"Spremili su kofere, rekli su da idu u Crnu Goru na 7 dana": Filip i Vukašin su misteriozno nestali 2019, a sada su zbog njihovog ubistva uhapšeni "škaljaraci"

Milan Brajović Fitilj i Goran Milašinović, koji se nazivaju pripadnicima "škaljarskog klana", privedeni su 8. februara na kapiji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu, u trenutku dok su izlazili iz pritvora pošto im u drugom predmetu nije doneta presuda u zakonskom roku. Lisice su im stavljene po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva u Crnoj Gori, koje veruje da su upravo njih dvojica učestvovali u ubistvu mladića iz Srbije Filipa Marjanovića i Vukašina Gošovića o kojima se ništa ne zna od 2019. godine.

"SDT ih tereti za stvaranje kriminalne organizacije i saizvršilaštvo u teškom ubistvu. Brajoviću na teret stavljaju i da je počinio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija", objavile su ranije Vijesti.

Pored njih dvojice, tužilaštvo sumnja da su u dvostrukom ubistvu srpskih mladića učestvovali i Stefan Đukić (ranije se prezivao Mandić) i Emil Tuzović, koji se trenutno nalaze u zatvoru u Ukrajini zbog pokušaja ubistva vođe "kavačkog klana" Radoja Zvicera. Iz crnogorskog tužilaštva su ranije saopštili da je motiv ubistva bezobzirna osveta zbog likvidacije Zijada Nurkovića u Španiji.

Misterija nestanka mladića iz Srbije

Šira javnost u Srbiji je za nestanak dvojice mladića saznala nakon hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kojoj se sada sudi za sedam ubistava i druga teška krivična dela. Tada je objavljeno da je u Srbiji 15 mladića nestalo tokom 2020. i 2021. godine, o kojima se ništa ne zna, a sumnja se da su nastradali u sukobima kriminalnih grupa.

Tada su se za KRIK oglasili i njihovi roditelji, među kojima je bila majka Filipa Marjanovića.

„Ne tražim ni od koga sažaljenje, tražim samo da saznam istinu. Kažu da je teška neizvesnost, ali dok se ne suočite sa takvim stvarima neizvesnost je lakša, lakša nego spoznaja da je on umro. Možete da živite kada je neznanje u pitanju, ali kad spoznate istinu… Evo danima već razmišljam – daj Bože da je živ, šta god da je uradio, samo da je živ“, rekla je tada Gordana Marjanović, čiji je sin bio u grupi nestalih mladića. Roditelji su tada za KRIK govorili o bolu i agoniji kroz koji su prošli tokom dve godine, pri čemu ni policija nije bila zainteresovana za istraživanje ovih nestanaka.

Filip Marjanović je rođen 1997. godine, a njegova majka Gordana je opisala da je u mladosti bio „živo i druželjubivo dete“, da se bavio fudbalom, imao dugu kosu i bio čak malo plašljiv. Sve se to, opisla je ona, iz korena promenilo kada je 2010. godine ubijen njegov otac.

„Od tog momenta, od zdrave porodice, mi postajemo ‘bolesna’ porodica.“

Otac Dejan Marjanović bio je vlasnik menjačnice. Razbojnici su pokušali da ga opljačkaju ispred zgrade i pošto nije želeo da im preda novac, pucali su u njega iz pištolja i ubili ga.

„Filip je tada imao 13 godina. Kad su mu ubili oca on se ošišao skroz na kratko. Kod njega više nije bilo straha i kreće neka njegova borba za nekom pravdom“, ispričala je nesrećna žena. Ubice su uhapšene i osuđene za ubistvo iz nehata, a majka je ubrzo počela da strahuje da će Filip pokušati da im se osveti.

„U prvoj godini srednje škole, kad je bio pismeni iz srpskog jezika, on je pisao o svom ocu i kako će se osvetiti ubicama. Nastavnica je samo napisala da je pogrešio temu“, ispričala je sagovornica KRIK-a. Pojasnila je da je Filip želeo da postane policajac, ali to nije bilo moguće zbog učešća u tuči u školi.

„Onda je rekao: ’Ništa, idem u Legiju stranaca, tamo mogu pare da uzmem, a da nisam u kriminalu’. Ja sam rekla: ’Dobro, ali prvo završi školu’, misleći da to njega neće da drži. Onda sam pozvala druga koji je pri vojsci da popriča sa njim i da pokuša da ga odgovori. Prijatelj mi je rekao: ’Slušaj Goco, on je totalno za to’. I on odlazi u Legiju,“ priča majka dok vraća film i preispituje se da li bi užasna sudbina koja ju je zadesila mogla da se izbegne da je nešto drugačije uradila.

Ni u Legiju stranaca, za koju se prijavio sa 19 godina, nisu ga primili – nije prošao medicinski test zbog krivih nogu, objašnjava Marjanović. Vratop se u Beograd i počeo da radi kao obezbeđenje – što je, očigledno, bio ulaz u kriminalne vode. Imao je gotovo dvadeset godina kada je 2017. uhapšen u Crnoj Gori zbog pljačke banke.

„Ja sam tada radila, sređivala sam stanove i čuvala decu popodne na Vračaru. Dok sam bila u jednom od tih stanova, javili su mi da je moj sin uhapšen“, sa težinom u glasu izgovara majka. „Sad kad se setim, tad sam bila mirna, nisam morala da razmišljam dok je u zatvoru da će mu se nešto gore desiti.“

Majka je ispričala da ga je posećivala u zatvoru i opisala neki od tih emotivnih susreta.

„Kad sam ga videla, mene su pretresali i on je provirio iza stakla, samo su nam krenule suze. Ušla sam unutra i pitala ga: ’Dobro Filipe, je l’ smo prošli sve institucije sada? Je l’ smo završili sa svim s**jima u životu?’ A on, nikad nije glas na mene podigao, govorio je: ’Šta imam da izgubim?’ Ja sam mu odgovorila pitanjem: ‘A šta ja imam da izgubim – misleći na njega”.

Filip se posle oko dve godine vratio u Beograd ali ga je želja za osvetom i tada držala. Sada je postojala mogućnost da se ona i ostvari jer su ubice njegovog oca puštene iz zatvora.

„Kad je izašao iz zatvora, neko mu je rekao da je nekoliko meseci ranije izašao Zlatko, jedan od ubica njegovog tate. I da je Zlatko želeo da se vidi sa njim. Filip mi je rekao: ‘Ja sam se na to samo nasmejao’“, kaže ona i objašnjava da je ovu njegovu rečenicu protumačila da planira osvetu.

„Od tog trenutka samo sam želela da više ne bude tu, da ode iz Srbije”.

I dok je nesrećna žena strahovala zbog sukoba sina i ubica njenog supruga, Filip je sve dublje ulazio u kriminal. Jasan signal se video kada je Filip u leto 2019. došao kući i majci je dao telefon na kome je bio instaliran „Skaj“.

„Za telefon je rekao ‘To će stajati u kući i na to ću vam se javljati’. Ja sam taj telefon imala tih tri meseca (koliko je radio program) i on se meni javljao na njega.“

Nije se dugo zadržao u Beogradu.

„On odlazi ocu na grob 14. septembra i kaže da sutra ide prema Crnoj Gori sa drugom”, kaže Marjanović i dodaje da je odlučila da ih ona vozi jer je dozu mira pronašla u tome što će biti za volanom makar deo puta i što duže sa sinom. Nije ni pretpostavljala da ga nakon toga više neće videti.

Na put sa njima krenuo je i Filipov prijatelj Vukašin Gošović. Gošovićevi roditelji nisu želeli da za KRIK govore o njegovom nestanku navodeći da je tema i dalje previše bolna da bi o njoj javno pričali.

„Oni su se ponašali normalno, kao da će da odu i da… da će se vratiti. Filip i Vukašin su spremili kofere, rekli su da idu na sedam dana.“

Iako joj je dozvolio da ih vozi, ona ih nije prevezla u Crnu Goru. Nadomak granice je saznala da će njih dvojica u zemlju ući ilegalno, a Filip joj je objasnio da mu se u Crnoj Gori i dalje sudi za pljačku i da ne želi da zbog toga ima problema.

„Ja sam ih ostavila kod nekog restorana. Uzimaju kofere. FIlip mi kaže: ’Mama, za nedelju dana Slovenija’ jer je planirao da se tamo vidimo. Tada me je prvi put pitao da li mi treba novac. Ja sam tada žurila da se vratim za Beograd jer sam neku baku čuvala“ Ostali su u kontaktu preko „Skaja“. Dan nakon rastanka, majka se naljutila jer je saznala da se pre puta pomirio sa devojkom sa kojom je bio u turbulentnoj vezi i za koju je verovala da je imala loš uticaj na njenog sina.

„Uzimam taj telefon i krećem da mu kuckam. Moje zadnje poruke su bile: ’Hoćemo li nekad biti srećni? Hoćeš li se nekad opametiti?’ Svašta sam mu napisala, da ne mogu da živim više sa tim. On je samo poslao poruku: ’Mama, u putu sam, javiću ti se’“, priča Marjanović jecajući. „Sutradan, on je meni pustio poruku, ali pošto sam bila besna i ljuta, nisam ni prišla tom telefonu.“

Kad se narednog dana odljutila i vratila sa posla, uzela je telefon u ruke, ali tada je bilo kasno – Filip više nije odgovarao.

„Pustila sam mu poruku – stigla sam. Bila je samo jedna strelica, što znači da poruka nije bila isporučena“, kaže nesrećna žena kojoj posebno teško pada to što je njen poslednji razgovor sa sinom prošao u svađi.

Šef kavačkog klana o ubistvu srpskih mladića

Iako se stekao utisak da je srpska policija ignorisala pozive roditelja da se uključe u potragu za brojnim nestalim mladićima, o tom zločinu sa policijom u Crnoj Gori je razgovarao šef kavačkog klana, Radoje Zvicer. Nije to činio na zavničan način, već dopisujući se preko Skaja sa pripadnicima tamošnje policije koji su bili na njegovom "platnom spisku".

Tako Radoje Zvicer obaveštava svoje policijske saradnike - Ljuba Milovića i Petra Lazovića - da su dvojica “njihovih” momaka iz Beograda mučeni pa ubijeni u Brajovićevoj kući u Danilovgradu. Tada je i sugerisao službeniku Uprave policije da zbog toga na mesto zločina pošalje forenzičare, ali i “pusti buvu” da su Fitilja cinkarili saradnici iz kriminalne ekipe kojoj pripada.

“Za one momke iz BG. Ubijeni su i mučeni u kuću kod Fitilja koji danas izlazi. Treba Fitilja stisnuti i forezničare poslati da su ga špijali Tuzo (Tuzović) i Manda (Đukić Mandić). Selo Jelovac ili tako nešto u DG”, napisao je taj Kotoranin 18. novembra 2020. godine.

Zvicer razgovor na tu temu kreće nakon što mu je Lazović poručio da se čuva ukoliko je umešan u ubistvo u Stanjevića rupi, kada su kavčani, prema stavu tužilaštva, predvođeni Belivukom i Miljkovićem, ubili Damira Hodžića, njegovog zeta Adisa Spahića, a zatim zarobili i na kraju ubili Mila Radulovića Kapetana.

“Koje momke iz BG?”, pita Lazović.

“Onoga Filipa i Vukašina... Tamo su neđe i zakopani Fitilja treba stisnuti”, podučava ga šef kavačkog klana.

Lazović ponovo traži pojašnjenje u vezi sa tim jesu li ti momci ubijeni i mučeni “kod Fitilja kući” i dobija potvrdan odgovor, uz objašnjenje da “Sjutra Fitilj izlazi” (iz zatvora).

“U DG na selo, u mjesto Jelovac”, zapitkuje ponovo policajac, a šef klana ponavlja mu da jeste i da se to ubistvo dogodilo u Brajovićevoj kući.

Nekadašnji neformalni šef policijskog Tima za posebnu operativnu podršku obećavao je da će to odmah vidjeti, a Zvicer mu piše:

“To, spremi da se Fitilj digne kad izađe na kapiju, mora on špijati. Nemoj da se to širi ti samo znaš i to je 1/1 kao sve što ti rečem", piše Zvicer.