U najskupljoj i najbogatijoj zemlji klima uređaji su zabranjeni: Ovde morate da se "kuvate" kad je temperatura preko 35

Za početak, Švajcarska uživa u umerenom klimatskom pojasu. Leti temperature retko prelaze ekstremne vrednosti koje se beleže u mediteranskim ili kontinentalnim delovima Evrope. Čak i tokom toplijih dana, večernji pad temperature omogućava stanovnicima da osveže domove jednostavnim otvaranjem prozora. Zgrade su, pritom, građene tako da maksimalno čuvaju toplotu zimi, a leti ostanu dovoljno hladne zahvaljujući debelim zidovima, pravilnoj orijentaciji i kvalitetnoj izolaciji.

U mnogim slučajevima, već dobro poznate pasivne metode rashlađivanja poput spuštanja roletni tokom dana i provetravanja tokom noći i dalje su dovoljno efikasne. Stanovnici retko osećaju potrebu da posegnu za dodatnim rashladnim uređajima, što čini upotrebu klima-uređaja više luksuzom nego nužnošću. Ali, i Švajcarci su se ovog leta suočili sa temepraturama koje su bile visoke, ali od klima uređaja nije bilo ni traga ni glasa u mnogim stanovima i kućama.

Klima i građevinska praksa

Ekološka svest u Švajcarskoj nije puka fraza – ona je pretočena u stroge zakone i propise. Ova alpska zemlja se dosledno zalaže za očuvanje energije i borbu protiv klimatskih promena, što se ogleda i u regulacijama koje se tiču klimatizacije objekata.

U mnogim kantonima postavljanje klima-uređaja zahteva posebnu dozvolu, a u nekim slučajevima i opravdanje potrebe. Tako, na primer, u Ženevi – jednom od kantona sa najrigoroznijim pravilima – vlasnici objekata moraju da podnesu dokumentaciju kojom dokazuju da postoji medicinski ili funkcionalni razlog za instalaciju rashladnog sistema. Pored toga, odobravaju se uglavnom energetski efikasni sistemi koji zadovoljavaju visoke standarde potrošnje i emisije.

Kultura održivosti umesto komfora po svaku cenu

Možda i najvažniji razlog zbog kog se klima-uređaji retko koriste u Švajcarskoj leži u duboko ukorenjenoj kulturi održivosti. Za mnoge građane, nepotrebna potrošnja energije smatra se društveno neodgovornom, a rashlađivanje prostorija na nerealno niske temperature – luksuzom koji je u suprotnosti sa vrednostima zajednice.

Stanovnici su navikli da se tokom toplijih dana oslone na prirodne metode rashlađivanja: od ventilatora, preko strateški otvorenih prozora, do boravka u prirodi. U vreme kada se svet suočava sa sve izraženijim posledicama klimatskih promena, ovakav pristup ne samo da čuva resurse, već postaje i model održivog življenja.

Ipak, klima-uređaji nisu potpuno nestali

Naravno, klima-uređaji u Švajcarskoj nisu zabranjeni niti potpuno odsutni. Sve je više kompanija koje u poslovnim prostorima koriste moderne, energetski efikasne sisteme za hlađenje, posebno u urbanim sredinama koje su sve izloženije toplotnim talasima. Takođe, u bolnicama, hotelima i modernim tržnim centrima klimatizacija je već standard.

Međutim, čak i kada postoji mogućnost za njihovu ugradnju, mnogi građani radije biraju alternativna rešenja – kako zbog troškova, tako i zbog ličnih uverenja. Švajcarska time pokazuje da udobnost ne mora uvek da ide nauštrb planete, a da rešenja za vrele letnje dane ne moraju nužno da dolaze u formi plastičnih kutija sa kompresorom.

Zato ne čude tekstovi i saveti za rashlađivanje iz ove zemlje koji se ne oslanjaju na klima uređaje, što u slučaju naše zemlje kada temperature pređu 35+, naročito u stambenim zgradama sa lošom izolacijom - ne može ništa da pomogne osim klima uređaja ili naprosto da patite tokom celog toplotnog talasa - dan i noć.