reformsku obavezu, zato što tamo jasno stoji da proces mora da bude inkluzivan. Dakle, nije dovoljno samo formalno ispuniti zahtev, nego je važno i kako se do tog ishoda dolazi", kaže Selaković.

Sastanak sa Đokićem nije izuzetak

Govoreći o sastanku rektora Vladana Đokića sa Martom Kos, Selaković kaže da u tome ne vidi ništa neobično, niti smatra da takav susret treba mistifikovati, jer je akademska zajednica već dugo jedan od najvažnijih kanala saradnje Srbije i Evropske unije.

"Stanje u oblasti akademskih sloboda i sve ono što se dešava na univerzitetu ne da jeste tema samo za komesarku za proširenje, nego jeste tema za celu Evropsku komisiju. Jedan od glavnih stubova procesa evropskih integracija Srbije od samog početka 2000-ih vezan je upravo za naučnu i akademsku saradnju. Horizon projekti, Erasmus, studentske razmene, istraživački programi, sve su to oblasti u kojima je Evropska unija veoma duboko prisutna u Srbiji i u koje je mnogo ulagala", navodi ona.

Prema njenim rečima, zbog toga je sasvim logično da Evropska komisija razgovara sa predstavnicima univerziteta u trenutku kada su akademske slobode i autonomija univerziteta u fokusu.

"Ne može se zamisliti stanje akademske zajednice u Srbiji bez ogromne podrške koju je Evropska unija godinama davala. Upravo zbog toga su poglavlja 25 i 26 bila jedina koja su privremeno zatvorena. Ako sada sama država podriva autonomiju univerziteta, ona time dovodi u pitanje i temelje te saradnje. Zato je potpuno prirodno da Evropska komisija razgovara sa rektorom Đokićem. I ne samo da ima pravo na to, nego bi, po mom mišljenju, rektori i mnogo češće i mnogo glasnije morali da razgovaraju sa evropskim akterima o tome šta se dešava", kaže Selaković.

Na pitanje da li je sastanak sa Đokićem i poruka da Evropska unija traži sagovornike i van vlasti, ona odgovara da to nije presedan, već deo uobičajene komunikacije sa različitim društvenim akterima.

"U nekoj meri to sigurno jeste povezano sa činjenicom da se rektor Đokić sada pominje i u širem političkom kontekstu. Ali Evropska unija već razgovara sa različitim akterima u društvu i to nije ništa novo. I ranije su se evropski zvaničnici sastajali sa rektorima, dekanima i drugim predstavnicima zajednice. To je normalan i prirodan deo procesa i ne vidim razlog da se oko toga pravi posebna drama", zaključuje Selaković.

Ko bi bio uskraćen za novac?

Naša sagovornica objašnjava da se ove sankcije se ne odnose na rampe za OSI, na studentske Erasmuse, naučne Horizon-e, vozila hitne pomoći ili lokalne medije.

"To su drugi fondovi i programi koji su i dalje na snazi. Ovo su pare iz Plana rasta (vezane za Reformsku agendu) i  najsličnije su onome što je i Mađarskoj godinama bilo blokirano. 380 miliona su direktne budžetske injekcije, a ostatak povoljni zajmovi za projekte iz Investicionog fonda za Zapadni Balkan, među kojima je vlast predložila sve ono što inače najavljuje i počinje da pravi pred svake izbore, a za šta ni do sada nije tražila pare od EU, već uglavnom od Kine, UAE, Azerbejdžana, Turske i sličnih donatora", podseća Selaković.

Ona upozorava da je pitanje da li bi institucije u Srbiji bile sposobne da ispoštuju stroge uslove EU čak i kad bi dobili pomenuti novac.

"Naravno da bi bilo dobro da se sve to izgradi i bude od koristi svima nama", podvlači ona.

Podsetimo, portal Politico objavio je da bi Srbija mogla da ostane bez do 1,5 milijardi evra iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, zbog, kako je navedeno, demokratskog nazadovanja, spornih pravosudnih reformi i veza Beograda sa Moskvom.

Tokom danas je otkriveno da je Vlada Srbije donela odluku da svi budući predlozi zakona moraju da budu dodatno provereni u odnosu na usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da prethodno budu konsultovani sa Evropskom komisijom, što je direktna reakcija na odluke iz Brisela.

Dodatnu pažnju izazvao je i sastanak Marte Kos sa rektorom Vladanom Đokićem, do kojeg je došlo u trenutku pojačanih tenzija u Srbiji i reakcija iz Brisela na stanje akademskih sloboda, uključujući i događaje na Univerzitetu u Beogradu.