Milovanovi govori dobijaju ovacije u Užicu, a za Nova.rs poručuje: Danas je moguća totalna blokada, niko neće moći ni da uđe ni da izađe

Novaković, koji je najozbiljniji oponent trenutnoj gradonačelnici, prvi je i uhapšen. O Radovanovom hapšenju, atmosferi u Užicu koja se ne smiruje i očiglednim padom rejtinga vladajuće Srpske napredne stranke razgovarali smo sa odbornikom Užičke akcije Milovanom Kuburovićem čije pojavljivanje za govornicom nailazi na najveće ovacije Užičana.

Prvi među uhapšenima je i najzvučnije ime užičke opozicije. Zašto baš Radovan Novaković i da li to govori da je Aleksandar Vučić sa republičkog i prestoničkog parlamenta krenuo u obračun sa opozicijom u unutrašnosti Srbije?

Aleksandar Vučić je oduvek bio neko ko je reprezent te politike, ali nike jedini. Vrh SNS-a je sigurno naredio slanje Žandarmerije u Užice, a sve što se u ovom gradu loše dešava je obračun te stranke sa svima koji ne misle kao oni. Radovan pomno prati kompletnu situaciju i ovo što se desilo nije slučajno, pa da je on bio zatečen. Bio je svestan da do ovoga može doći, ali nije znao do kog nivoa sve može otići. Onog trenutka kada su protesti splasnuli, vlast se drznula da krene sa hapšenjima ali i sa brutalnošću i prebijanjem građana, čak i dece. Kada su studenti dali zeleno svetlo građanima, Užičani su izašli na ulicu. Radovan je pozvao sve odbornike i dogovorili smo se da se još intenzivnije uključimo u sve proteste. Vlast je shvatila da se ne šalimo, a pretnje su stigle i sa Informer televizije što je izazvalo novi revolt građana Užica.

Zašto je nedelja bio taj dan kada je grad na Đetinji zaposela Žandarmerija koja je bila vidljiva na svakom koraku, iako tome nije prethodio nikakav incident?

Tog dana je otvarana deonica auto-puta Miloš Veliki ka Požegi. Ako bi Užičani blokirali put, to bi sprečilo deo mobilisanih građana od strane SNS-a da stignu do Požege i aplaudiraju još jednoj predstavi Vučićeve režije ili da oni koji su iz Beograda stigli u Požegu, skoknu i na kaficu do Zlatibora. Kada smo pre podne došli, zaista nas nije bilo dovoljno, tek 40-ak pa se i desilo da izađu pred nas i da jedan žandarm koji ih je predvodio kaže – Sad će biti kako ja kažem! Taj momenat, taj sekund je izazvao čitavu lavinu. Radovan, koji je veliki lokalpatriota, je tada bio u Beogradu na suđenju, zvao je da pita da li je moguće da je u Užice došla tolika Žandarmerija. Kada smo potvrdili, rekao je da se povučemo ali da već to veče na ulici mora biti celo Užice, što se i desilo a on je bio u prvoj koloni građana koja se kretala ka magistrali preko Dovarja.

Kolona na čelu sa Radovanom i još nekoliko uhapšenih se suočila sa kordonom u Banjičkoj ulici i prošla kroz njega nakon čega ga je jedan policajac udario i oborio ga na zemlju. Radovan je već sledećeg jutra uhapšen zbog napada na službeno lice, kako i zašto i kakvo je to zapravo hapšenje?

To je apsolutno političko hapšenje, dilema ne postoji. Sve je počelo hapšenjem Ivana Matovića u Kraljevu, što je bio znak da su u stanju sve da urade. Kako njega i dalje drže u pritvoru, bojim se da se to može desiti i ovde, da su u stanju da ljude drže mesecima zatočene. To vam je kao kada kupujete jabuke pa proberete one koje su bolje, tako su i oni probrali one koje su uhapsili. Odabrali su Radovana kao nekog ko dobro poznaje političku situaciju u ovom gradu i srčano politički deluje, zatim Branka Nikolića kao jednog od najelokventnijih aktivista „Da (ne)dišemo Duboko“, Vladana Sinđića koji ih raskrinkava po pitanju urbanističkih malverzacija i koji je aktivan u svim protestima, pa Dejana kao člana zbora, Pavla Cicvarića, studenta koga dugo etiketiraju i da ne nabrajam dalje. Cilj im je bio da ih predstave kao najveće kriminalce sve zarad političkih poena.

Kako kao najmlađa politička stranka, koja se prošle godine prvi put pojavila na izborima i sa pet odbornika ušla u užički parlament, vidite političku scenu Užica?

Kada smo juna prošle godine postali deo parlamenta, situacija jeste bila napeta iako je već bilo protesta. Intenziviranje delovanja opozicije kreće sa padom nadstrešnice, kada se pokreće čitava lavina kao ozbiljna pretnja ovoj vlasti. Deo građana je već bio uzdrman lokalnim problemima kao što je deponija Duboko, ali to nije uticalo znatno na izborni rezultat. Moja teorija je bila da ako bilo kome u selima, pa sve da se guše u dimu i otrovu, za glas ponudite asfalt i kažete mu da će od tog dima možda već iduće godine umreti, glasaće za asfalt. To je ono čime je politika SNS manipulisala kao i drugim sitnim interesima. Svakako sve potiče i od građana jer ih je 15 hiljada glasao u Užicu za njih. Mi smo shvatili da naše političko delovanje ne treba da bude zasnovano samo na nabrajanju grešaka pozicije, već da treba konkretno da delujemo i upoznajemo građane sa našim idejama i planovima za rešavanje problema. To objašnjavamo i SNS biračima kojih je sve više među nama u protestima.

Kako se desilo da Srpska napredna stranka i užička vlast dođu do ovog nivoa pada kredibiliteta, pa da na ulicu izađe toliki broj građana?

U njihovom sastavu su ljudi koji su nekada bili u DS, ljudi koji su bez nekih ideja politike. Podsećamo ih na sva njihova obećanja koja nisu ispunili, na šta se i ne obaziru. Delovanje opozicije u poslednjem sazivu nikada nije bilo intenzivnije, argumentovanije, jasnije, odlučnije. Kod nas na lokalu opozicija deluje kao tim. Mi se bavimo mladima, Sloga pitanjima radnika i njihovih prava, ZLF je aktivan na polju urbanizma i ekologije pa je zbog toga Sinđić sada i u pritvoru. Što se demokrata tiče, oni kao da su se umorili od svega i još žive od stare slave, ali su sada svi sa nama na ulici. Mnogo tačaka smo im skinuli sa dnevnog reda, nije bilo sednice da nismo skinuli bar dve-tri tačke. Opozicija radi neumorno, imamo znanje, tumačimo zakone, pratimo u stopu rad i postupanje vlasti i radimo ono što nam je posao - kontrola vladajuće strane. Veliki doprinos dao je i građanski aktivizam, recimo udruženja „Da (ne)dišemo Duboko koji je zadobio izuzetno poverenje građana i koji od prvog dana sa studentima na svakom koraku i u svakom gradu, koji su uvek spremni da izađu na ulicu. Zbog toga je u pritvoru, sada bolničkom, i profesor Branko Nikolić. Uglavnom sve proteste nose građani, jer je studenata ovde malo, užički najviše studiraju u većim gradovima a u Užicu su uglavnom sa strane.

Kako to da je užička opozicija bivala sve aktivnija a pozicija sve pasivnija pa je izlaženje odbornika iz redova vlasti za skupštinsku govornicu na nivou statističke greške?

Svako naše istupanje pokazuje očigledan strah. Prenosi sednice postaju sve više gledani, društvene mreže aktivne pa građani sve više shvataju i tumače stvarnu političku sliku ovog grada. Među pozicijom je deo onih koji su baš dugo u stranci, a drugi deo su oni koji samo podižu ruku. Često se desi da i oni aplaudiraju na neke naše predloge, da nas u pauzama zapitkuju za više informacija ali ipak uvek glasaju kako im se kaže. Kada se glasalo za smenu gradonačelnice mi smo „pustili buvu“ da smo pridobili pet njihovih odbornika i da će glasati za smenu pa ih je ona odvela u malu salu i zaključala ih. Pod ključem su bili dok sednica nije prekinuta, jer nisu hteli da obezbede kvorum. Kasnije smo ih posmatrali kako izlaze i napuštaju zgradu na sporedni ulaz. Njihovo ponašanje posmatraju i građani i shvataju mnogo više nego ranije.

U vašoj stranci je pet mladih odbornika, pa i tri studenta. Mislite li da vam je, u ovo studentskoj eri, to prednost ili ste studentski potencijal razumeli dosta ranije?

Kada smo bili u Uniji studenata Užica, tada smo govorili da ćemo se vratiti u svoj grad i napraviti to što i jesmo. Plan nam je da naše ideje i realizujemo, a za to čekamo nove izbore. Došao je i novi talas mlađih studenata i udružili smo se, zašto da ne. Problem je bio što je samo mesec dana trajala kampanja, ali smo uspeli da uzmemo oko 10 odsto mandata iako smo prvi put izašli na izbore, iako za nas skoro niko nije ni znao. To što su kasnije pokrenuli studenti u čitavoj Srbiji je zapravo potvrda da je naša vizija bila ispravna.

Da li je, posle svega što se desilo i što se i dalje dešava u Užicu, moguće da se SNS u ovom gradu vrati na nivo na kome je bio u oktobru?

Mislim da to nije moguće u čitavoj Srbiji i da je SNS faktički ugašen osnivanjem novog pokreta koji se više i ne pominje. Najpouzdanija istraživanja govore da su pali na 32 odsto, što je jasno kuda sve ovo vodi. Sve što su uradili, uradili su protiv sebe a mogli su samo da preuzmu odgovornost za nadstrešnicu. I dan danas to rade nekim kontriranjem. U Užicu su dovođenjem Žandarmerije izveli građane na ulice. Što se užičke vlasti tiče mislim da ona više ne postoji i da je potvrda toga junska sednica, koja je trajala blizu mesec dana. Nemoguće je zamisliti da ona i dalje u tom sastavu zaseda. Neminovno je da poverenje gube kod sve većeg broja njihovih birača.

Kako će se sve ovo završiti, kako u Užicu tako i u čitavoj Srbiji?

Nedeljni protest velikih razmera će sigurno odrediti jasne korake šta će se desiti ako devet pritvorenih ne budu pušteni. Moguća je totalna blokada institucija, magistrale, nešto će morati da se desi, ali smo sigurni da ćemo sa našim zahtevima ići do kraja. Tražićemo podršku i drugih gradova, zgradu Gradske uprave ćemo blokirati potpuno, niko neće moći niti da uđe niti da izađe a pošto se u drugim gradovima to ne dešava, izvodljivo je. Naš jedini cilj je sada da se pritvoreni puste, a sve ostalo je u drugom planu. Što se Srbije tiče najveća enigma su mi fakulteti koji ne rade i kako je moguće položiti toliki broj ispita. Nemamo nove generacije lekara, pravnika, inženjera, pitanje je koliko država to može da izdrži. Znamo da je vlast spremna na sve i potvrđuje citat koji kaže da je najgori vladar onaj koji je spreman da uništi sviju državu da bi vladao pepelom. Oni bi bili spremni da fakulteta nema uopšte, da se iseli dva miliona ljudi oni bi pristali samo da ostanu na vlasti. Raspisivanje izbora je rešenje, ako Vučić ne to ne uradi onda sledi „dan D“ koji svi pominju“.

Kako se desi da se u Srbiji politička svest toliko retko menja i da građani vlastima toliko dopuštaju iako zbog toga trpe?

Problem je što nemaju dobar izbor sa druge strane, što opozicija nije ujedinjena i ne postoji u njoj neko ko je snažan da to izgura. Ko god i da se pojavi, pa i Isus da siđe sa nebesa, oni će reći da je najveći protivnik države i neko ko je došao sa strane da sve uništi. Mediji konstantno truju i dešava se konstantno razjedinjenje. Demokratska stranka se 2012. raspala na šest delova i onda je nastao haos, imali su dugo kredita ali kada su došli do kraja i dalje ima tog ega. Kada građane pitate ko je taj koga biste želeli da vidite na čelu države, niko ne zna, čekaju nekog mesiju koji će da dođe. Neko ko je imao snagu je Savo Manojlović i mogao je da okupi ljude, ali bi demokrate rekle - pa on nije naš, iako je imao snagu da privuče i desno orjentisane građane, blatili su ga. Svi i dalje gledaju šta imaju od toga i to je još uvek problem opozicije, pored neujedinjenja“. Jedino rešenje je jedinstvena lista, nezavisna, ujedinjena, bez ega i interesa ispred koje će stajati snažana i inteligentna nestranačka ličnost“.