Detalji nikad oštrijeg izveštaja Evropske komisije: Ovo su ključne poruke o napretku Srbije

Komisija ocenjuje da nema napretka u pravosuđu, osnovnim pravima i javnoj upravi, dok je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala tek delimično napredovala. Ukupno, Srbija je od 2014. otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Ključne tačke izveštaja EK:

“Politička situacija polarizovana”

U delu izveštaja Klaster 1: Osnove procesa pristupanja, EK navodi da “postoje izazovi u funkcionisanju demokratskih institucija”.

"U Srbiji postoje izazovi u funkcionisanju demokratskih institucija zbog sve veće političke polarizacije, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou”, navodi seuz konstataciju da su se incidenti na blokadama i protestima, koje su studenti i građani organizovali nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, intenzivirali tokom leta, kao i da je vlast od juna usvojila represivniji pristup koji uključuje brojna hapšenja.

Napominje se i da su državni zvaničnici proteste često predstavljali kao „obojenu revoluciju“, kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao nekoliko osoba odgovornih za napade na studente.

"Nekoliko vladinih mera u oblasti istraživanja i obrazovanja narušilo je institucionalnu autonomiju fakulteta i ugrozilo akademske slobode, naročito privremeno smanjenje plata nastavnog i akademskog osoblja i ograničenje radnih sati posvećenih naučnoistraživačkom radu", navedeno je u poglavlju Demokratija u okviru Klastera 1.

Dalje, u poglavlju Izbori izneta je ocena da je neophodna sveobuhvatna reforma, da preporuke ODIHR-a tek treba da se implementiraju, a osvrnuli su se i na lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću.

"Ustavni sud još uvek nije doneo odluku po žalbama opozicije koje osporavaju vanredne parlamentarne i lokalne izbore iz decembra 2023. godine. U junu 2025. godine održani su redovni lokalni izbori u opštinama Zaječar i Kosjerić. Prema navodima domaćih organizacija civilnog društva koje su pratile izbore, oni 'nisu bili ni slobodni ni pošteni' i održani su u 'okruženju straha i represije, obeleženom institucionalnim pritiscima, nasiljem i jakim prisustvom policije ispred biračkih mesta tokom celog dana'.

Nakon izbora u Zaječaru, došlo je do pravne i političke kontroverze u vezi sa konstituisanjem gradske uprave. Pošto je Viši sud poništio konstitutivnu sednicu Skupštine grada jer je održana nakon isteka zakonskog roka, vladajuća većina je ipak nastavila sa izborom gradskog rukovodstva, pozivajući se na mišljenje nadležnog ministarstva", navedeno je.

Ocenjujući rad Parlamenta, EK navodi da efikasnost, autonomija, transparentnost rada, kao i uloga parlamentarne opozicije, moraju biti ojačane. 

"Rad parlamenta ograničen je malim brojem sednica, nedostatkom istinske političke debate i izostankom godišnjeg plana rada, pri čemu dnevni red gotovo u potpunosti određuje vlada. Plenarne i odborske sednice i dalje su obeležene tenzijama i uvredljivim jezikom. Tokom izveštajnog perioda, dve plenarne sednice bile su praćene incidentima, uključujući verbalne i fizičke napade", piše u izveštaju.

Zabeleženo je i da je sprski parlament ima praksu spajanja više nepovezanih tačaka dnevnog reda i da je u novembru 2024. godine usvojeno 68 akata, uključujući i državni budžet - bez ikakve debate.

Kada je reč o EU, u poglavlju Evropske integracije piše da "uprkos ambicioznijem cilju, Srbija nije značajno napredovala u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU".

"Srbija i dalje proglašava članstvo u EU svojim strateškim ciljem. Da bi to uverljivo pokazala, vlasti moraju da daju prioritet jasnoj, proaktivnoj i objektivnoj komunikaciji o EU i o putu Srbije ka članstvu, kao i odlučnom i doslednom sprovođenju reformi povezanih s EU", zaključuje se u ovom delu izveštaja.

Kritike na račun pravosuđa

Oštre kritike upućene su i na račun rada pravosuđa. EK naglašava da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštva i dalje izražen, kao i da je nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa potrebno dodatno unaprediti.

“Predstavnici vlasti i javni funkcioneri na najvišem nivou, uključujući predsednika i poslanike Narodne skupštine, nastavili su da daju neprimerene javne komentare o tekućim istragama i sudskim postupcima, uključujući i o radu pojedinih tužilaca i sudija. Ti komentari često su sadržali kritike sudskih odluka i pretnje smenom sudija i tužilaca. Drugi komentari zvaničnika, koji su sadržali informacije koje nisu bile dostupne javnosti, izazvali su zabrinutost zbog mogućeg curenja podataka iz institucija uključenih u krivične postupke. U kontekstu protesta, zabeleženi su slučajevi napada na zgrade sudova i tužilaštava, kao i održavanja protesta ispred sudskih objekata. Takođe je zabeležen i slučaj fizičkog napada na sudiju”, navodi se u izveštaju.

EK je izrazila zabrinutost u vezi sa autonomijom tužilaštva, a kao primer navedeno je pretresanje kancelarija četiri nevladine organizacije u februaru 2025. godine koje su usledile nakon izjava visokih državnih zvaničnika. Posebno je naglašeno i da je u julu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao pet osoba optuženih za fizičke napade na demonstrante, navodeći potrebu da se isprave nepravde koje su, kako je rekao, prouzrokovali tužioci i sudovi - što dodatno izaziva sumnje u nezavisnost pravosudnog sistema.

Odnosi sa Rusijom i Kinom

Kada je reč o odnosima sa Rusijom, u izveštaju EK navodi se da je u izveštajnom periodu ostvaren je ograničen napredak, ali sen naglašava da je prioritet da se unapredi usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

“Kontakti na visokom nivou sa Rusijom su se intenzivirali, uključujući i prisustvo srpskih predstavnika na vojnoj paradi 9. maja u Rusiji, dok su se istovremeno nastavili česti anti-zapadni narativi, što dodatno izaziva pitanja o strateškom pravcu Srbije. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupio je na snagu 1. jula 2024. godine, što predstavlja strateški izazov. Srbija se i dalje nije uskladila sa sankcijama EU protiv Rusije uvedenim zbog agresije na Ukrajinu, ali je nastavila da sarađuje sa EU u sprečavanju zaobilaženja sankcija i u pružanju podrške Ukrajini”, piše u izveštraju EK.

Dijalog sa Kosovom

U delu koji se odnosi na Srbiju i Kosovo, naglašava se da normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju ključni uslovi na evropskom putu obe strane.

“Od Srbije i Kosova se očekuje da sprovedu sve svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa o implementaciji, kao i sve ranije sporazume postignute u okviru dijaloga, u skladu sa zvaničnim ponovnim potvrđivanjem posvećenosti koje su strane dale u septembru i oktobru 2024. godine. Od Srbije se očekuje da započne ispunjavanje svojih obaveza iz Sporazuma kroz priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija, dok se od Kosova očekuje da paralelno započne proces koji vodi ka osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). Sporazum je pravosnažan i pravno obavezujući za obe strane”, dodaje se.

U izveštaju se dodaje i da je Srbija više puta sprovodila aktivnosti suprotne svojim obavezama iz Sporazuma o putu ka normalizaciji, uključujući lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe, pominje se i “slučaj Banjska”.

“Proces normalizacije i dalje je opterećen nedovoljnim koracima Srbije u vezi sa odgovornošću za oružani napad koji su 24. septembra 2023. u Banjskoj počinili naoružani kosovski Srbi protiv kosovske policije - što je predstavljalo najtežu eskalaciju poslednjih godina”, navedeno je.

Oštre kritike zbog manjka sloboda govora

Kada je reč o stanju u medijima i slobodi govora, EK navodi da je politički i ekonomski uticaj na medije, uključujući i na uređivačku politiku, predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost.

“U avgustu 2025. godine, objavljen je snimak telefonskog razgovora između direktora privatne medijske grupe i direktora većinski državnog preduzeća Telekom Srbija, u kojem se razgovaralo o personalnim promenama u privatnoj medijskoj kući, što je izazvalo zabrinutost zbog političkog pritiska na medije koji se smatraju kritičnim prema vlastima”, navodi se.

Takođe, navodi se da je broj slučajeva pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima je porastao, a vlasti ih ne osuđuju dosledno.

“Nekoliko stranih novinara, uključujući i one iz država članica EU, bilo je sprečeno da uđe u Srbiju pre održavanja protesta. Lični podaci novinara su objavljivani, uključujući i od strane pojedinih medija.

Broj napada i slučajeva pritisaka dodatno je porastao tokom 2025. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Među njima su bili i fizički napadi, od kojih su neki izvršeni u prisustvu policije koja nije reagovala. Takođe su zabeleženi slučajevi upotrebe policijske sile protiv novinara, sprečavanja medijskih radnika da izveštavaju sa protesta, kao i kratkotrajna privođenja novinara”, navodi se.

EK navodi i da je “tokom 2024. godine, čak 94% vremena u centralnim informativnim emisijama RTS-a bilo je posvećeno vladajućoj većini, dok je samo 6% pripalo opozicionim partijama”.