Otkriveni detalji: Šta je Vučićev savetnik ispričao izraelskim istražiteljima koji su ga ispitivali u Beogradu

Prema novim informacijama koje je objavio Harec, nekadašnji savetnik Likuda Izrael “Srulik” Ajnhorn i bivši portparol Netanjahuovog kabineta Eli Feldštajn nazivali su Katar „prijateljima“ dok su raspravljali o poverljivom vojnom dokumentu – i to u trenutku kada su obojica, kako se sumnja, primali novac upravo iz Dohe.

Ajnhorn i Feldštajn su u centru skandala zbog curenja tajnih dokumenata izraelskim i stranim medijima, ali i zbog navoda da su radili PR za Katar, državu koja je finansijski pomagala Hamas. U porukama razmenjenim preko aplikacije Signal, Ajnhorn je Feldštajnu pisao da treba „objasniti kako da se veruje prijateljima“, pri čemu su „prijatelji“ bili upravo Katarci.

Spornu dokumentaciju činila je interna analiza koju je sastavilo šest rezervista vojne obaveštajne službe, sa tvrdnjama o stranom uplitanju u napad Hamasa 7. oktobra. Iako dokument nije bio zvanično potvrđen niti odobren, Feldštajn ga je prosledio Ajnhornu, a ovaj je, prema optužnici, delovao kao posrednik prema nemačkom tabloidu Bild.

Ajnhorn ispitivan u Beogradu

Posebno je zanimljivo što se deo istrage protiv Ajnhorna odvijao u Srbiji. Izraelski istražitelji su u julu doputovali u Beograd kako bi ga ispitali, jer je Ajnhorn poslednjih godina živeo upravo u Srbiji i odbijao da dođe u Izrael. U iskazu je naveo da se plašio hapšenja i oduzimanja pasoša, ali i da mu je život u Srbiji omogućavao da radi međunarodne političke kampanje i poslove.

Podsetimo, Ajnhorn je godinama bio angažovan kao strateški savetnik i kreator kampanja za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Istrage su otkrile da je u Beogradu osnovao konsultantsku firmu Insight Partners i radio na projektima koji su imali za cilj „značajno poboljšanje imidža Srbije i Vučića“ u inostranstvu, uključujući SAD i Evropu.

Ajnhorn je pred istražiteljima pokušao da umanji značaj svoje uloge u Katargejtu, tvrdeći da je bio samo „kanal“ između portparola kabineta i medija. Ipak, u privatnim porukama dokument je hvalio kao „jak materijal“, dok ga je kasnije pred istražiteljima opisivao kao „neozbiljan“. Objavljivanje teksta u Bildu izazvalo je snažan odjek, ali je kasnije razotkriveno da je dokument delimično falsifikovan i da ga nije pisao lider Hamasa Jahja Sinvar, kako se tvrdilo.

Prebacivanje krivice

Pod pritiskom skandala, Ajnhorn je svu krivicu prebacio na Feldštajna, nazivajući ga manipulatorom koji mu je „uništio život“. Istovremeno je pokušao da se predstavi kao neko ko je radio i u interesu Izraela, navodeći da je zahvaljujući svojim balkanskim vezama – uključujući i Srbiju – posredovao u osetljivim kontaktima Netanjahua sa stranim liderima tokom rata u Gazi.

Dok Feldštajn i dalje negira da je radio za Katar, tužilaštvo smatra da upravo dokument namenjen kompromitovanju Egipta predstavlja sponu između curenja tajni i katarskog novca. Srbija se u ovoj priči pojavljuje kao ključna lokacija – mesto gde je osumnjičeni boravio, gde su ga izraelski istražitelji ispitivali i odakle se, kako tvrdi, uključivao u međunarodne političke i bezbednosne poslove.

Afera i dalje potresa izraelsku javnost, a optužnice se tek očekuju. Međutim, već sada je jasno da se mreža odnosa koja vodi od Tel Aviva, preko Dohe i Berlina, proteže i do Beograda – čineći Srbiju tihim, ali važnim delom jedne od najvećih političko-bezbednosnih afera u Izraelu poslednjih godina.