Srbija i Evropska unija: Trenutak odluke koji smo čekali je - sad

Indikativne su teške reči o neispunjenim obećanja, zategnutiji odnosi, ali i polako preinačavanje dobrog dela mišljenja Evropske unije. Sve to vidimo kao lančanu reakciju svih zbivanja u periodu od nekoliko godina, sa svojom kulminacijom u prethodnih šest meseci. To su posledice nedavnih poteza, kako vlasti, tako i studenata koji su stigli u Brisel i u Strazbur, domu mnogih evropskih institucija.

Uticaj tih događanja odlično odslikava i izjava u ponedeljak od strane Evropske komesarke za proširenje Marte Kos koja je istupila iz svog uobičajenog okvira na koji je srpska javnost navikla. Ona je rekla da nije zadovoljna onim što vidi u Srbiji, te da su joj tadašnji premijer (Miloš Vučević), predsednica Narodne skupštine (Ana Brnabić), kao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećali da će sprovesti reforme krajem marta, te da se ništa od toga i dalje nije desilo.

Sa druge strane, poseta predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, uliva jednu dozu sigurnosti režimu, da su stavovi najviših evropskih zvaničnika i dalje nepromenjeni. On je nastavio kritiku režimu, zbog spoljnopolitičkih pitanja, konkretno uvođenje sankcija Rusiji, ali je i naveo da je sada “lopta na terenu Srbije”, kada su u pitanju sprovođenje reformi i evrointegracije. Vučić je u tom maniru i ponovio podršku režimu, rekavši da ga niko iz Evrope nije pitao, a kamoli da mu je tražio da raspiše vanredne parlamentarne izbore, koje zahtevaju studenti u blokadi.

Šta sve “visi o koncu”

Ipak, dosta toga “visi o koncu”. Naime, Evropska unija je, prema pisanju medija, odložila deo pomoći u paketu Plana rasta u iznosu od 111 miliona evra. Iako to deluje kao skromna cifra, ovo je samo deo finansiranja Srbije u visini od šest milijardi evra, koliko ukupno treba da sleduje Srbiji u formi bespovratne pomoći i kredita. Takođe, trenutno nema ni naznaka o otvaranju klastera tri, a već se uveliko priča o tome da će sledeća članica Evropske unije biti Crna Gora, a ne Srbija.

U tom stilu za Novu.rs komentariše i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta koji kaže da je Srbija već “ispala iz priče članstvo”, ali i da je teško promeniti pravac kretanja EU koji traje već deset godina. Mada, ostaje upitno koliko dugo će ostati tako.

“Sleduje nas promena u Evropskoj komisiji u decembru. Od decembra ćemo imati novu komisiju, novog izvestioca Evropskog parlamenta, novog visokog predstavnika EU za spoljne poslove. Stvari su se u međuvremenu promenile, Vučić je otišao u Moskvu. Stvari se u tom smislu ubrzavaju. U februaru mesecu su pismo Ursule fon der Lajen da se ne sastaje sa Vučićem potpisali poslanici samo Socijal-demokrate, Liberali i Zeleni. Sada pismo Košti, koje takođe nije urodilo plodom, su potpisali i članovi Evropske narodne partije, tačnije deo njih je i inicirao. To se desilo od februara do maja meseca. Tako da se stvari menjaju, mi moramo sačekati posledice”, objašnjava Međak.

Gde se prelama podrška režimu?

Međutim, on napominje ni da vlasti u Srbiji “ne miruju”, te da oni konstantno nude nove ustupke, pokušavajući da “zapuše rupe koje se pojavljuju”. Prema Međaku, sve se ovo dešava jer se nalazimo u jednom prelomnom trenutku u odnosu dve strane. Iako on napominje da se “stvari pomeraju, ali suviše sporo”, nesporno je da su promene kadra u institucijama EU, kao i u samoj partijskoj strukturi doprineli da odnos prema režimu u Srbiji postane negativan. Međutim, prema Međaku, stav jedne grupe političkih aktera najviše prelama.

“Socijalsti, Liberali, Zeleni, znači svima osim Evropske narodne partije su manje više protivnici. Oni smatraju da režim u Srbiji ne radi dobro posao. Dok Evropska narodna partija, čiji je SNS pridruženi član se u ovom trenutku lomi. I taj deo je zapravo najbitniji, jer ako se tu prelomi, sve ostalo će doći na svoje mesto, jer bi to onda povuklo i poziciju Ursule fon der Lajen i posledično svih ostalih institucija. Tako da je jako važno, bitno je što su studenti otišli u Brisel, to se ne može ignorisati, to je velika stvar, jer ljudi koji ih podržavaju unutar evropskih institucija su time dobili značajne argumente protiv ovog dela institucija Evropske unije koji još uvek nisu promenili poziciju, poput Košte i Ursule fon der Lajen, samo što njen stav dugo nismo čuli, pa ne možemo znati njenu poziciju”, objašnjava Međak.

On dodaje da bez obzira na kritike nekih evropskih institucija godinama unazad, retko koje su bile glasne poput one koju je uputila Marta Kos. Naime, on objašnjava da se tako nešto nije moglo čuti “ni pre pet godina, ni pre sedam godina, kada su problemi takođe bili veoma veliki”. Međutim, oprezan je Međak, jer Evropska unija takođe vidi dosta interesa u Srbiji, kako po pitanju litijuma, tako i po ostalim tačkama.

“Sve ovo što se danas dešava je počelo da se dešava i pre četiri godine, i za vreme Korone, i tada su poruke Srbije bile vrlo loše. Međutim, poruke sa druge strane su bile poprilično pomirljive. Stvari se pomeraju, koliko će se brzo to desiti, ne znamo, jer tu su i drugi interesi, poput litijuma, ipak to ne možemo predviteti. Međutim, jasno je da je do promene jednog dela stava Evropske unije došlo. Sad na tome treba dalje raditi. Važno je reći da su jedinu pravu podršku studenti dobili iz Evropske unije, ni odakle više”, zaključuje Međak.