Vučićev "plan za jug Srbije" je Linglong ropstvo: Da li predsednik najsiromašnijem delu zemlje priprema kineski model

Tokom boravka u Kini, Vučić je sa kineskim predsednikom Si Đinpingom potpisao više od 23 bilateralna sporazuma u oblastima ekonomije, energetike, tehnologije i obrazovanja.

Centralni dokument odnosi se na "izgradnju zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri". Takođe, potpisan je sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine. Među najvažnijim sporazumima izdvajaju se saradnja u oblasti veštačke inteligencije, digitalne ekonomije, nuklearne energije u mirnodopske svrhe, obrazovanja i infrastrukturnog razvoja kroz inicijativu "Pojas i put".

Vučić je dodao da je ova poseta Kini pre svega u interesu građana Srbije.

“Zbog toga da za njih nešto uradimo, i verujem da smo stvorili mnogo prilika za našu zemlju, mnogo prilika za nove poslove za naše ljude, za veća primanja, i, ako smem to da kažem, mi danas stremimo i želimo da ostvarimo rezultate još bolje i još veće”, rekao je Vučić.

Govoreći o razgovoru sa premijerom Kine, Vučić je potvrdio da je zamolio premijera da pomogne oko rešanjava ekonomskih pitanja posebno Vranju i jugu Srbije.

“Dakle, da nađemo strateškog partnera za Jumko i Simpo. Što za nas nisu lake stvari, ali verujem da ćemo uspeti to da rešimo”, rekao je Vučić dodajući da će jug Srbije, ukoliko se Kina uključi u rešavanju Simpa i Jumka dobiti dugoročno rešenje pitanja zapošljavanja u Pčinjskom okrugu, posebno u Vranju.

Međutim, u realnosti smo do sada videli dve stvari - kako zapravo posluju kineske firme u Srbiji i kako prolaze obećanja Aleksandra Vučića o boljem životu i standardu građana uz nove strane kompanije.

Najbolji primer ovog drugog je jug Srbije, koji je prethodnih meseci gotovo opustošen. O kineskim investicijama ćemo nešto kasnije…

Komentarišući nova obećanja koja stižu iz Kine u svetlu tužne slike sa juga, sociolog Đokica Jovanović iz Niša za Novu ukazuje na paradoks svega što smo imali prilike da čujemo.

“Rusija očigledno više ne može da nam bude uporište, jer je zaglavila u Ukrajini. To crpi i njenu političku i ekonomsku moć. Amerika i Zapadna Evropa imaju zategnute odnose. Tako da njima Balkan i Srbija, osim verbalno, mnogo ne znače. I ostala je ta daleka Kina. I zanimljivo, baš komunistička Kina, i u komunističku Kinu idu naši odlučni antikomunisti. To su takvi paradoksi za satiru i komediju”, ističe Jovanović i nastavlja:

“Delegacija naše države je otišla u Kinu da traži nekakvo uporište u nekakvim ugovorima, u nekakvim investicijama. Kakve su kineske investicije i kakav je kvalitet tih investicija, to čini mi se da već i vrapci na grani znaju. Em preskupo, preko svake mere, em, nažalost, i nekvalitetno. Ali bez obzira na to, postoji politički interes da se ide tamo. Sada se traži nekakav čamčić za spašavanje, da bi se ostalo na površini”.

Vlast izbegava pitanje zašto ljudi ostaju bez posla

Govoreći o otkazima koje prethodnih meseci dobijaju radnici raznih kompanija na jugu Srbije, ali i u celoj državi, Jovanović kaže da država omogućuje stranim firmama da eksploatišu radnike do iznemoglosti.

“Tu nema ni govora o partnerskom odnosu, niti o nekakvoj ravnoteži snaga ili uticaja. I kao što vidite, kako prođu ti ugovori, te firme se pakuju i idu, a ljudi ostaju na ulici. To je ogroman, socijalni problem, kome naš politički podsistem ne pridaje ni približno pažnju”, kaže Jovanović.

Kao posledicu imamo ogroman broj radnika koji je ostao bez posla u fabrikama kao što su “Leoni” u Malošištu i Nišu, “Tigar” u Pirotu i “Trendtex” u Beloj Palanci, gde radnici, sindikati i opozicioni predstavnici upozoravaju na otpuštanja, gašenje smena i neizvesnost koja se uvukla među zaposlene. Negde se govori o stotinama, negde i o hiljadama ljudi koji su ostali bez posla ili su na ivici da ga izgube.

Kad je reč o položaju radnika, situacija nije mnogo bolja ni kod onih koji i dalje imaju posao, ali rade u kineskim fabrikama.

Naime, još 2021. godine je Nova imala uvid u izveštaj sa terena o položaju radnika u zrenjaninskom "Linglongu" predstavnika udruženja A11 (lnicijativa za ekonomska i socijalna prava) i ASTRA (Akcija protiv trgovine ljudima).

“Većina radnika je smeštena u dugačkim barakama koje su delimično pregrađene kako bi se od većeg prostora sagradile manje sobe koje primaju po 15 radnika. Većina soba u spavaonicama je površinom manja od standarda koji se propisuju za smeštaj zatvorenika. Sa jedne strane baraka izvedeno je metalno korito sa nekoliko spolja postavljenih i purpenom izolovanih cevi za vodu, a ova korita služe za održavanje lične higijene, pranje veša i sudova”, navodilo se tada u izveštaju i dodaje:

“Radnici su se žalili i na kvalitet hrane koja se sprema i na kalorijski unos koji im je obezbeđen. Kako se navodi, doručkuje se jedno jaje najčešće, a za ručak često nema dovoljno proteina iz mesa. Zbog toga radnici ispred jedne od baraka drže i nekoliko kaveza sa živinom i zečevima koje spremaju za obroke. Dok smo bili prisutni, jedan od radnika doneo je divljeg zeca kog je uhvatio”.

U javnost su procurele i fotografije smeštaja kineskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike guma “Linglong” u Zrenjaninu. Uslovi u kojima radnici borave i spavaju podsećaju na radni logor u kom desetak ljudi boravi "nagurano" u jednu prostoriju, bez ikakvih higijenskih uslova.

Valja podsetiti i da se u novembru prošle godine više desetina radnika fabrike “Srbija Ziđin Koper”, u Boru, javilo u Opštu bolnicu u ovom gradu zbog povećanog prisustva teških metala u krvi, a kakoje Nova tada saznala, niko nije hospitalizovan, niti su dobili potvrde za otvaranje bolovanja, već im je rečeno da se vrate na posao. Iz fabrike, međutim, nisu demantovali ove informacije, ali su naglasili da ni na jednom radnom mestu ogranka Topionice nije detektovana opasnost od izloženosti olovu, kao i da za njihove zaposlene važe "drugačiji parametri".

“Nekoliko kolega otišlo je u bolnicu sa nalazima koji pokazuju uvećano prisustvo olova u krvi. Imali su između 100 i 200, što je daleko iznad dozvoljenog. Ipak, doktorka, koja je ujedno i direktorka bolnice, posle pregleda rekla im je da se vrate na posao”, rekao je tada naš izvor.

Takođe, nedavno je Kina ponovo dospela u fokus javnosti zbog afere “Nadstrešnica”, nakon što su dvojica članova nezavisne Anketne komisije, koja je istraživala slučaj "Nadstrešnica", u "Utisku nedelje" otkrili da je predsednik Vučić, istog dana kada se dogodila tragedija u Novom Sadu, u telefonskom razgovoru, kineskom ambasadoru obećao da niko iz kineskog korzocijuma, koji je bio glavni izvođač radova, neće odgovarati za tragediju.