Napravljen tenk za kraj sveta: Težak 60 tona sa četiri gusenice, sposoban da preživi atomsku bombu

Razvoj ovog neobičnog vozila počeo je krajem pedesetih godina u čuvenoj fabrici Kirov u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu. Sovjetski vojni vrh tada je ozbiljno verovao da bi eventualni Treći svetski rat podrazumevao masovnu upotrebu nuklearnog oružja, pa je cilj bio napraviti mašinu sposobnu da nastavi borbu čak i kroz radioaktivne ruševine i teren uništen eksplozijama.

Prvi prototip završen je 1959. godine pod rukovodstvom inženjera L. S. Trojanova, a ono što je nastalo izgledalo je gotovo nestvarno. Objekt 279 bio je težak skoro 60 tona, imao je trup neobičnog elipsoidnog oblika i čak četiri gusenice, što ga je činilo jedinstvenim među svim tenkovima tog vremena.

Njegov spljošteni i zaobljeni oblik nije bio estetski hir konstruktora. Sovjetski inženjeri želeli su da stvore vozilo koje bi moglo da izdrži udarni talas nuklearne eksplozije bez prevrtanja. Zbog toga je trup oblikovan tako da vazdušni pritisak „sklizne“ preko tenka, umesto da ga odbaci ili prevrne. Uz to, zakrivljeni oklop povećavao je zaštitu od projektila i smanjivao mogućnost direktnog pogotka pod pravim uglom.

Prednji deo kupole imao je oklop debljine čak 305 milimetara, dok je zaštita trupa dostizala 269 milimetara, što je za to vreme bilo gotovo neverovatno. Tenk je bio projektovan da preživi uslove koje bi većina drugih vozila teško podnela.

Ipak, najneobičniji detalj nalazio se ispod njega. Umesto standardne dve gusenice, Objekt 279 imao je četiri. Takva konstrukcija omogućavala je mnogo bolje raspoređivanje ogromne težine vozila po terenu, pa je tenk mogao da prolazi kroz duboko blato, sneg, kratere i razorena područja bez zaglavljivanja. Upravo to je bila ključna ideja sovjetskih planera: napraviti vozilo koje će moći da napreduje i tamo gde su putevi potpuno uništeni.

Ogromnu masu pokretao je dizel motor od 1.000 konjskih snaga, dovoljan da tenk razvije brzinu od oko 55 kilometara na sat. Za svoje vreme imao je veoma naprednu opremu, uključujući sistem za noćno osmatranje, zaštitu od nuklearnih, bioloških i hemijskih agenasa, kao i stabilizaciju topa za gađanje u pokretu.

Glavno oružje bio je top kalibra 130 milimetara, sposoban da uništi gotovo svaki zapadni tenk tog perioda. Sovjeti su čak ugradili i poluautomatski sistem punjenja kako bi ubrzali paljbu, što je za kraj pedesetih predstavljalo vrhunsku tehnologiju.

Međutim, uprkos impresivnim karakteristikama, Objekt 279 nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Njegova komplikovana konstrukcija stvarala je ogromne probleme kada je reč o održavanju i manevrisanju. Četiri gusenice jesu povećavale prohodnost, ali su istovremeno činile vozilo izuzetno složenim za popravke i veoma teškim za upravljanje.

Presudni udarac projektu zadao je tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov. Krajem pedesetih godina on je počeo da smatra teške tenkove zastarelim u eri raketa i nuklearnog oružja. Uveo je ograničenje težine za nova oklopna vozila, čime je praktično ugasio budućnost Objekta 279.

Danas je ovaj tenk ostao jedan od najčudnijih i najfascinantnijih simbola Hladnog rata. Njegov izgled i dalje deluje kao nešto iz naučnofantastičnih filmova, ali iza neobične spoljašnjosti krila se ozbiljna ideja: napraviti mašinu koja bi mogla da nastavi borbu čak i nakon nuklearne apokalipse.

Izvor: N1 BiH