“Moj lični utisak je da i Beograd i Priština i međunarodna zajednica znaju sve o ubistvu Olivera, ali iz njima znanih razloga zataškavaju slučaj. Čini mi se kao da žele da njegovo ubistvo ode u zaborav i da se nikad ne otkrije ko je nalogodavac, kao i u slučaju ubistva Zorana Đinđića”, navodi u pisanom intervjuu za Nova.rs Marina Ivanović, prva žena Olivera Ivanovića.
Nedavno je paljenjem hiljadu sveća u Beogradu i Severnoj Mitrovici obeleženo hiljadu dana od ubistva Olivera Ivanovića, a do danas nije otkriveno ko je pucao niti ko je naložio taj zločin. Srpsko tužilaštvo istragu nije pomerilo sa početka, dok je sud u Prištini vratio optužnicu na popravni.
Šta mislite, zašto ni posle skoro tri godine ne znamo ko su izvršitelji i nalogodavci ubistva? Miroslav Ivanović izjavio je da očigledno postoji zainteresovanost da se Oliverovo ubistvo ne reši. Kakav je vaš utisak?
Potpuno se slažem sa mišljenjem Oliverovog brata Miroslava. Primetna je nezainteresovanost. Oba tužilaštva se jednako ponašaju, i srpsko i kosovsko. Imam utisak kao da ne žele da se slučaj reši. Pitam se da li međunarodna zajednica ima nekog udela u radu tužilastva. Kao što je bilo i simptomatično i ono apsurdno Oliverovo hapšenje od strane Euleksa i nakaradna nedokazana optužba, zbog koje su ga godinama držali u pritvoru. I tada je bilo, a naročito sada, očigledno da je on smetao nekome, pa su pokušali na sve načine da ga sklone sa političke scene. Nažalost, uspeli su.
Znamo da su u Prištini saslušavani članovi Oliverove porodice. Da li ste i vi davali iskaz?
Odazvala sam se svim pozivima nadležnih organa iz Mitrovice i iz Prištine. Dala sam iskaz i specijalnom tužiocu Sulj Hodži u Prištini u vezi sa mojim saznanjima oko Oliverovog ubistva.
Da li vi slutite ili znate ko je ubio Olivera?
Naravno da imam neke svoje sumnje kada poslažem ceo mozaik događaja, ali ne želim da spekulišem. Takve odgovore ipak svi mi očekujemo od nadležnih organa, kojima je to posao i obaveza.
Pre ubistva je govorio da je prijavljivao pretnje svima – i međunarodnoj zajednici i KFOR-u i tužiocima, ali i rukovodstvu Srbije. Da li je vama poznato ko mu je pretio?
Oliver i ja smo najčešće razgovarali o našoj deci i svakodnevnom životu. Nikada mi nije pričao o tome ko mu preti, jer se trudio na sve načine da porodicu zaštiti od toga.
Slučaj prate razne kontroverze, a jedan od osumnjičenih za organizovanje ubistva, prema tvrdnjama tužilštva u Prištini, Milan Radoičić pobegao je u centralnu Srbiju, gde ima zaštitu države. Verujete li da je on umešan u ubistvo?
Činjenica je da je Oliver za života javno govorio u svojim intervjuima o kriminogenim grupama i njihovim vođama na Severu. Sve informacije o umešanosti M.R. u njegovo ubistvo smo dobili preko srpskih i kosovskih medija. Imam pravo da sumnjam ali ne želim da nagađam. Ponovo naglašavam, odgovor na to pitanje porodica očekuje od nadležnih organa.
Kako vi i vaši sinovi danas živite? Da li vam je neko nudio pomoć?
Moja deca i ja živimo skromno. Ja živim i radim u Mitrovici. Deca su u Beogradu. Najmlađi i najstariji su podstanari, a srednji je zasnovao porodicu i živi u svom stanu. Imam troje unučadi, dve unuke koje su imale priliku da ih deda Olje nosi u naručju, a maleni unuk je rođen kasnije. Njih dve, kao sada prave devojčice redovno pale sveće dedi na grobu. Najvažnije mi je da budemo zdravi, složni i živimo pošteno i časno, baš kako se živelo u kućama Oliverovih i mojih roditelja.
Sumnjate li vi da vlast u Beogradu nešto krije oko ubistva Olivera?
Moj lični utisak je da i Beograd i Priština i međunarodna zajednica znaju sve o ubistvu, ali iz njima znanih razloga zataškavaju slučaj. Čini mi se kao da žele da njegovo ubistvo ode u zaborav i da se nikad ne otkrije ko je nalogodavac, kao i u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Porodica to neće dozvoliti.
Utisak je da je porodica podeljena – sinovi, braća i bratanac sumnjaju u dobre namere vlasti, a Milena Popović u izjavama za medije navodi da opozicija zloupotrebljava ubistvo Olivera. Ko ga zloupotrebljava?
Postala sam deo porodice Ivanović davne ’82. godine, kada sam se udala za Olivera. U braku smo dobili tri sina, koji su sada odrasli ljudi. Kada sam pre 38 godina postala deo porodice Ivanović, bila sam zadivljena slogom koja vlada među njima i kako je nemoguće okrenuti jedne protiv drugih. I sama potičem iz porodice u kojoj se neguje duh zajedništva, poštenja i odanosti, pa smo tako i Oliver i ja vaspitavali našu decu. Verujte, tako je i dan danas, ta sloga među braćom i sestrama u porodici Ivanović je neverovatna, svi dišu kao jedno. Stav porodice Ivanović je da se nikada ne komentarišu izjave Milene Popović.
Da li se ikad saznalo ko stoji iza sramotnog spota koji je objavljen na TV Most, a onda i na TV Pink?
Nikakva saznanja nemam o tome. Upravo ta činjenica da to ne znamo ni dan danas, a predstavlja lako proverljiv podatak, jer urednici i jedne i druge televizije znaju ko im je naložio emitovanje tih monstruoznih spotova, nam govori da ne postoji spremnost da se rasvetle svi događaji u vezi sa ubistvom Olivera.
Mnogi politički protivnici Olivera iznosili su uvrede na njegov račun, među kojima je i Marko Đurić, da bi posle ubistva o njemu govorili kao o čoveku koji se borio za srpske interese. Kako se dogodio taj preokret?
Verujte i meni nije jasno zašto je to radio čovek koji je bio direktor Kancelarije za KiM, čija je obaveza da na toj funkciji vodi računao o jedinstvu srpskog naroda. Sada je valjda svima jasno koliko je opasna ta skandalozna kampanja koja je vođena protiv Olivera, a čiji deo je bio i Marko Đurić. Posle svega nije čak ni došao da mu oda počast na mestu gde je ubijen, a ja verujem da mu je to bila dužnost.
Posle ubistva Olivera Ivanovića, kamenovana je kuća vaše majke. Tada ste rekli da to nije slučajno. Da li je bilo sličnih napada kasnije?
Kamenovanje kuće moje majke je bilo brzo nakon Oliverovog ubistva. Zanimljivo da na pitanja novinara o tom događaju, Marko Đurić nije imao nikakve informacije i da je slučaj zataškan. Lično mislim da je to bio ishitren pokušaj zastašivanja. Nakon ovog incidenta nije bilo više sličnih napada. Bar do sada. Specijalni tužilac Sulj Hodža je ubistvo i kamenovanje kuće moje majke, koja se nalazi u neposrednoj blizini mesta gde je Oliver ubijen, smatrao događajem koji ima međusobnu povezanost na neki način sa ubistvom, pa je zato to objedinio u jedan predmet.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare