Koji projekti mogu ostati bez novca ako bude zamrznuto 1,5 milijarde evra za Srbiju i da li se mogu poništiti promene u tužilaštvima

Iako je bilo najava da će Marta Kos na pomenutoj sednici saopštiti da se Srbiji ukidaju sredstva iz EU fondova, konačna odluka je odložena do objavljivanja mišljenja Venecijanske komisije.

“Izuzetno smo zabrinuti zbog dešavanja u Srbiji. Delim zabrinutost Zelenih i grupe Renew zbog novih zakona u oblasti pravosuđa, koji ozbiljno zadiru u autonomiju pravosuđa, ophođenju prema demonstrantima i prema medijima. Trenutno procenjujemo da li Srbija ispunjava kriterijume za isplate u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. Očekujemo od Vlade da u potpunosti uskladi svoje zakone sa preporukama Venecijanske komisije, ali i reformu državne RTS", rekla je Kos.

Ovakve drastične mere nisu karakteristične za Evropsku uniju, ali ne može se reči da nije bilo upozorenja.

Upravo je Marta Kos neposredno nakon usvajanja tzv. Mrdićevih zakona u intervjuu za N1 rekla da očekuje od srpske Vlade da obustavi njihovu primenu.

“Zatim se nadam da će Venecijanska komisija, kojoj se Vlada, odnosno parlament, obratio za mišljenje, što pre dati preporuke. I onda, naravno, očekujem reviziju tih zakona na inkluzivan način. To znači uključivanje svih relevantnih aktera i, naravno, konsultovanje Evropske komisije i Venecijanske komisije, jer je Srbija kao kandidat na to obavezna. Nadam se da će to biti učinjeno, jer ako ne, moraćemo drugačije da razgovaramo”.

Ova upozorenja u Srbiji očigedno nisu dočekana s oprezom, a tek nakon objavljivanja vesti o zamrzavanju 1,5 milijarde evra, stigla je i zakasnela reakcija Vlade koja je naložila svim državnim organima da prilikom pripreme zakona ili podzakonskih akata posebnu pažnju moraju staviti na usklađenost predloženog propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i na to da li je predloženi propis prethodno bio konsultovan sa Evropskom komisijom.

Nadgledanje sprovođenja ovih pravila biće povereno Ministarstvu za evropske integracije, koje predvodi Nemanja Starović.

“Naime, ubuduće će svi predlagači propisa kojima se transponuju pravne tekovine EU biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata EU relevantnih za proces pristupanja Srbije EU”, piše u saopštenju Ministarstva.

Bilo kako bilo, fokus je sada na tome koji bi projekti zbog (ne)namernog nemara vlasti mogli biti pod rizikom da ne budu sprovedeni.

HE Potpeć, postrojenje za proizvodnju toplotne energije u Novom Sadu…

Sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica za Novu kaže da je ovo deo konkretnog i legitimnog mehanizma u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

“Za Srbiju je u okviru Reform and Growth Facility predviđena indikativna alokacija od nepunih 1,6 milijardi evra, ali je važno razumeti da taj novac ne ide samo na jedan način. Jedan deo ide direktno kao finansijska podrška državi, odnosno u budžetski prostor Srbije, a drugi ide kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za infrastrukturne i razvojne investicije, ali je iz samog mehanizma Plana rasta je jasno da ta suma nije fiksna, i da zavisi od ispunjavanja reformskih koraka. Ukoliko zemlja kandidat ne ispunjava preuzete obaveze, Plan rasta predviđa mogućnost zamrzavanja sredstava, umanjivanja, pa i preusmeravanja drugim kandidatima. I to se već vidi u praksi”, kaže Đurica.

Prema podacima javno dostupnim na sajtu Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) najkonkretnije potvrđeni projekti za Srbiju trenutno su HE Potpeć, sa 15,8 miliona evra podrške za ukupnu investiciju od 72,1 milion evra, i postrojenje za proizvodnju toplotne energije iz solarne energije u Novom Sadu, sa 25 miliona evra podrške za ukupnu investiciju od 114,3 miliona evra.

“Dakle, kada govorimo o mogućem gubitku, govorimo i o sasvim opipljivim infrastrukturnim ulaganjima, a ne samo o “reformskom novcu” u opštem smislu. Javno dostupna Reformska agenda Srbije dodatno pokazuje da WBIF deo nije predstavljen kao konačno zaključana lista svih projekata, već kao indikativna i preliminarna lista projekata koji će biti predlagani za finansiranje, dok odluku o selekciji i rangiranju kapitalnih projekata donosi domaća Komisija za kapitalne investicije, nakon WBIF procedure. Zato je još preciznije reći da bi zamrzavanje značilo i blokadu budućih tranši i usporavanje ili odlaganje projekata iz tog razvojnog cevovoda”, kaže Đurica.

Najvažnije u političkom smislu, dodaje ona, jeste sledeće:

“Već prva umanjena isplata Srbiji je pokazala da je novac direktno vezan za reforme i to za one suštinske koje se ne mogu “zamaskirati” napretkom u tehničkim oblastima. Komisija je u toj proveri praktično prihvatila korake u oblasti integracije tržišta električne energije, 5G bezbednoskog okvira i viznog usklađivanja, dok nije prihvatila korake koji se odnose na konačni inventar državne pomoći, izbornu reformu i ODIHR preporuke uključujući REM, medijske zakone, kao ni akcioni plan za sprovođenje antikorupcijske strategije za period 2025-2028”, kaže Đurica i zaključuje:

“To konkretno znači da Evropska komisija po prvi put vrlo jasno razdvaja tehničku modernizaciju sistema od toga šta je stvarna demokratizacija i vladavina prava i da bez reforme REM-a, bez fer izbornih uslova i bez kredibilne borbe protiv korupcije, neće pustiti novac u punom obimu. Takođe nema ni napretka ka članstvu, jer se u Briselu jasno vidi razlika između toga šta vlast govori, a šta radi”.

Dakle, u ovom trenutku sve oči su uprte u Venecijansku komisiju.

Ima li povratka na prethodno stanje?

Njihova delegacija boravila je u Beogradu 16. i 17. marta i tom prilikom održala razgovore sa predsednicom Narodne skupštine Srbije Anom Brnabić, koja je i zatražila njihovo hitno mišljenje i setu usvojenih zakona. Razgovor je obavljen i sa ministrom pravde Nenadom Vujićem, narodnim poslanicima, te sa predstavnicima Visokog saveta tužilaštva, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog javnog tužilaštva, Posebnog odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Delegacija se sastala i sa organizacijama civilnog društva, strukovnim udruženjima sudija i tužilaca, kao i sa predstavnicima Delegacije Evropske unije u Srbiji i drugim međunarodnim partnerima.

Prema najavama iz same Komisije, mišljenje o izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji, trebalo bi da bude doneto u narednim danima, a usvojeno tek na plenarnoj sednici zakazanoj za 12. i 13. jun.

U svakom slučaju, vlast kaže da je spremna da prizna grešku. Ambasador Srbije u EU Danijel Apostolović rekao je 10. aprila portalu Politiko da će Beograd prihvatiti preporuke Venecijanske komisije, koje bi mogle uključivati izmenu ili ukidanje zakona.

Međutim, čak i ako se to desi i zakoni budu ukinuti, veliko je pitanje da li je povratak na pređašnje stanje moguć, jer su u međuvremenu već uvedene za režim ključne promene.

Advokat Rodoljub Šabić kaže da nije realno očekivati da bi na osnovu mišljenja Venecijanske komisije svi ovi zakoni kompletno mogli biti stavljeni van snage.

“Glavni problem sa ovim zakonima nisu toliko konkretna rešenja, mada ima i nekih sasvim očigledno neustavnih, koliko kontekst u kom su predloženi. Više je nego očigledno da motiv nije u opštem javnom interesu već da je u pitanju politikantski obračun sa nepoćudnim tužilaštvom”, kaže Šabić i dodaje:

“Što se Javnog tužilaštva za organizovani kriminal tiče ono, u odsustvu zakona od kog je po svemu sudeći zbog žestokih reakcija vlast odustala u zadnji čas, nije kao što je učinjeno sa tužilaštvom za visoko tehnološki kriminal svedeno na nivo odeljenja u Višem beogradskom tužilaštvu i opstalo je kao relativno samostalan organ. Ostaće dakle to i dalje, ali sa skromnim i dodatno redukovanim kadrovskim resursima i u odsustvu neophodne asistencije pre svega policije ali drugih organa njegova ovlašćenja su i biće više simbolična nego realna”.

Na pitanje da li je makar i kratka primena tih zakona obezbedila ono što je vlastima bio cilj - da se izbegne mogućnost da pojedini ministri krivično odgovaraju, Šabić odgovara:

“Mislim da je vlast ostvarila za nju neke bitne ciljeve. Ne mislim da je glavni cilj bila mogućnost da izbegne ili spreči da pojedini ministri krivično odgovaraju, vlast je to mogla i bez famoznih Mrdićevih zakona. Ministar se nije pozvao na imunitet a ni Vlada mu ga sama nije uspostavila ocenjujući da bi to za javnost bilo dodatno iritantno, delovalo kao indirektno priznanje i sakrivanje a zapravo im je nepotrebno. I bez toga vlast je imala i ima na raspolaganju faktičke i pravne instrumente kojima može dugo, prolongirati suđenje u prvom pa potom u drugom stepenu i praktično u nedogled odlagati donošenje presude. Može to čak i potpuno sprečiti ako Vućić, što je i pominjao, u nekom trenutku, pre presude, kao predsednik republike pomiluje optužene od krivičnog gonjenja i tako definitivno okonča stvar”.

Šabić, naime, smatra da je za vlast i njen način vladanja od izuzetnog značaja bilo da spreči da se u Visokom savetu tužilaštva uspostavi neposlušna većina.

“U gužvi nastaloj povodom Mrdićevih zakona u skandaloznom izbornom postupku i uz podršku Ustavnog suda koji je potpuno ignorisao osnovan sumnju da se BIA mešala u ziborni postupak, u tome je uspela. A uspela je i da težište pažnje javnosti i naše i one u EU preusmeri i mesecima drži na Mrdićevim zakonima umesto na nekom daleko bitnijim stvarima. Tako se sve vreme priča o izborima ali kao da je potpuno zaboravljeno da Srbija već godinu i po nema REM, da nema nikakve ozbiljne aktivnosti na ispunjavanju preporuka ODIHR, da su aktivnosti na uređenju biračkog spiska na nivou loše šmir”, kaže Šabić i zaključuje:

“Dimna zavesa u vidu Mrdićevih zakona oko nepostojanja ovih nužnih pretpostavki iole poštenih izbora mogla bi biti nagoveštaj skorih, brzih izbora opet pod nepoštenim uslovima”.

Koliko novca Srbija dobija od EU

Kad je reč o obimu sredstava koji iz Evropske unije stižu u Srbiju, važno je spomenuti dve stvrai. Prva je da ispitivanje javnog mnjenja koje je upravo Ministarstvo za evropske integracije sprovelo 2022. godine, pokazalo da čak 43 odsto građana naše države misli da su najveći donatori Srbije Rusija i Kina. A situacija u stvari izgleda ovako… Procena realizacije međunarodne bespovratne razvojne pomoći Republici Srbiji, u periodu od 2000. do 2016. Godine, kaže da je Evropska unija ulagala neuporedivo najviše, čak 59,9 odsto ili 2,9 milijardi evra. Rusije uopšte nema na tabeli, što bi značilo da su ulaganja minorna, dok kineske investicije iznose 0,6 odsto ili nešto više od 31 miliona evra.