"Ako želimo evropske standarde, taj put mora da se završi punopravnim članstvom u EU": Grbović o prekretnici na kojoj se nalazi Srbija

Govoreći o memorandumu o saradnji koji su potpisali Pokret slobodnih građana i Zeleno–levi front, Grbović je istakao da dokument nije kratkoročna politička taktika, već promišljen odgovor na trenutak koji je izabran.

„Prethodni najbolji trenuci su propušteni, a država se sada nalazi na prelomnoj tački. Naše organizacije godinama dokazuju da mogu da sarađuju i da žele da postave političke temelje koji će podstaći i druge aktere da uđu u slične procese, kako bi politička scena postala doslednija i stabilnija“, rekao je on.

Posebno je naglasio značaj dobrosusedske politike i regionalne saradnje kao neodvojivog dela evropskog puta.

„Punopravno članstvo podrazumeva da prestanemo da se gađamo terminima o evropskom putu. Taj put se završava članstvom, i to je najbolji format za našu zemlju. Dobrosusedski odnosi znače prekid politike koja se vodi 30 godina“, poručio je Grbović. Dodao je da Srbija ne treba da nastupa ni iz pozicije ucveljene, ni iz pozicije ucenjene, već samouvereno i principijelno.

„Da bi naš nastup u regionu imao legitimitet, potrebna je vlast koja neće širiti strah. Uveren sam da bi vlast koju bi činili PSG, ZLF i organizacije sličnih vrednosti imala snagu da govori u ime Srbije i da pokreće prave procese“, rekao je.

Jedna od ključnih tačaka memoranduma je borba protiv fašizma i ekstremnog nacionalizma. Grbović je ocenio da je društvo danas suočeno sa opasnim pokušajima istorijskog revizionizma, relativizacije ratnih zločina i promenom narativa o tome šta predstavlja patriotizam.

„Prisustvujemo pokušajima da se s pobedničke strane pređe na gubitničku. Postoje snage koje smatraju da je patriotizam pitanje toga koliko ste spremni da branite ratne zločince. Duboko je pogrešno i štetno da nove generacije odrastaju u zemlji u kojoj se Ratko Mladić i Živojin Mišić stavljaju u istu ravan. Naša je dužnost da protiv toga dignemo glas“, rekao je Grbović.

Govoreći o spoljnoj politici, podsetio je da se interes Srbije ponovo ukršta sa interesom Evropske unije, posebno u pogledu stabilnosti regiona Zapadnog Balkana.

„Vrata EU nisu otvorena zato što se Crna Gora ili neka druga zemlja u regionu preko noći demokratizovala, već zato što se interes regiona ukrstio sa globalnim interesima EU – da ne nastane bezbednosni vakuum na prostoru od 15 miliona ljudi.“ Odlazak predsednika Srbije u Moskvu i Peking ocenio je kao političku poruku Evropi da vlast sebe ne vidi u evropskom društvu osim pod posebnim uslovima, što predstavlja „trgovinu našim nacionalnim interesima, na koju ne treba pristati“.

Napomenuo je da postoji prostor za kritiku ponašanja EU zvaničnika zbog „gledanja kroz prste“ aktuelnoj vlasti, ali i podvukao ključnu razliku između proevropskih i proruskih aktera:

„Mi o EU govorimo sa kritičkom distancom kada njeno ponašanje nije u skladu sa sopstvenim vrednostima. To je razlika – mi branimo principe, a ne vlast. Interes Srbije je da živi u miru, da je uloga političkih aktera da menjaju društvo, a ne da mu podilaze, i da svaka nova ideja prirodno počinje kao manjinska. Ali to ne sme da bude razlog da od nje odustanemo“, zaključio je predsednik PSG-a.