Podeli
bojan klačar
Foto:Nemanja Jovanović

Posle 5. oktobra promenjena je politička istorija u Srbiji. Koliko god bilo problema posle tog datuma – a bilo ih je – nikada više nije bilo isto. Izbori su možda i najbolje svedočanstvo. I kada govorimo o 5. oktobru, ne smemo zaboraviti da ovaj dan svoje ishodište ima u 24. septembru, kada su održani savezni i predsednički izbori. Tada su se desile promene, a one su potvrđene petooktobarskim protestima. Tekst je podsetnik, ali i draga uspomena autora teksta - koji je tog 5. oktobra krenuo peške s Fakulteta političkih nauka prema centru grada - na to kako su protekli izbori 24. septembra i šta se sve dešavalo do 7. oktobra, kada je proglašena pobeda opozicionog kandidata Vojislava Koštunice.

Piše: Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a

Šta je prethodilo glasanju: od ustavnih promena preko pritisaka do folklornog potpisivanja Miloševićeve kandidature

Mnogi su danas zaboravili da je tog 24. septembra 2000. po prvi put neposredno biran predsednik SR Jugoslavije. Olako se prešlo i preko činjenice da su se na saveznim izborima po prvi put poslanici u Veće republika birali neposredno, umesto od strane nacionalnih parlamenata (kao svih godina ranije) čime je Crna Gora de facto gurnuta u položaj u kome će uvek biti preglasana. I sve se ovo dešava 6. jula odnosno manje od tri meseca uoči glasanja promenom važećeg Ustava SRJ iz 1992. godine. To je dovelo do paradoksalne situacije u kojoj Crna Gora nije ni organizovala izbore na svojoj teritoriji, da ih je diskretno dezavuisala, ali bez otvorene zabrane. Posledice su bile mnogo veće, procesi započeti 2000. godine su otvorili krizu koja je dve federalne države za manje od šest godina dovela do nezavisnosti.

Glasanje u Crnoj Gori je odvijano i tome svedoči sam autor u vrlo neuslovnim objektima (poput kafana), uz dominantno pristrasnu saveznu administraciju i crnogorski SNP, koji je bio lojalni partner Miloševića u Crnoj Gori. Pritisci su bili veliki, na političke aktere posebno, ali i na predstavnike medija, civilnog društva. Dva puta je pokušan atentat na Vuka Draškovića, dok je Ivan Stambolić otet i ubijen. Milošević je toliko želeo legitimizaciju svog liderstva da je za predsedničke izbore skupio čak 1.593.825 potpisa, iako ih je zakonski trebalo „samo“ 25 hiljada. Od ovog broja je u Crnoj Gori skupljeno neverovatnih 181.629 potpisa što je i laicima izazivalo ozbiljnu sumnju. Opozicija se kolebala oko učešća na izborima imajući u vidu nedemokratsko okruženje, ali su odlučili da donesu drugačiju odluku nego tri godine ranije, kada su bojkotovali parlamentarne izbore. Kampanja je zakonskim rešenjima spuštena sa 60 na 45 dana. A koliko je sve bilo sumnjivo svedoči i to da je CeSID u svom poštanskom sandučetu još uoči glasanja pronašao autentičan glasački listić koji je bio popunjen.

Izborni dan

Mirisalo je na promene tog 24. septembra i ne samo zbog toga što su brojna istraživanja od septembra 1999. do avgusta 2000. godine pokazala rast pa stabilizaciju rejtinga DOS-a i Koštunice kao kandidata. Ključni fokus je bio na predsedničkim izborima i, u nešto manjoj meri, na izborima za Veće građana. Građani su na listiću mogli da biraju između pet kandidata, među kojima je jasno da su Milošević i Koštunica bili vodeći kandidati. Iako se tada nije moglo naslutiti, Tomislav Nikolić ispred SRS (tada s manje od šest odsto osvojenih glasova) postaće jedan od vodećih političara posle 2000. godine i pobediće na predsedničkim izborima 12 godina kasnije. Sam izborni dan je bio tenzičan, atipičan zbog činjenice da je vladajući DPS u drugoj federalnoj jedinici bojkotovao ove izbore i s velikom izlaznošću koja je na kraju dana prešla lestvicu od 5 miliona (69,7 odsto). Koliko je bilo paradoksa na ovim izborima svedoči i podatak da je na biračkim mestima bio samo jedan birački spisak iako su izbori bili na pet nivoa što je faktički značilo da građani nisu mogli da biraju nivo na kome će glasati. Zanimljivo je da tadašnja pravila nisu eksplicite dozvoljavala da domaći posmatrači posmatraju izbore, pa CeSID te godine nije mogao da bude na samim biračkim mestima jer nije ni dobio akreditaciju. Pritisci kojima je ova organizacija bila izložena, kao i Otpor i brojne druge organizacije, bili su ogromni pa ne čudi da je tog dana CeSID poslao na teren 6.042 posmatrača umesto 7.500 koliko je bilo planirano. Možda najbolja ilustracija ovog izbornog dana dolazi s jednog biračkog mesta na Kosovu, u Pećkoj Patrijaršiji, koje nije uopšte otvarano a prema rezultatima na njemu je glasao 4.601 birač i za vladajuću stranku (SPS) su glasali skoro svi, tačnije 4.575!

Foto: Privatna arhiva

Brojanje glasova i prvi rezultati, od smeha do straha

Nemanje akreditacije je uslovilo da prvi rezultati počnu da dolaze tek oko 23 časa, a CeSID je posle 2 sata iza ponoći mogao da objavi prvu projekciju. Na osnovu obrađenih 1.096 biračkih mesta, u 4:30 ujutro, Koštunica je imao 57,87 odsto glasova a Milošević 32,02 odsto glasova. Budući da CeSID nije imao uvid u glasove s Kosova, Crne Gore i Vojske SRJ, jasno je bilo da će Koštunica padati a Milošević rasti, ali je isto tako bilo jasno da na izlaznosti većoj od 4.8 miliona Koštunica zadržava svoju pobedu. Savezna izborna komisija (SIK) je 28. septembra objavila rezultate i oni bi izazvali smeh da situacija nije bila tenzična, neizvesna i veoma kompleksna. To su jedini rezultati u kojima bazične računske operacije nisu bile logične. Tako je SIK objavio da je glasalo 5.053.428 građana, ali kada se saberu birači koji su glasali na biračkom mestu i van njega, nedostaje 338 glasova! Važećih listića je bilo više nego što je zbir glasova koje su osvojili svi kandidati pa se za 3.942 glasova uopšte ne zna kome su otišli. Koliko su stvari bile opterećene nejasnoćama i sumnjama, govori podatak da SIK u svojim prvim rezultatima notira više od 600 hiljada birača manje nego kada je birački spisak zaključen! Ovo su ujedno jedini izbori u kojima je administracija objavljivala više puta zvanične rezultate izbora.

Politički triler posle glasanja

Očekivano, DOS reaguje prigovorom koji SIK odbija, a potom opozicija ide korak dalje žaleći se Saveznom ustavnom sudu na rešenje SIK-a kojim je prigovor DOS-a odbijen. Odlukom Saveznog ustavnog suda ulazi se u finalni rasplet ovog trilera jer ova institucija na glasanju 4. oktobra odnosno objavljivanju dva dana kasnije (6. oktobra) usvaja žalbu, poništava rezultate i izborni postupak, što je u praksi značilo i ponavljanje izbora. Međutim, dan po glasanju sudija, u Beogradu se dogodio narod koji je na velikom petooktobarskom skupu, koga neki autori zovu i liberalnom revolucijom, čvrsto istakao borbu za izbornu volju. Stoga je dva dana nakon tog događaja, SIK proglasio konačne rezultate po kojima je Koštunica pobedio u prvom krugu i de facto je obrazloženje za takvu odluku pronađeno u tome da se finalni rezultati baziraju bez rezultata na Kosovu gde je glasanje završeno u 16 a ne u 20 časova.

Epilog

Do 5. oktobra, izbori su bili pod teškim balastom nepravilnosti i izbornog inženjeringa, da su teško mogli zadovoljiti kriterijume slobodnih i fer izbora. Posle njih, ušli smo u eru normalizacije izbora, ali se problemi osećaju i 20 godina kasnije i ako nešto treba da naučimo iz ovog datuma jeste da kod izbora nema i ne sme biti inercije. Ne živi se od starih zasluga.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar