Podeli
Foto: N1

"Ako ste započeli borbu, ako ste želeli da utvrdite ko je ubica Olivera, radite na tom slučaju i dovedite mi izvršioca. Dovodite mi onoga ko je to zlodelo učinio u sred bela dana u centru grada, uz prisustvo ko zna koliko očevidaca, sa šest hitaca ispaljenih u njegova leđa. Toga mi dovedite i onoga ko mu je to naložio. Dovedite one koji su na bilo koji način pomogli pre ili posle izvršenja. Ako želite da postignete neki, pa i taj politički interes, tako se on dobija", navodi u intervjuu za Nova.rs Miroslav Ivanović, brat ubijenog Olivera Ivanovića.

Pre tačno tri godine, lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović ubijen je ispred sedišta njegove stranke u Kosovskoj Mitrovici. Po onom što sada znamo, srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal istragu nije pomerilo s mesta, dok je Priština u tri navrata podizala optužnicu za umešanost u ubistvo Ivanovića. Nema direktno osumnjičenih za ubistvo, a ne zna se ni ko je nalogodavac.

Kako vi vidite to što ni posle tri godine ne znamo skoro ništa?

Vremena je mnogo prošlo. To je definitivno. Tri godine je predug period za otkrivanje zločina za ozbiljne i organizovane državne institucije. Imamo u Prištini to jedno suđenje, a jedan moj kolega je rekao da u praksi nije doživeo da se optužnica toliko puta vraća na neko uređenje. Apsolutno se slažem sa tim. Šta iza toga stoji? To je jedan od presedana. Ja imam ozbiljnu praksu u tim poslovima. Tako nešto ni ja nisam doživljavao. Šta zaključujem iz svega toga? Može se razmišljati o neprofesionalnom radu, a mogu imati i drugih razmišljanja koja ne govore ništa dobro o njima. Sa druge strane, postupak koji se vodi u Beogradu je predistražni postupak. To jeste postupak u formalnom smislu, ali radi se o postupku, koji tek treba, ako se prikupi dovoljno kvalitetnog materijala, da vodi istrazi. To je nešto što je jako daleko.

Prema informacijama koje ja imam o tom postupku, tu su saslušavana neka lica, to su lica iz Oliverove porodice i ja sam saslušan. Tu još nema ni naznaka da će to dobiti ozbiljniju formu i da će se neko procesuirati.

Znate li ko je još saslušan u Beogradu, osim članova porodice?

Verujte da ne znam. Ja sam saslušan. Tog dana kada sam davao izjavu, davala je i Milena Popović. Mislim da je saslušana i Ksenija Božović, Oliverova tadašnja saradnica. Ne znam više od toga.

Uostalom i da postoje neki rezultati na tu temu, onda bi bio preduzet i neki naredni korak. Sama istraga kao ozbiljniji naredni korak ne govori ništa. To znači da su bukvalno na samom početku tih svojih saznanja, što taj postupak i jeste. Kada u svojoj svesti kalkulišem sa tom činjenicom i sa činjenicom da su protekle tri godine od tog trenutka, da je svakom iole profesionalcu u tom poslu jasno da svaki dan proteka vremena vodi ka tome da se relativizuju  dokazi koje je moguće pribaviti u tom pravcu, onda je svima jasno da tu nešto ne štima, da tu nešto nije u redu.

Odmah nakon ubistva Olivera, čuli smo od predsednika Srbije da će to ubistvo tretirati kao teroristički akt, da je to ubistvo daleko od savršenog, da će se pronaći ubice… Govorio je i da će javnosti otkriti i podatke iz istrage za dve nedelje, pa opet za dve nedelje, pa za nedelju dana… . Mi do danas ništa od toga nismo čuli. Kako vi to komentarišete?

Takve su izjave bile. Naravno, to je tema života naše porodice, burno pratimo i svaku izjavu i o svemu tome formiramo svoj sud. Bile su najave i u Prištini i u Beogradu, a čak je izgovoreno “za nekoliko narednih dana”. Bilo bi logično za pretpostaviti da je iza svega toga stvar do te mere sazrela da se već zna ko su izvršioci, nalogodavci… i da to treba samo saopštiti javnosti. Ništa od toga nije urađeno. Bukvalno se čak prestalo i sa takvim nagoveštajima. To je i Prištini služilo u određenom političkom trenutku.

Ne znam da li bih to mogao da nazovem promotivnim gestom ili pak opravdanjem pred zahtevima javnosti. Javnost je očigledno zainteresovana i traži da se rezultati te istrage što pre okončaju i da se izvršioci i nalogodavci privedu pravdi. U zadnje vreme je to do te mere potisnuto u javnosti kao da se radi o nekom događaju koji i treba prepustiti vremenu, da vreme utiša strasti i da to tako prođe.

Foto: Profimedia.rs

Da li ste više očekivali od Beograda, da će zaista nešto biti urađeno?

Iskreno, nisam očekivao. Naprotiv, splet okolnosti u kojima se sve to odigralo mi je govorio da će se pojaviti ljudi, interesne grupe, interesne strane koje će, naprotiv, raditi na tome da se to ubistvo ili zataška ili podredi nekim drugim stvarima, prema kojima neko oseća neke prioritete. To isto mislim i dan danas. Vrlo često me ljudi pitaju da li se nadam. Nadam se. Ta nada ne jenjava u meni. Nikada se ona ugasiti neće. Ne samo u meni, nego u celoj porodici. Međutim, kada razumno sagledavam sva ova postupanja i događanja vezano za to ubustvo, onda mi se sve sukobljava sa tim razmišljanjima i nadanjima i govori o tome da makar u ovom okruženju i sa ovim ljudima nećemo imati priliku da doživimo da se otkriju ta imena i da se razobliči cela strana te priče.

Pomenuli ste interesne grupe. Na koga ste mislili?

U svakom slučaju radi se o politčkom ubistvu i nikakvih, ali apsolutno nikakvih drugih povoda nije moglo da postoji u tom slučaju. Pozadina celog tog ubistva, kao i sve ono što je prethodilo ubistvu Olivera, govori o tome da postoje te neke interesne strane. U ovom slučaju ja sam spreman i sklon da te strane kvalifikujem kao tri strane – a to su Priština, Beograd i predstavnici međunarodne zajednice. Smatram da ovo ubistvo zavređuje, pa čak i iz tih političkih razloga, malo veći angažman, da se neko potrudi i odmah pristupi i prikupi adekvatne dokaze i sa tim izađe u javnost sa tim šta se i kako uradilo. To je u ovom slučaju izostalo sa sve tri strane.

Vreme koje je proteklo ispunjeno je međusobnim optuživanjima. Ja ta optuživanja doživljavam takođe u funkciji onih političkih afirmacija i sukoba određenih strana, koje pokušavaju kao ping pong da prebace loptu jedna drugoj. I treća strana, predstavnici međunarodne zajednice, koji u ovom slučaju veoma simptomatično ćute. Njihova uloga u celoj ovoj priči je takođe veoma interesantna. Radi se o ljudima i veoma ozbiljnim institucijama, iza kojih stoje ozbiljni međunarodni autoriteti. Ti ljudi su prisutni na ovim prostorima, a ćute. Zašto ćute?

Da li vi znate zašto ćute? Možete li pretpostaviti?

Ne mogu znati, ali simptomatično jeste zašto ćute. Na kraju krajeva, oni su na ovim prostorima upravo da bi obezbedili afirmaciju prava, pravne sigurnosti. Naprotiv, ovo je jedna od ozbiljnijih tema za ovolike godine na ovim prostorima, gde bi trebalo da izgovore nešto na tu temu. Nema im ni glasa. Muk. Jednostvano muk.

U optužnici se pominju Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, kao vođe kriminalne grupe koji se nalaze u Beogradu. Znamo da je Radoičić saslušavan, bar je tako nama rečeno. Ne znamo ni gde. Tu informaciju smo dobili od predsednika Srbije i njega je praktično sumnje u Beogradu oslobodio poligraf. Da li poligraf ikoga na takav način može osloboditi sumnje?

Ne, definitivno ne. Imam osnova i imam kvalifikacije da komentarišem takvu stvar. Poligraf se u našem nacionalnom pravu, čak i u uporednom i svetskom pravu, ne prihvata kao dokazno sredstvo.

Sa druge strane, imate jednu ozbiljnu nelogičnost. Zamislite mene da izlazim u javnost i branim nevinost nekog čoveka ili nekih ljudi. Pa zar nije pretpostavka, da u ovoj državi ima sedam miliona državljana. Zamislite ako bih se bavio time da dokazujem nevinost tih sedam miliona.  Tako nešto je neprihvatljivo, izaziva razne dileme.

Oliver je svojevremeno pominjao ime tog čoveka i to u veoma ozbiljnim kontekstima. To pitanje izaziva ozbiljnu sumnju. Da li je saslušan ili nije saslušan? Zašto bi se od javnosti krila informacija da je taj čovek pozvan da da izjavu. Organi koji vode postupak oni ne mole, ne preklinju, oni pozivaju, pa ako se neko ne odazove postoje zakonom propisana sredstva na koji način se oni privode tome. Niko ih ne osuđuje, neko utvrđuje stepen njihove odgovornosti ili uopšte njihove krivice. Ta pitanja izazivaju ozbiljne sumnje i ozbiljne komentare.

Na spisku optuženih za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića u Prištini je šest osoba, Srba. Sa druge strane u Beogradu smo čuli da sve ukazuje da su ubice sa albanske strane. Šta mislite zašto su njihovi zaključci toliko suprotni?

Ja sam u tom poslu ceo svoj život. Ne vidim razlog da se na samom tom početku izlazi toliko u javnost. Nakon toga, sledeće izgovorene reči i predstave koje se javnosti čine u tim trenucima, to mi govori o nastavku tih političkih sukobljavanja. Imamo raznorazne interese i onda svako pokušava svom interesu da da primat. Naravno, radi na tome i pokušava da ga ostvari iznošenjem nekih takvih činjenica. Deluje mi malo naivno da sad u razgovoru sa vama izgovorim neko ime. I pomenem nešto što bi dodalo atribute neke misterioznosti vezane za neko ime. Znate, taj čovek, šta je on radio na aerodromu u neko vreme.

Ako se započeli borbu, ako ste želeli da utvrdite ko je ubica Olivera, radite na tom slučaju i dovedite mi izvršioca. Dovodite mi onoga ko je to zlodelo učinio u sred bela dana u centru grada, uz prisustvo ko zna koliko očevidaca, sa šest hitaca ispaljenih u njegova leđa. Toga mi dovedite i onoga ko mu je to naložio. Dovedite one koje su na bilo koji način pomogli pre ili posle izvršenja. Ako želite da postignete neki, pa i taj politički interes, tako se on dobija.

Foto: Profimedia.rs

Ni u optužnici Prištine nema optuženog niti osumnjičenog za ubistvo direktno, niti onaj ko je to ubistvo naložio. Imamo samo one koji su osumnjičeni da su umešani i da su pomogli izvršiocu ubistva. Da li vi od tog postupka nešto očekujete? 

Ta lica su osumnjičena i za neka druga krivična dela. Taj postupak koji se vodi u Prištini nema u sebi izvršioca, niti direktnih pomagača niti nalogodavaca. Ishod svega toga ne znam. Zavisi od sklopa svih okolnosti, da li će ta lica biti osuđena za ono šta su uradila, ali nisam sklon da verujem tome da će se iz tih postupaka iznedriti neka činjenica koja će služiti otkrivanju izvršioca, nalogodavca, direktnih pomagača…

Ne očekujem od vas da kažete imena, ali da li možete da pretpostavite ko je ubio Olivera Ivanovića?

Ja mogu da razmišljam o svemu tome, kao što i radim. Nisam inače čovek koji će konačan sud i samom sebi dozvoliti. Nemam te smelosti da pred samim sobom to izgovorim, posebno ne za tako ozbiljnu stvar. Imam mnogo razmišljanja, ali moram da ih zadržim za sebe. Čekaću da oni čiji je to posao preduzmu sve što treba da preduzmu, da dokažu sebi svoju profesionalnost, da dokažu da su zainteresovani za ovaj narod koji se identifikuje sa tom smrću, koji u tome oseća težak bol, pored sve one pravne nesigurnosti. Kakav je onda njegov život, ako je neki Oliver Ivanović u svojoj sredini, u svom gradu, doživeo to što je doživeo.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar