Milioni dolara oružja iz Srbije za Izrael tokom rata u Gazi: Šta otkriva blizak odnos Vučića i Netanjahua

Kako je u petak objavio nedeljnik Radar, podaci iz javno dostupnih baza ukazuju da je srpska odbrambena industrija od početka rata u Pojasu Gaze značajno povećala izvoz naoružanja u Izrael, a taj trend se dodatno intenzivirao nakon eskalacije sukoba i napada na Iran. Iako je vlast u Srbiji 23. juna prošle godine donela odluku o potpunoj zabrani izvoza oružja, isporuke Izraelu su nastavljene i nakon te odluke.

Naime, tokom 2025. godine vrednost izvoza naoružanja u Izrael dostigla je 131,1 milion dolara. Poređenja radi, godinu dana ranije iznosila je 50,1 milion dolara, dok je 2023. bila svega 3,1 milion dolara, što ukazuje na višestruko povećanje trgovine u relativno kratkom periodu.

Podaci koje navodi Radar pokazuju i da je posle formalne zabrane izvoza najveći deo isporuka činio izvoz municije, čija je vrednost u drugoj polovini 2025. premašila 65 miliona dolara. Istovremeno, logistika transporta dodatno je ubrzana početkom ove godine. Do 10. marta zabeleženo je već 14 teretnih letova ka Izraelu, dok su tokom cele prethodne godine registrovana ukupno 32 takva leta.

Iako je odjeknula juče u srpskoj javnosti, ova vest zapravo ne predstavlja ništa novo jer je i sam Vučić ovim hvalio u intervjuu za Jerusalim post 2025. godine.

"Ja sam danas jedini u Evropi koji trguje vojnom municijom s Izraelom. I zato me često kritikuju kolege", izjavio je Vučić.

Šta se krije iza prijateljskog odnosa Vučića i Netanjahua

Ipak, ovi podaci predstavljaju samo delić mnogo šire slike koja se krije iza odnosa Srbija-Izrael, jer je ta veza zamršenija nego što se čini na prvi pogled.

Godinama je u javnosti poznata informacija da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima vrlo prijateljski odnos sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Međutim, izvoz oružja nije jedina poveznica koja spaja dva autoritarna režima i koja je zaslužna za tako blizak odnos dva zvaničnika.

Naime, Srbija se, na čelu sa predsednikom Vučićem, još 2020. godine, potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma, obavezala da svoju ambasadu iz Tel Aviva prebaci u Jerusalim, a time bi postala prva evropska država koja je tako nešto učinila. To je bio potez koji je dodatno približio Beograd tadašnjoj politici izraelske vlade.

Još jedna važna karika u tim odnosima jeste izraelski politički konsultant i nekadašnji savetnik Netanjahua, Srulik Ajnhorn, a sadašnji savetnik predsednika Vučića.

Inače, Ajnhorn je dospeo u žižu javnost u julu prošle godine kada je protiv njega sprovedena istraga zbog sumnje da je jedan od glavnih osumnjičenih u dva velika skandala - curenju poverljivih vojnih dokumenata i aferi „Katargejt“, koja se odnosi na prikrivene PR aktivnosti za Katar pred Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine.

S obzirom da Ajnhorn boravio u Srbiji i nije se vraćao i Izrael otkako je istraga počela, on je pokušao da se sa izraelskim tužilaštvom dogovori o bezbednom povratku i svedočenju bez hapšenja, ali pregovori su propali.

Izraelsko tužilaštvo je prvo odbilo njegov zahtev da bude saslušan u Srbiji. Međutim, njihov stav se promenio, tako da je Specijalna jedinica Lahav 433 tada poslala istražitelje u Beograd kako bi ga ispitala na licu mesta.

Postupak je tom prilikom dobio oznaku “strogo poverljivo“.

Iako nije poznato kada je tačno počeo da radi za Vučića, istraživanje BIRN-a i Haareza pokazuje da je bio prisutan u Beogradu barem od izborne kampanje 2020. godine. Jedna od prvih zabeleženih fotografija prikazuje kontroverznog izraelskog “spin doktora“ na svečanosti u sedištu SNS-a, u društvu visokih funkcionera stranke.

Srbija ćuti o Gazi

Osim toga, iako Srbija aktivno izvozi naoružanje u Izrael i razvija bliske političke veze sa tom državom, njena formalna neutralnost po pitanju sukoba u Pojasu Gaze zapravo govori o dubini tih veza. Tokom eskalacija sukoba, kada su život izgubili mnogi civili, srpska vlast se u javnosti praktično nije oglašavala i nije zauzela stav u međunarodnim debatama.

U jeku sukoba u Gazi, Vučić se sastao sa izraelskim primijerom u septembru prošle godine, a time se pohvalio i na društvenoj mreži Instagram.

“Posebno važno je to što smo otvorili temu ugovaranja sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Izraela, što bi bio veliki korak u razvoju naših budućih odnosa”, napisao je predsednik.

Međutim, sve te poveznice koje čine da Vučić i Netanjahu imaju tako blizak odnos, kojim se naš predsednik neretko hvali, kao i sama činjenica da je Srbija jedna od glavnih uvoznika oružja u Izrael, može biti problematičan za građane Srbije.

Upravo to za Novu kaže bivši diplomata Srećko Đukić.

“Naravno da mogu uslediti i sankcije koje mogu osetiti ne samo zaposleni u fabrikama municije i oružja, nego i šire, gradjani, zemlja. Poslovi u ovoj sferi kod nas su u domenu mutnih i tajnih poslova, velikih državnih tajni, ali sve to ipak ispliva na javu. A tako bi trebalo da se javno pretrese ova delatnost koja nam doprinosi ne malo loših iznenađenja, pri čemu se na tome često ne ostaje, nego smo izloženi minimum kritici u međunarodnoj zajednici”, kaže Đukić.

Govoreći o odnosu dva zvaničnika, Đukić kaže da nažalost izgleda da se ovi poslovi sklapaju i dogovaraju političkim putem, a ne profesionalno imponzakonskom procedurom.

“Očito da rade telefoni, a ne samo susreti Vučića i Netanjahua, što sve čini još više problematičnim konstrukcije sa oružjem i municijom. Ako je Netanjahu svemoćan, uprkos otužbi za genocid u Gazi, za srpskog predsednika se ne bi moglo reći da i približno ima takvu moć. A da će nas Netanjahu zaštiti i pomoći, hoće tačno onako kako je priznao Kosovo, postupaće kako Vašington kaže i izraelski interesi. Predsednik Srbije stalno ponavlja da je predsednik male zemlje, ali u praksi sledi moćne, a Natenjahu nesumnjivo jeste moćan”, navodi naš sagovornik.

“Vrlo rizičan i moralno problematičan posao”

Bivši diplomata smatra da je Srbija na meti kritika zbog izvoza naoružanja i vojne opreme u ratne zone.

“To je vrlo rizičan posao i moralno krajnje problematičan. Da, neko će reći, ‘ali mora da se izvozi, i oružje je roba “kao svaka druga roba”’. Pa baš nije tako, jer ono podleže posebnom pravnom i politickom rezimu u prometu i trgovini, unutrašnjim zakonskim i međunarodnim ograničenjima. Očito da su naši kapaciteti za neke vrste municije predimenzionirani, a hoće i da se dobro zaradi ako je ratna zona u pitanju.

Đukić podseća da u toj situaciji pogođena strana obavezno reaguje i pamti.

“Zar nije bilo tako kada je Srbija bila u ratovima? Uveren sam da se kupci mogu naći i na drugoj strani, u zemljama koje nisu u ratu, širom sveta, ako se traži. Međutim, očito da privatne kompanije, koje se bave ovim poslom u ratom zahvaćenim zonama, pre svega jure ekstra profit, a interesi i ugled zemlje nisu im u vidokrugu”, zaključuje bivši diplomata.