Zašto je Srbija među 40 najvećih uvoznika oružja na svetu? I zašto je čak 61 odsto tog naoružanja kupljeno od Si Đinpinga?

S obzirom da smo mi zemlja koja nije u ratu i kojoj, za sada, ne preti takva vrsta opasnosti, iznenađujeća je vest da se nalazimo u samom vrhu svetskih uvoznika naoružanja. To je pokazao tek objavljen izveštaj Stokolmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Na listi 40 vodećih svetskih uvoznika oružja, na prvom mestu je Ukrajina, dok je Srbija zauzela 37. mesto.

Ovo istraživanje pokazalo je još jedan iznenađujući podatak, da čak 61 odsto oružja uvozimo iz Kine. Uprkos tome, što je Aleksandar Vučić prethodnih godina najviše govorio o kupovini francuskih rafala, Srbija je, kako pokazuje ovo istraživanje, od Francuske nabavila svega 12 odsto ukupno kupljenog naoružanja. Na rusko oružje, otišlo je svega sedam odsto od ukupnog izdatka.

Šta smo, zvanično, kupovali?

Kada je reč o Kini, Srbija već duže vreme sarađuje sa ovom zemljom u oblasti vojne opreme i tehnologije. Jedna od najvažnijih saradnji između ove dve zemlje desila se još 2019. godine, kada je Srbija sa Kinom ugovorila kupovinu kineskog raketnog sistema. U aprilu 2022. godine je na batajnički aerodrom transportnim avionima iz Kine bio isporučen prvi deo sistema. Za ovu investiciju izdvojeno je minimum 200 miliona evra.

Druga važna kupovina bili su borbeni dronovi. Srbija je 2020. godine dobila šest kineskih bespilotnih letelica i tako postala prva evropska zemlja koja je nabavila ove kineske borbene dronove i to vrednosti od 19,3 miliona dolara.

Prvi put se nabavka velikog kineskog naoružanja pominjala u podacima SIPRI, a o tome se pisalo 2024. godine.

Tako je, prethodnih godina domaća namenska industrija iz Kine uvezla oružje vredno oko 240 miliona evra.

Međutim, srpski zvaničnici tada nisu najavljivali veće nabavke naoružanja iz Kine, tako da nije poznato da li je Srbija u tom periodu kupovala novo oružje ili isplaćivala ranije nabavljeno. Prema podacima SIPRI iz 2024. nisu prijavljene nabavke naoružanja iz Kine.

To je to, od zvaničnih informacija.

Pored saradnje sa Kinom, Srbija poslednjih godina intenzivira i vojnu saradnju sa pojedinim zapadnim državama. Jedan od najznačajnijih partnera u tom kontekstu je Francuska, sa kojom je potpisan veliki ugovor o nabavci borbenih aviona.

Vučić se 2024. godine sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, a jedna od glavnih tema sastanaka bila je potencijalna saradnja u okviru razvoja nuklearnih programa, ali i kupovina borbenih aviona. Srbija je za to izdvojila 2,7 milijardi evra.

Nakon kupovine “Rafala“, predsednik Srbije naveo je da smo „srećni što smo postali deo ‘Rafal kluba’“.

„Videćete, mi ćemo biti sasvim otvoreni prema vama. Ugovor je potpisan sa kompletnim pomoćnim logističkim paketom, dakle od rezervnih motora do svega drugog. Ukupna vrednost ugovora je 2,7 milijardi, a 12 potpuno novih aviona biće u vlasništvu Republike Srbije. To je za nas ogromna vest. To će doprineti značajnom povećanju operativnih sposobnosti naše armije“, rekao je on.

Ipak, saradnja Srbije u oblasti naoružanja nije ograničena samo na zapadne zemlje i Kinu. Važan partner u ovom sektoru godinama je bila i Rusija, od koje je Srbija nabavljala određene vojne sisteme i opremu.

Saradnja sa Rusijom traje još od 2017. godine, kada je šest ruskih MIG-ova dopremljeno u Srbiju. Sa njima su, kako su tada prenosili mediji, stigli i ruski tehničari koji su radili na sklapanju aviona. Prema podacima OEBS-a iz 2020. godine, Srbija je iz Rusije uvezla i 60 raketa.

Pored ovih zemalja, Srbija je u jednom trenutku razmatrala i saradnju sa Turskom u oblasti bespilotnih letelica. Ipak, za razliku od drugih vojnih nabavki, ovaj posao za sada nije realizovan.

Naime, Vučić je 2022. godine sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom pregovarao o kupovini bespilotnih letelica “Barjaktar“. Tada je navedeno da se očekuje da Srbija pokuša da ih nabavi naredne godine, što se do danas nije dogodilo.

Vojni analitičar, Aleksandar Radić za Novu kaže da Srbija poseže za “ad hoc” manirom vođenja dnevne spoljne politike, bez ikakvog plana.

Nabavka naoružanja kao instrument dnevne politike

“Srbija je jedina zemlja koja kupuje krupne borbene sisteme bez tendera, u kojoj se sve radi sa najvišim državnim vrhom i u kojoj imate utisak da je vojska isključena iz procesa odlučivanja o tome šta joj treba od oružja. Nabavke naoružanja su postale instrument dnevne politike”, kaže Radić.

Kako dalje navodi, u jednom momentu najbitnije je bilo rusko naoružanje, ali je Srbija snažno povezana i sa Francuskom, konkretno, Makronom.

“Kupljene su velike količine i 2019. godine je kulminirao taj poseban režim vezan zajedničkom vežbom sa Rusijom, kada je na maskirnom lansirnom sistemu PVO postavljena ogromna ruska zastava, što nije baš po našim propisima. Imamo snažno povezivanje s Francuskom, spoljašnja forma je zapravo odnos Makron-Vučić. I mi nakon sastanaka između dva predsednika saznamo da će se nabaviti neki sistem. Francuska je po vrednosti bila vodeća u nabavkama. E sad imamo dva trenda, jedan je izraelsko naoružanje i kinesko naoružanje.”

Radić ističe da se na osnovu Vučićevih susreta sa međunarodnim zvaničnicima, može zaključiti od koga će Srbija sledeće kupiti oružje, ali i da je to način da se kupi podrška određenih zemalja.

“Ako pratite dnevnu politiku i gde je predsednik Vučić putovao, to je zapravo indikacija odakle će se kupiti oružje. Naravno da se na taj način kupuje podrška određenih zemalja. Pritom, to su ugovori o kojima ne znamo ništa, sve je skriveno. Za razliku od drugih zemalja koje objavljuju neke relevantne elemente ugovora, a pre svega imaju planske dokumente koji su javni. I vi znate još šta vojska planira da kupi u narednih 10 godina”, kaže Radić i zaključuje:

“Imam utisak da je ponekad bitno da oružje koje se kupuje bude od određenog proizvođača. S druge strane, medijska prezentacija toga je vrlo snažno usredsređena na predsednika Vučića koji kaže ‘ja jačam Srbiju’. Vi ste onda onemogućeni da kritički, dobronamerno analizirate situaciju, jer bilo koja kritika nailazi na represivan i brutalan odgovor vlasti, kao na primer ‘vi ne želite da vojska Srbije jača, zato kritikujete’. I tu je zatvoren krug. Vlast kupuje oružje kroz poverljive ugovore i ne dozvoljava da bilo ko ima kritički stav.”

Podsetimo, udeo Srbije u svetskom uvozu oružja povećan je u periodu 2021-2025. na 0,6 odsto sa 0,2 odsto u periodu 2016-2020, odnosno 195 odsto. Srbija od 2019. do 2023. godine povećala uvoz naoružanja za 584 odsto u odnosu na period 2014-2018, a imala je udeo od 0,4 odsto u globalnom uvozu naoružanja, odnosno bila je sedma u Evropi po procentualnom rastu uvoza složenijih borbenih sistema, pisalo je u izveštaju koji je objavio SIPRI 2024. godine.