„5. oktobar – 20 godina posle“: Ni tada nismo imali većinu

Politika 05. okt. 202014:01 > 15:10
Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

DOS je znao šta neće, ali ne i šta hoće, bio je ujedinjen samo u otporu Miloševićevoj vlasti, a "sačuvalo" ih je raspoloženje "ekstremne odlučnosti" građana koji su tražili da im se priznaju izborni rezultati: ovo su neke od poruka sa današnje tribine "5. oktobar - 20 godina posle", organizovane u beogradskom "Dorćol Placu", od strane Fridrih Ebert fondacije i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Bivši predsednik Srbije i DS Boris Tadić rekao je govoreći na tribini da „5. oktobar nije nastao tog dana, nego na svim protestima godinama pre toga“.

„Borili smo se za demokratiju, ideju evropske Srbije. Ne bi bilo 5. Okktobra da Koštunica nije odlučio da odbije da ide u drugi krug izbora. Mi ni 5. oktobra nismo imali većinu u Srbiji za ideju radikalnih demokratskih promena, zbog čega su mnogi danas razočarani. Dve trećine je bilo konzervativnog stanovništva, a jedna trećina je za modernizaciju. Nismo mi bili pripremljeni za ono sto se desilo 5. oktobra. Imali smo seriju akcija koji su doveli njega“, rekao je Boris Tadić.

Tadić je govorio i o akcijama o kojima se manje govori, a takođe su deo priče o 5. oktobru, poput uloge Nebojše Čovića i protesta radnika Kolubare.

„Za mene ostaje misterija kako je nastao Otpor, a slažem se da bez „Otpora“ ovog ne bi bilo. Nikada ne bismo dobili na izborima da nismo imali kandidata Kostunicu. Nemamo pravo na razočaranje ako prodajemo strukture društva“, rekao je on.

Milan St Protić, bivši ambasador Srbije u SAD, naglasio je da je 2000. godine raspoloženje u narodu je bilo protiv Miloševićeve vlasti.

Boris Tadić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

„Čekam da vidim šta će da rade Rusi“

„To nas je ujedinilo i za te izbore 24. septembra i 5 oktobra. Planovi da se organizuje 5. oktobra počeli su kada je postalo jasno da Milošević neće priznati poraz. Evropljani su hteli da idu u drugi krug. Mnogi od lidera DOS su mislili da je sigurnije da se ide u drugi krug. Koštunica je bio tvrd u svom stavu da ne ide u drugi krug. Pitao sam ga: „Nećeš u drugi krug, nećeš na ulicu'“. On kaže: „Čekam da vidim šta će da rade Rusi“. Nismo imali izbora nego da pravimo 5. oktobra. Bili smo raznorodno društvo, taj DOS. Znali smo šta nećemo, ali ne i šta hoćemo“, rekao je Protić.

Žarko Korać, potpredsednik u Đinđićevoj Vladi, govorio je o organizaciji unutar DOS.

„Mi smo se organizovali za izbore, 18 ili 19 stranaka. Prvi miting je bio u Novom Sadu, držali smo Novi Sad kao grad. Nismo znali da li ce građani doći, ali je odjednom došlo 10.000 ljudi. Videli smo da režim odbrojava dane.
Taj režim je oduzeo život Srbiji – bila je najsiromašnija i najizolovanija zemlja. Prosečna plata tek pedesetak evra. Morali smo da pravimo zajednićku listu, da DOS izađe u svim tim opštinama, iako je cilj bio pobediti Miloševića. Glasači su sami doneli odluku. Zanimljivo je da Beograd nije imao tri dana policiju posle 5 oktobra, a nije se desila nijedna pljačka. Atmosfera je bila kod građana ekstremne odlučnosti da im se priznaju izborni rezultati“, rekao je Korać.

Aleksandra Tomanić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

„Nisam razočaran“

Sinisa Šikman, aktivista „Otpora“,  rekao je na tribini da je snaga organizacije ležala u tome da je uspela da prođe „običnim ljudima“, kojima nisu uspele partije.

„Otpor je 1996. i 1997. naučio mnoge lekcije i da stvari radi operativno. Dobra organizacija, puno pređenih kilometara, veliki rad i trud. Pomagali smo i medijima i partijama, sarađivali sa sindikatima.  Nidsm razočaran u 5. oktobar“, rekao je Šikman.

Njegova koleginica iz organizacije, Aleksandra Tomanic iz Zrenjanina, rekla je da „kada pričam o 5. oktobru, važno je da se oslobodimo gorčine“.

„Tada smo imali opštine gde smo mogli da delujemo slobodno. Skupljali smo novac za letke. Velika snaga „Otpora“ leži u periodu nakon bombardovanja, kada napušta studentske okvire i kreće da se širi u celoj Srbiji. Došla sam iz Nemacke u Beograd i upisala Filološki fakultet. Htela sam Zrenjanin da uključim u to. Bilo nam je potrebno šest meseci da bismo tamo osnovali „Otpor“. Ljudi na lokalu su stalno pokazivali hrabrost, govorili dosta i videlo se i po tome kada smo se 5. oktobra okupili u Beogradu. Treba da se oslobodimo gorčine, vidimo gde smo pogrešili i to primenimo danas“, rekla je ona.

Solidarnost – osnovna karakteristika

Novinarka Gordana Suša skreće pažnju da je strah od Miloševića zapravo razbijen 1996. godine.

„Ti protesti su bili fantastični, ali nam je bilo potrebno četiri godine da dočekamo 5. oktobar. Taj datum zaslužuje ponos. Milošević je bio koncentrisan na Beograd i lokal je prepustio slobodi. VIN je tada emitovao program na kasetama, slali smo ih do lokala autobusom, čak 86 lokalnih TV prenosilo je VIN produkciju i Mrežu. Što se tiče 5. oktobra, njegova osnovna karakteristika je solidarnost. Novinari su šest meseci bojkotovali Šešelja koji nas je optužio za ubistvo ministra vojnog“, rekla je Suša.

Gordana Suša Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Ona ističe i veliku saradnju partija i NVO, saradnju sa sindikatima i studentima.

„To je prvi put da je bila takva sinergija. Osećalo se da će Srbija jednog trenutka stati, svi su to znali i svi su se ponašali kao da će tako i biti. To je bila plišana revolucija, zaključila je Suša.

 

Komentari

Vaš komentar