Selektivna pravda u Srbiji i po babu i po stričevima i po kumovima: Kako izgleda kada je glavni "dokaz" stranačka knjižica

Jedan od primera najbrutalnijeg i najočiglednijeg manipulisanja pravosuđem vezan je za jedan od benignijih slučajeva, kada je Nikola Petrović, kum predsednika Republike, izazvao saobraćajnu nezgodu u martu 2023. godine. On je tada svojim “meklarenom” prilikom uključivanja iz sporedne ulice, ne poštujući znak stop, udario automobile u kome su bile dve žene.
Na lice mesta došla je saobraćajna policija, ali novinari, pa je tako, verovatno silom prilika, morala da bude ispoštovana procedura, Petrović je podvrgnut testiranju na drogu i alkohol. Ispostaviće se kasnije, zahvaljujući hrabroj policajki Katarini Petrović, da je Petrović bio pozitivan na kokain, da je bio pripit, ali u dozvoljenim granicama.

Od samog početka se videlo da se odmah pribeglo zataškavanju i manipulaciji. Od marta 2023. godine do danas, stotine, a možda i hiljade ljudi završilo je u pritvoru zbog, kako se kaže, upravljanjem motornim vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i protiv njih su pisane prekršajne prijave i morali su da plate kaznu od 120.000 dinara. Ali, zakon nije isti za sve, pa tako kum predsednika Srbije nije završio na trežnjenju, verovatno upravo zbog te titule, ali je zato u ćeliji završila druga osoba - Katarina Petrović, policajka-uzbunjivač. Ona je pritvorena jer se usudila da javnosti doturi rezultate droga testa, doduše ona je kasnije pravosnažno oslobođena, ali je njeno privođenje i pritvor bio jasan pokazatelj svim poštenim policajcima šta ih čeka ako rade svoj posao i ne drže se zakona ćutanja o manipulacijama i zataškavanjima.

Doduše, praktično je oslobođen i Nikola Petrović, jer je u Prekršajnom sudu osuđen da plati čitavih 10.000 dinara, jer je uspeo da ospori da je kokain uticao na njegovu sposobnost da vozi.

Igra pritvora

Među ljudima koji su osetili "ruku selektivne pravde" je i Novica Antić, bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije.

Pritvor je mera kojom se obezbeđuje da istraga i sudski postupak ne budu ometani i da osumnjičeni ili okrivljeni budu prisutni, to je mera a ne kazna, ali to je najočigledniji primer dvostrukih standarda i obračuna sa političkim protivnicima. To je na svojoj koži osetio bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić, koji je u pritvoru proveo skoro punih šest meseci, što je maksimum koji srpski zakon dozvoljava. On je uhapšen u februaru, pušten je u avgustu, a optužnica i u 2025. nije na vidiku. Antićevo hapšenje je nastavak njegovog progona jer godinama ukazuje na zloupotrebe u Vojsci Srbije.

Nakon strašne tragedije u Novom Sadu 1. novembra, kada je nadstrešnica rekonstruisane Železničke stanice pala i ubila 15, a osakatila dvoje ljudi, zvaničnici su počeli sa pritiskom na pravosuđe dok su ljudi bili još zatrpani pod ruševinama. Lažima da samo nadstrešnica nije rekonstruisana hteli su da utiču na rad tužilaštva, ali se posle pojavljivanja u javnosti brojnih snimaka i dokaza i istupanja hrabrog inženjera Zorana Đajića odustalo od takvog zataškavanja. Da je neki tužilac hteo baš da nabija mak na konac, mogao je da osobe koje su to izgovarale goni za prikrivanje krivičnog dela, mada su se dvoje od troje zvaničnika koji su to izjavljivali, bivši ministar Goran Vesić i bivša direktorka “Infrastruktura železnica” Jelena Tanasković, kasnije našli na drugoj optužnici, onoj za pad nadstrešnice.

Vesić se brani sa slobode, Tanasković nosi nanogicu.

Uglavnom, nakon takvih izjava i sumnjivog ćutanja tužilaštva u Novom Sadu počeli su protesti građana, koji su 5. novembra prerasli u nemire kada je grupa maskiranih huligana, za koje građani i aktivisti tvrde da nisu bili deo protesta već da su ubačeni elementi, počeli da razbijaju Gradsku kuću u Novom Sadu. Huligani su možda umakli policiji, ali nisu aktivisti, poneki student i građani. Masovno su hapšeni i određivan im je pritvor do 30 dana. Iz Novog Sada se protest raširio na celu zemlju, a predvodili su ga studenti koji su svoj protest iskazivali petnaestominutnim blokadama saobraćajnica. Vlast je reagovala onako kako zna, slanjem provokatora i batinaša, podstrekavanjem ljudi da se zaleću automobilima u građane i studente. Usledio je niz incidenata, ali su student, vešti u korišćenju modernih tehnologija, uz pomoć snimaka, preko društvenih mreža identifikovali skoro sve napadače, a za mnoge od njih se ispostavilo da su funkcioneri i članovi Srpske napredne stranke, često uhlebljeni u javnim preduzećima.

Iako su studeni uradili posao tužilaštva, većina provokatora biće saslušano tek polovinom januara, više od mesec dana od kada su počinili eventualna krivična dela.

"U Srbiji je partijska knjižica najvažniji dokaz"

Istini za volju, zloupotreba mere pritvora nije specijalitet ove vlasti, jer su tu meru, u obračunu sa političkim protivnicima, koristile vlasti u Nemačkoj između 1933. i 1945. godine i mogao je da traje neograničeno bez podizanja optužnice, što, srećom po protivnike srpskog režima, ovde to, još uvek, nije slučaj.

“Postoji očigledna razlika u postupanju tužilaštva i policije u političkim predmetima, u odnosu na to kojoj stranci pripadaju okrivljeni. U Srbiji je partijska knjižica najvažniji dokaz na sudu. Za svakog ko se bavi ovim poslom, to je očigledno. Ono što javnost ne zna, a što je još drastičnije, je da protiv mnogih od ljudi bliskih vlastima, nisu opšte pokrenuti postupci, iako se “iz aviona” vidi da postoji krivično delo”, kaže za portal Nova.rs advokat Božo Prelević.

Po njegovim rečima, to je pogotovo vidljivo kada se radi i zida bez dozvole što se u većini zemalja oštro sankcioniše.

“Mi kao kancelarija, imamo postupke od pre pet godina, gde niko nikada nije reagovao. Nikada. Imate i druge primere. Tokom jedne policijske istrage, utvrđeno je da je grupa ljudi krivotvorila markice za vozila preko 2.000 kubika. Šteta po budžet države bila je više desetina miliona evra, koje su ti ljudi, praktično, ukrali od države. Ali, kada se ispostavilo da su u pitanju članovi SNS-a, sudskog postupka nije ni bilo”, objašnjava Prelević.

Advokat tvrdi da postoji mnoštvo slučajeva, mnogi i sa elementima nasilja, koji su počinili članovi SNS, a koji nisu procesuirani. Kao primer navodi batinanje ljudi na blokadi u Šapcu, kada su napadači koji su do građana dovezeni službenim “škodama” gradskih službi, napali protestante gumenim čekićima i motkama, ali je sve “zastarelo”.

“Građani nisu jednaki, ali, za to su mnogi glasali. Tačno se zna ko može da zida na Zlatiboru iil na Kopaoniku. Zna se ko može da bude u putevima, potrebna je ulaznica za tako nešto. Živimo u sistemu gde postoje napredni i obični građani a pravda i sistem nisu isti za jedne i druge. Ne vidimo onaj deo, kada se pozovete na neka imena, policija vam neće pisati krivična prijava. Primer Dijane Hrkalović, kojoj se sudi za prikrivanje dokaza o ubistvu a gostuje po televizijama, da sva obezbeđenja kafića se vrte u okviru iste organizovane kriminalne grupe koja je zaštićena od stranke na vlasti, sve to pokazuje da postoje različita merila”, objašnjva Prelević.

Kao jedan od najeklatantnijih primera različitih aršina advokat Prelević navodi slučaj “Jovanjice”.

“Tu imate jednu neverovatnu situaciju, da inspektor (Slobodan Milenković) koji je hapsio optužene ne sme da dođe da primi nagradu, jer mu je život ugrožen. Aleksandar Vučić, kada govori za našu decu, govori zapravo za njihovu decu, decu naprednjaka. Da njima bude bolje. Takva situacija ne traje nekoliko meseci, takva situacija traje već 12 godina i problem je sve ozbiljniji. Ako se manipuliše predmetima u Specijalnom sudu, kao što je "Jovanjica", koji su u žiži javnosti, zapitajte se kakva je situacija drugde”, upozorava Božo Prelević.