Šta čeka Vučića na večeri s Ursulom fon der Lajen: Vlast nije ispunila ništa, Evropa je na potezu

U vezi današnjeg susreta Vučića i Fon der Lajen, zna se samo da je reč o večeri. Teme razgovora su nepoznate, a do posete predsednika Srbije Briselu dolazi u trenutku kada gori problem sa Naftnom industrijom Srbije.

Takođe, do sastanka dolazi u momentu kada vlasti u Srbiji planiraju da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal koje vodi dve najznačajnije istrage, o padu nadstrešnice u Novom Sadu i prodaji Generalštaba, podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu. U javnosti se to tumači kao pokušaj režima da zaštiti visoke funkcionere SNS, koji se povezuju s ovim aferama.

Dakle, samo ove dve stavke su u suprotnosti sa nalozima koje je Fon der Lajen dala predsedniku Srbije u oktobru, prilikom posete Beogradu. One pokazuju i da se režim Aleksandra Vučića ne osvrće ni na izveštaj Evropske komissije o Srbiji iz novembra ove godine, koji je bio nikad oštriji.

Podsetimo, 15. oktobra je predsednica Evropske komisije bila u Srbiji i nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem poručila sledeće:

“Živimo u podeljenom svetu, sa sve većim jazom između demokratija i autokratija. Dobro znate stav Evropske unije. Zalažemo se za slobodu umesto ugnjetavanja, uključujući pravo na mirno okupljanje. Za partnerstvo umesto potčinjenosti. Za diplomatiju umesto agresije. Pre skoro dve decenije, Srbija je donela odluku da se pridruži našoj Uniji. To nije bila samo strateška odluka. Bila je to i odluka iz srca. To je bio zahtev naroda Srbije. Očekujemo da Srbija udvostruči napore na svom putu ka EU”.

Zatim ga je pozvala da kroz mesec dana dođe u posetu Briselu, kako bi zajedno napravili presek stanja. Istakla je i da se do tada mora videti veći stepen usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije protiv Rusije.

Gde smo dva meseca kasnije

Da sumiramo, sankcije nisu uvedene. Štaviše, Srbija nastavlja da igra za tim Moskva i na sopstvenu štetu, jer je Vučić odlučio da ruskim prijateljima da rok od čitavih 50 dana da reše problem vlasništva nad kompanijom, tako da ona nastavi da posluje. Dok se građanima Srbije zbog toga smeše nestašica goriva, a posledično imamo i situaciju sa manjkom evra u menjačnicama, pa ih je trenutno nemoguće kupiti. Pored toga, Narodna banka Srbije i dalje nije obustavila platni promet sa NIS, pa rizikuje da i njoj budu uvedene sankcije.

U međuvremenu, tačnije 4. novembra, objavljen je Izveštaj Evropske komisije, koji nikad nije bio oštriji prema režimu u Srbiji. U njemu stoji da Srbija beleži dramatičan pad u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, uz ocenu da su institucije faktički pod partijskom kontrolom.

Gotovo mesec i po dana kasnije, sve stoji na istom.

Što se tiče vladavine prava, gde početi?

Najbolja slika “napretka” je pomenuta situacija sa JTOK, ali ne treba smetnuti s uma ni to da se Ćacilend konstantno širi, a da su njegovi žitelji sada počeli da izlaze van ograde i napadaju što opoziciju što novinare. Naočigled policije koja ne reaguje.

Takođe, treba pomenuti i Generalštab, slučaj koji je gle čuda pod nadležnođću upravo JTOK, a u kome se spominju makar dva ministra uz Vlade Srbije, koji su vršili pritisak na Zavod za zaštitu spomenika kulture da skinu zaštitu sa ovog objekta. To su radili ministar finansija Siniša Mali i ministar kulture Nikola Selaković.

Što se tiče izbornih uslova, sve je viđeno i rečeno na tek održanim izborima u Mionici, Sečnju i Negotinu, a kad je reč o slobodi medija, dovoljno je videti šta se dešava sa medijima u okviru United grupe, a poslušati i na koji način predstvanici vlasti s njima i o njima govore.

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za Novu kaže da je mesec dana relativno kratko vreme da bi Evropska komisija reagovala, ali više nego dovoljno da vlast u Srbiji rapidno pogorša stanje.

Imaju zemlju kakvu su oduvek želeli

“Evropska komisija je reagovala kad je objavila izveštaj i sad se očekuje kontrareakcija naše strane. A nje nema. U ovom trenutku sve je na Vladi Srbije. Vučić je večeras kod Ursule fon der Lajen, ali ne znam šta će biti tema. Ona je u Beogradu rekla da za mesec dana želi da vidi šta je u Srbiji urađeno, taj rok je prošao a u međuvremenu nije urađeno ništa. Čak ni REM. Sve je, zapravo, problem i jasna je namera naših vlasti da izvrda sve što treba da uradi ili da uradi taman toliko da može da kaže u Briselu da su nešto uradili. A zapravo nisu uradili išta da bi se stvari promenile”, kaže Međak i dodaje:

“Suština njihove politke je da se ništa ne promeni. Oni konačno imaju zemlju kakvu su oduvek želeli da imaju, mrtve institucije u kojoj su oni nedodirljivi. Sad vidimo i najave gašenja Tužilaštva za organizovani kriminal i iskreno se nadam da će to biti jedna od tema, zato što je to gašenje poslednje institucije koja može da pokrene postupak protiv njih za kršenje svih mogućih zakona”.

Međak naglašava i da je to tužilaštvo noseći stub cele borbe protiv organizovanog kriminala i stub poglavlja 23.

“Bez tog tužilaštva nema borbe protiv visoke korupcije, a to je uslov za bilo šta dalje u smislu evropskih integracija. Ako ga ugase, to je ključ u bravu”.

Na pitanje da li očekuje bilo kakvu reakciju Evropske unije odgovara:

“Ne znam, oni sve informacije imaju, ali ne znam kako će reagovati. Realno, od cele Evropske komisije u poslednjih godinu dana samo je Marta Kos pokazala iskrenu želju da zaista nešto uradi i promeni. Ni Ursula fon der Lajen ni ostatak EK to nije pokazao, pogotovu ovaj deo koji je pod kontrolom Evropske narodne partije. Zato u ovom trenutku ne mogu da kažem da imam poverenja u njih. Zapravo, nemam nikakvo poverenje u njih, ako urade nešto u pravom smeru biću pozitivno iznenađen”.

U međuvremenu, stigla nam je vest da Srbija najverovatnije do kraja godine neće otvoriti klaster 3 pošto i dalje nema konsenzusa država članica EU o tome. To znači da naša zemlja pune četiri godine neće otvoriti nijedan novi klaster.

Takođe, juče je stigla vest i da je Srbija pala u oceni građanskih sloboda - sa kategorije "opstruirane" na kategoriju "pod represijom". To je juče objavila međunarodna istraživačka platforma "Civicus Monitor", koja prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija u svetu.

„Ova kategorija, druga najniža moguća, opisuje države u kojima su slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja ozbiljno ograničene, a protivljenje vlastima može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne“, naveli su iz te organizacije.

Prema izveštaju, Srbija se u 2025. godini našla među 50 zemalja sa tom ocenom, uz Gruziju, Zimbabve, Pakistan i El Salvador.